Синдром Боже Јудаша при лобирању за Хрватску православну цркву

Ово није први пут да у медијима Неовисне Републике Хрватске имамо чланке као да су писани у вријеме Независне Државе Хрватске, а то је на начин да ријеч Србин не постоји и замјењује је – ПРАВОСЛАВАЦ.

уторак, 25 августа, 2020 / 08:40

Божо Јудаш из нашег наслова је српско дијете из породице Суботић са Козаре, коју су усташке, а затим и комунистичке власти идентитетски превеле у Хрвата. И то до те мјере, да у причи о геноциду над Божиним народом и његовој судбини – уоште не помиње Србе.

Нашли смо још један примјер оваквог приступа „српском питању“ у Хрватској, на порталу Дневно.хр. У причи о Србима уопште се не користи њихово име, већ једнако као у филму Дане Будисављевић, а како је то рађено за вријеме НДХ – „православци“.

Рећи ћете да је то исто као што се дешава сада у Црној Гори и бићете сасвим у праву. Но, како је ово текст из 2016. који је подјелама актуелизован на друштвеним мрежама, након разоткривања Бориса Милошевића на прослави Олује, то ће рећи да је у питању трајна кампања притиска на преосталу српску популацију да што је могуће мање буде српска.

Павелић данас поносан

Анте Павелић је данас поносан на своје настављаче, док интелектуална елита и медији из Српске и Србије на овакве ствари више ни не реагују. Када вас неко вријеђа и пријети вам некажњено деценијама, питање је дана кад ће те пријетње остварити у пракси, што се потврдило више пута у историји.

Оно што је посебно мучно, јесте што Хрби Милорада Пуповца представљају за њих такође нешто неприхватљиво! У чланку о „хрватској бранитељици“ која се не именује, они њих представљају као рушилачки елемент унутар хрватске државе јер „Наша права у Хрватској нису угрожена, чак имамо можда и већа права него Хрвати у својој држави.„.

„Хрватска православна бранитељица“, коју се у чланку не именује па је лако могла бити и измишљена, сматра да је некад конститутиван народ пресретан у Хрватској и да му није потребно његово ћирилично писмо „јер су ране још свјеже“, као и да је потребно направити Хрватску православну цркву, да би се она могла уз хрватске војне почасти бити сахрањена на гробљу Српске православне цркве.

Наводно СПЦ брани присуство почасних јединица Хрватске војске на свом гробљу, што се није дешавало у случају комеморације ни на Јадовну, ни у Јасеновцу. Тачније, по инструкцијама хрватских власти, Пуповац и друштво су направили посебну комеморацију (без УГ Јадовно 1941 из Бање Луке, која је то и покренула), како би на Јадовну ове године поздравили „хрватске бранитеље“ и то који нијесу „православци“.

И ту долазимо до једине разлике са случајем Боже Јудаша. У чланку Јутарњег листа ни једним словом није поменут народ тог Боже, што је био и главни разлог покушаја њиховог истребљења.

Срби опстали још само у имену цркве, коју треба превести у хрватску православну

Код Дневно.хр се на једном, односно два мјеста помиње српски коријен и то кроз име Српска православна црква (скраћеницом у наднаслову и једном у тексту), али искључиво као негативац којем се требају одузети права на њена гробља, цркве и најпослије име народа српског који у „антифашистичкој“ и „еуропској“ Хрватској има могућност само постатаи – православац. Оно дакле што је покушано 1941-1945. године, а успјешно урађено у Македонији и тренутно у процесу у Црној Гори.

Да ли ће у српском народу бити развијени механизми заштите и реакције на овакве отворене манифестације реинкарнације НДХ и политике Анте Павелића, или ћемо опет у Пуповцу и СНВ, тражити „мање зло“ од оваквих медијских звијезда у Хрватској, кључно је питање за опстанак и самог српског имена на територији бивше Социјалистичке Републике Хрватске.

Дакле само имена, јер биолошки Срба готово да више ни нема, макар суштински били Хрби као Милорад Пуповац и његова понизна, колаборационистичка и антисрпска дружина. Но, закључите сами шта нас све још може чекати, када не реагујемо на овакве излучевине:

ДРАГОВОЉКА О ПУПОВЦУ И СПЦ

‘ПРАВОСЛАВКА САМ И ХРВАТСКА БРАНИТЕЉИЦА’: ‘Због тога ме се обитељ одрекла… Кад умрем, желим бити прекривена хрватском заставом’

Аутор: Т. Будак, Уторак, 12. сијечња 2016. у 15:26

„То је недопустиво! На гробљу нас дочека православни поп који не допушта да војска уђе на гробље на посљедњи испраћај хрватског бранитеља и да се испале посмртни плотуни. Ми смо се борили под хрватским барјаком и нитко нам нема право то одузети. Заслужили смо да се достојанствено покопамо како то и приличи хрватском бранитељу“, ријечи су драговољке Домовинскога рата православне вјероисповијести.

Након Предрага Мишића – Пеђе, вуковарског бранитеља православне вјероисповијести који се обратио предсједници у жељи “да јој објасни тко је, заправо, Пуповац”, своје је мишљење обзнанила и хрватска бранитељица, ХРВИ, драговољка и, такођер – православка:

“Овим писмом желим дати пуну подршку Андрији Скулићу за отварање Хрватске православне цркве у Хрватској… Иначе сам православне вјероисповијести, драговољка сам Домовинскога рата и хрватски ратни војни инвалид. Мајка сам два сина …

  1. године ставила сам се на располагање у обрани Хрватске јер Хрватска је моја Домовина, ја друге немам. Ту живим од своје 18-те године ….

Властита ме се обитељ одрекла ради судјеловање у Домовинском рату, али била сам спремна на то. Тренутно се лијечим од карцинома уназад три године …..

Наша права у Хрватској нису угрожена, чак имамо можда и већа права него Хрвати у својој држави. Ово што дотични Пуповац говори, да су нам права умањена и да смо угрожени, то је чиста лаж! Он својим политичким иступима ствара раздор и заваду између два народа. Мене Пуповац не може заступати без мог питања и знања јер оваквим поступцима угрожава и нас мањину која мирно и достојанствено живи у Хрватској. Никад му нисам дала глас нити ћу му дати! Он гледа своје интересе а не интересе народа …..

Такођер, што се тиче ћирилице у Хрватској коју хоће насилно увести у Вуковар и остале хрватске градове, ја сам против тога јер ране су фришке и тешко да ће се заборавити до краја живота. Ради њега ми се суочавамо с великим проблемима. Доста је више његовог манипулирања! Ми као мањина у Хрватској поштујемо законе Републике Хрватске. Ту живимо, имамо обитељ и то нам је наш дом! Он не може одлучивати умјесто нас! Народ мора одлучивати тко ће га заступати и тко ће га водити.

Такођер сам за отварање Хрватске православне цркве јер се суочавамо с проблемом кад бранитељ православне вјероисповијести премине, српска православна црква не дозвољава да се покопамо са свим војним почастима и не дозвољавају да се стави хрватски барјак преко лијеса који на крају иде нашим обитељима. То је недопустиво! На гробљу нас дочека православни поп који не дозвољава да војска уђе на гробље на посљедњи испраћај хрватског бранитеља и да се испале посмртни плотуни. Ми смо се борили под хрватским барјаком и нитко нам нема право то одузети. Заслужили смо да се достојанствено покопамо како то и приличи за хрватског бранитеља. Много тога се мора промијенити. Требамо живјети у миру… Оба народа. Да се не стварају више напетости између нас јер много је бранитеља православне вјероисповијести који су се борили за Хрватску и који су положили своје животе за Хрватску.”



Коментариши