Симић из Херсона завршава причу о Маријупољу

Управо тема којом сам се највише бавио и град у којем сам највише боравио послије Доњецка, Маријупољ, потпуно је разријешен као војно питање у тренуцима када сам ја отишао најдаље на запад докле је стигла Руска Армија. Налазим се тренутно у Херсону, једином главном граду неке области у Украјини, а које су заузеле руске снаге, каже наш Дани(ј)ел Симић.

субота, 21 маја, 2022 / 18:14

Колико сам ја имао прилике да видим, уз минималне борбе и разарања. Поготово у поређењу са Маријупољем, у којем очигледно више нема посла за мене, али ћемо се ипак сада вратити на њега. Ако ништа, успјели смо сазнали коначно бројку која је занимала нашу јавност све ово вријеме, а то је колико је било бораца оданих режиму у Кијеву у подрумима и фабричким халама металуршког комбината Азовстаљ.

Према подацима МО РФ ради се о 2439 нациста из батаљона "Азов”, дакле цитирам термин нацисти употријебљен од стране МО РФ, односно припадника Оружаних снага Украјине, највише морнаричке пјешадије, којој је припадао и онај хрватски плаћеник Вјекослав Пребег, којег сам интервјуисао раније у Доњецку, каже Симић у Јутарњем програму РТРС и додаје:

-Што се нацистичке идеологије овог батаљона тиче, о њој је свједочио и заробљени Пребег као нешто о чему је слушао, али и ја сам био у команди овог батаљона и видио својеврсну изложбу коју су направили припадници Руске Армије, од свих артефаката које су пронашли. Међу кукастим крстовима и сличним обиљежјима, има пуно предмета и обиљежја, која указују на интернационалан састав ове јединице. У наредним данима биће занимљиво утврдити ко је све, из које земље и из којих мотива, ратовао за рачун ове већ злогласне јединице која је 2014. године ушла у Маријупољ и завела страховладу, која је и званично сада завршена.

О завршетку операције и потпуном ослобађању фабрике и града Мариупоља, министар одбране Руске Федерације, генерал армије Сергеј Шојгу известио је председника Русије Владимира Путина, на слично свечан начин на који је Путин издао, сад ће се испоставити неестрадну, али паметну одлуку да се не врши јуриш на Азовстаљ, како би он био ослобођен за 9. мај.

Дванаест дана, све да је сачувано 12 живота, ништа не значи у овој операцији која ће очигледно потрајати. И то ће потрајати до тог степена, да се већ сада почињу правити анализе да ли ће предстојећу зиму издржати Европа или Русија. Свакако је овим ратним дешавањима дошло до нове подјеле свијета и цртања нових граница, те ми као савременици можда и не увиђамо до које мјере. Неки говоре о промјени каква је била након рушења Берлинског зида. Мада, како ствари стоје, чини се да овај пут зид не подиже Москва, него управо Брисел.

Зид, мање или више невидљив, постоји и према области у којој сам ја, а то је простор који још увијек званично и сама Русија, за разлику од Крима, ЛНР и ДНР, третира као дио Украјине. До Херсона је пут био заиста напоран, а готово је немогуће да бих успио самостално да дођем до овдје, односно да нијесам дио прес туре Руске Армије.

Пут који би иначе на папаир трајао некаквих 7 и по сати, трајао је готово 12, јер осим изузетно лошег стања путне мреже у Украјини, на свакој раскрсници постоји контролни пункт, односно блокпост како кажу Руси. На њима се, све до Херсона, осим руских и застава Црвене Армије, вијоре и заставе Доњецке Народне Републике, без обзира што је то сасвим друга област, између које је и територија Запорошке области, из чијих градова Мелитопољ, Бердјанск и Енергодар сам извјештавао гледаоце РТРС нешто раније.

Дакле, занимљиво је било видјети црно-плаво-црвене заставе ДНР, без обзира што ми је Кирил Стремоусов, замјеник предсједника цивилно-војне администрације Херсона, рекао да је за сада због множине комуналних проблема и близине фронта да причају о начинима, али да они неће оснивати нову републику, или улазити у састав већ постојећих које је русија признала на територији Украјине, већ да ће тражити израван пријем у састав Руске Федерације. По његовим ријечима на тај начин ће се убрзати рјешавање нагомиланих проблема у административном, економском и комуналном смислу; који су настали након одсијецања овог простора од стране Кијева, који је на првом мјесту прекинуо платни промет.

Морам рећи да сам у граду видио дугачке редове, гдје људи чекају да им се исплати новац у банкама, те да овдје за разлику од Мелитопоља и Бердјанска још није уведена рубља званично, али се незванично користи. Због свих тих проблема и густог плана путовања, јако је тешко наћи простор, вријеме и начин да се укључим у програм.

Овдје смо, иако без шљемова и панцира, уз ригорозне мјере безбједности. Јуче сам рекао да нијесам чуо детонације у току ноћи, али ме јутро одмах демантовало. Чуо сам их неколико и за вријеме боравка у Херсону, у току дана, али срећом нијесу падале по граду. Међутим, то је далеко од онога што се дешава у Доњецку, на који се потпуним чишћењем Маријупоља, пребацује тежиште у војном смислу.

Симић се додакао и стања у ЛНР, као и медијског праћења ситуације.

Лугањска Република је близу потпуног заузимања територије предратне области, коју и они и Руска Федерација сматрају саставним дијелом нове државе коју је за сада признала једино Русија. Занимљиво је нагласити да су министарства спољних послова ЛНР и ДНР имале сусрет са опуномоћеним амбасадором Народне Демократске Републике Кореје, нама познате под именом Сјеверна Кореја, која се осокољена овим дешавањима, спрема за нове нуклеарне тестове и ојачавање свог атомског арсенала.

Што се тиче медијског смисла и праћења овог рата, у одређеним сегментима, поготово из безбједносних, али и административно-техничких разлога, мало се враћамо корак уназад, те због мог заиста касног повратка назад, те ужасно спорог протока интернета, гледаоци РТРС ће прилог из Херсона имати прилику да виде вечерас. Ово није случај само са мном, већ су у истој ситуацији телевизије много богатијих телевизија и народа, као напримјер Ал Арабија, Француска државна телевизија, Индијске, грчке и сличне телевизије. Дакле прво из безбједносних и техничких разлога, затим плана и програма, који креће рано и завршава касно.

У Херсону је мирно, успио сам да видим тек на прилазима граду из правца истока, уништену технику, некада у спаљем колонама, некада по траговима пожара и остацима оклопних возила као што су гусјенице, што ми је речено да је на неким мјестима та техника уклоњена да се омогуће несметан саобраћај, а на неким не.

У Херсону је, након 8 година, поново запаљена вјечна ватра на споменику ослободиоцима у Другом свјетском рату, на којем је, занимљиво, издвојена захвалност руским војницима, а онда војницима других братских република приликом ослобађања града и области. У најкраћем, моја оцјена је да је Херсон имао срећу да му се не деси оно што се десило Маријупољу, закључује Симић.