Са ратишта у Украјини: Хуманитарна криза у окруженом Маријупољу, Харкову, Кијеву

Од почетка операције у јединице Народне милиције Доњецке Народне Републике уз садејство јединица Руске Армије су ослободили 36 насеља. Насеља као Широкино или Бердјанское, јуче је посјетио наш Дани(ј)ел Симић, те нам шаље фотографије и снимке са прве линије.

петак, 4 марта, 2022 / 11:48

Насеља која су раније припадала Маријупољу, сада су административно под привременом управом Новоазовска, града уз границу са Руском Федерацијом, такође на обали Азовског мора.

Маријупољ је у потпуности блокиран и што се тиче војног дијела проблема, он је већ ријешен. Русија долази пред проблем какав има са Кијевом и Харковом. У сва три ова град, ултранационалисти под командом Владимира Зеленског су се затворили у град, те по ријечима Едуарда Басурина, гласноговорника штаба Народне милиције ДНР, они гађају положаје руске војске из градских насеља,кријући се иза цивила.

Ово сада више постаје медијско и хуманитарно, него што је војно питање, јер руска авијација, која је успоставила контролу над ваздушним простором бивше совјетске републике Украјине, могу сравнити Маријупољ са земљом. Поморске и копнене снаге треба да још да заузму Одесу и блокираће излаз режиму из Кијева излаз на Црно, као што је већ блокирн излаз на Азовско море.

Но, Русима то није у циљу, како пропагандном, тако и политичком. У Русији, ДНР и ЛНР је совјетско наслијеђе, прије свега антифашистичко наслијеђе.

Војска Републике Српске је приликом Операције Коридор-92, по окружењу Општине Оџак у Посавини, оставила пролаз да би се цивилно становништво могло повући. Русија је исто учинила и са Маријупољем, и са Харковом, и са Кијевом. У овом случају је разлика у томе, што украјински екстремисти не пуштају мирно цивилно становништво да напусти зону ратних дејстава.

Сваки рат је веома сличан. Разарање на правцима додира двије војске, велике количине крша и најобинијег смећа на тим мјестима, испроваљивани путеви и уопште запуштена инфраструктура. Оно што је за највеће дивљење, јесу људи, обични људи који су претрпили осам година терора. Код њих готово више да нема страха од гранатирања.