Је­зи­ци у Евро­пи до­жи­вје­ће ре­монт, а све у ци­љу да по­ста­ну по­ли­тич­ко-сек­су­ал­но ко­рект­ни.

У скла­ду с тим, у Ср­би­ји ће убу­ду­ће и ријеч „мај­ка“ би­ти не­по­жељ­на и сма­тра­на увре­дљи­вом за же­не. Мно­ги ће се си­гур­но на­сми­ја­ти на ову кон­ста­та­ци­ју, али она по­ти­че од Са­вје­та Евро­пе, ко­ји ће вла­сти­ма 47 зе­ма­ља чла­ни­ца пре­по­ру­чи­ти да у сво­јим пред­став­ни­штви­ма и до­ку­мен­ти­ма ви­ше не ко­ри­сте „сек­си­стич­ки је­зик“ и на тај на­чин да до­при­не­су рав­но­прав­но­сти же­на и му­шка­ра­ца.

Правда је о овој иницијативи СЕ поднијетој прије три године већ детаљно писала а ових дана та идеја је поново покренута у овом важном европском тјелу.

Пре­ма на­во­ди­ма ње­мач­ког ли­ста „Билд“, у ре­зо­лу­ци­ји Пар­ла­мен­тар­не скуп­шти­не Са­вјета Евро­пе на ову те­му се, из­ме­ђу оста­лог, на­во­ди да из­раз „же­на у ку­ћи“ (за „до­ма­ћи­цу“, од­но­сно ону ко­ја по по­зи­ву по­спре­ма по ку­ћи или ста­ну) осли­ка­ва тра­ди­ци­о­нал­но гле­да­ње на уло­гу по­ло­ва, ко­је ко­чи рав­но­прав­ност.

Ини­ци­ја­ти­ва за ову по­ма­ло нео­бич­ну лин­гви­стич­ко-по­ли­тич­ку те­му, до­шла је од со­ци­ја­ли­стич­ке по­сла­ни­це у швај­цар­ском пар­ла­мен­ту До­рис Штумп, ко­ја је за­тра­жи­ла да се же­не ви­ше не пред­ста­вља­ју као „па­сив­на, ма­ње вријед­на би­ћа, као мај­ке и сек­су­ал­ни објек­ти“.

Из Швај­цар­ске је већ до­шао низ пријед­ло­га за „но­ви је­зик“, ко­ји би тре­ба­ло да ко­ри­сте ор­га­ни зе­ма­ља чла­ни­ца Са­вје­та Евро­пе, пре­но­си „Билд“.Та­ко би из­ра­зи „мај­ка“ и „отац“ тре­ба­ло да бу­ду за­мје­ње­ни рије­чи­ма „ро­ди­тељ“ или, још бо­ље, „је­дан од ро­ди­те­ља“.

Француска законом забрањује термине “мајка” и “отац” !

Нај­у­глед­ни­ји срп­ски лин­гви­ста, про­фе­сор др Иван Клајн, ка­же за „Прав­ду“ да је ре­зо­лу­ци­ја Са­вје­та Евро­пе бе­сми­сли­ца и да ни­чим ни­је оправ­да­на.

– Пр­ви пут чу­јем за та­ко не­што и ни­сам то оче­ки­вао од Са­ве­та Евро­пе. То је за­и­ста ко­је­шта­ри­ја, по­себ­но за­ме­на ре­чи „мај­ка“ реч­ју „ро­ди­тељ“, јер је ро­ди­тељ основ­ни по­јам, а реч мај­ка по­сто­ји у свим је­зи­ци­ма све­та и то је, за­пра­во, јед­на од нај­леп­ших ре­чи, ко­ју го­то­во сва­ко де­те пр­во на­у­чи и пр­во из­го­во­ри – ка­же Клајн.

Про­фе­сор Клајн ис­ти­че да се де­ли­мич­но сла­же са уво­ђе­њем жен­ског ро­да у од­ре­ђе­не про­фе­си­је, али да ни ту не би тре­ба­ло да се иде у крај­ност, као што се у не­ким ме­ди­ји­ма ра­ди.

– Као лин­гви­ста по­др­жа­вам из­раз „пред­сед­ни­ца“ или „др­жав­на се­кре­тар­ка“, јер мо­ра­мо во­ди­ти ра­чу­на да се до­ђе до гра­ма­тич­ког сла­га­ња, да не би ре­че­ни­ца зву­ча­ла као „др­жав­ни се­кре­тар је ре­кла“ и то­ме слич­но. Ипак, то се не мо­же ко­ри­сти­ти у свим слу­ча­је­ви­ма, та­ко да је из­раз као што је „бор­ки­ња“ за же­ну бор­ца ве­штач­ки и крај­ње не­при­ме­рен ду­ху на­шег је­зи­ка. Чак сам чуо и за тер­мин „ло­ва­чи­ца“, ко­ји тре­ба да озна­чи же­ну лов­ца, а сва­ки ко­мен­тар је ту су­ви­шан – сма­тра про­фе­сор Клајн.

Фи­ло­лог и про­фе­сор срп­ског је­зи­ка, Ма­ри­ја Ан­тић, за наш лист ка­же да не одо­бра­ва ова­кву ини­ци­ја­ти­ву СЕ, јер не ви­ди свр­ху за­ме­не по­је­ди­них ре­чи, по­го­то­во не ре­чи „мај­ка“.

– Искре­но, ми­сли­ла сам да се ша­ли­те ка­да сте ми ре­кли за ову пре­по­ру­ку Са­ве­та Евро­пе, јер не мо­гу да схва­тим да не­ко реч „мај­ка“ мо­же да сма­тра увре­дљи­вом или сек­си­стич­ком. То је ван па­ме­ти! Ка­ко то же­на не мо­же би­ти рав­но­прав­на, ако је не­ко на­зо­ве мај­ком, па ваљ­да је за сва­ку же­ну не­што нај­леп­ше да бу­де мај­ка?! Осим то­га, та реч у се­би има нај­ви­ше то­пли­не ка­да се уз­го­во­ри. За­ми­сли­те да се овај „но­ви је­зик“, од­но­сно тер­ми­но­ло­ги­ја усво­ји, ка­ко ће он­да де­ца зва­ти сво­је мај­ке? Хо­ће ли де­те по но­во­го­во­ру ре­ћи: „Мо­лим те, је­дан од ро­ди­те­ља, ку­пи ми сла­до­лед“? Да ни­је ту­жно, би­ло би сме­шно! Ово не­ма ве­зе са лин­гви­сти­ком, ни­ти са је­зич­ким про­бле­ми­ма, већ из­гле­да да Евро­па по­ку­ша­ва да уве­де не­ки свој за­јед­нич­ки је­зик, тач­ни­је, за­јед­нич­ку тер­ми­но­ло­ги­ју, али за та­ко не­што не­ма ни­ка­кве по­тре­бе. Под­се­ти­ћу да је и еспе­ран­то про­пао као по­ку­шај ства­ра­ња је­дин­стве­ног је­зи­ка – ка­же фи­ло­лог Ан­тић.

И фи­ло­лог Не­над Ста­ма­то­вић сма­тра да уво­ђе­ње но­вих тер­ми­на, по пре­по­ру­ци СЕ, не мо­же до­при­не­ти да се срп­ски је­зик обо­га­ти, на­про­тив.

– Тврд­ња да реч „мај­ка“ тре­ба за­ме­ни­ти са „ро­ди­тељ“ не­ма ни­ка­кво упо­ри­ште у лин­гви­сти­ци, јер у свим је­зи­ци­ма све­та ро­ди­тељ жен­ског по­ла се на­зи­ва мај­ком. И, уоп­ште је та ма­ни­ја у по­след­ње вре­ме, ко­ја је за­хва­ти­ла и нас, да се уво­де тер­ми­ни ко­ји би би­ли пол­но рав­но­прав­ни, не­што сме­шно и пот­пу­но не­по­треб­но. Тер­ми­ни по­пут „бор­ки­ња“, „ан­тро­по­ло­шки­ња“ или „пси­холо­шки­ња“ не са­мо да зву­че ро­го­бат­но, већ ра­ни­је ни­су ни по­сто­ја­ли у срп­ском је­зи­ку. Је­зик се не мо­же ме­ња­ти де­кре­ти­ма и ре­зо­лу­ци­ја­ма, и ве­ру­јем да ће и Са­вет Евро­пе то вр­ло бр­зо уви­де­ти – сма­тра Ста­ма­то­вић.

Шта ће би­ти са овом ре­зо­лу­ци­јом СЕ, оста­је да се ви­ди. Да ли ће по­ку­шај ства­ра­ња „за­јед­нич­ког је­зи­ка“ до­жи­ве­ти не­у­спех, или ће по­ста­ти но­ви „евро“, не­што што ће ве­ћи­на европ­ских зе­ма­ља при­хва­ти­ти? У сва­ком слу­ча­ју, „мај­ку“ ни­јед­ном на­ро­ду Евро­пе, па ни све­та, из је­зи­ка не мо­же узе­ти ни­ка­кав де­крет или ре­зо­лу­ци­ја.

„Пол­но ко­рект­не рије­чи“

Мај­ка – ро­ди­тељ (је­дан од ро­ди­те­ља)
Отац – ро­ди­тељ (је­дан од ро­ди­те­ља)
Же­на за спре­ма­ње ку­ће – хи­ги­је­ни­чар­ка (спре­ма­чи­ца)
Све­ште­ник – све­ште­ни­ца (са­мо за ан­гли­кан­ску цр­кву)
Же­на во­зач – во­за­чи­ца

Хр­ва­ти на си­лу мје­ња­ли рије­чи

Ако ре­зо­лу­ци­ја о је­зи­ку бу­де усво­је­на, мо­гла би да до­ве­де до број­них за­бу­на у слу­жбе­ној пре­пи­сци, по­што ће у сва­ко­днев­ном го­во­ру те­шко за­жи­вје­ти.

– Не­што слич­но су по­ку­ша­ли и Хр­ва­ти сво­је­вре­ме­но, па су на си­лу ме­ња­ли ре­чи и из­ра­зе. Та­ко, на при­мер, по­пу­лар­ну се­ри­ју „Очај­не до­ма­ћи­це“ они пре­во­де као „Де­шпе­рат­не ку­ћа­ни­це“, а филм „Про­ху­ја­ло са ви­хо­ром“ као „За­мјео их вје­тар“ – ка­же фи­ло­лог Не­над Ста­ма­то­вић.