Ракија – лијек и отров

Пише: Витомир Марковић

У новинама, на телевизији или другдје, никад нисмо наишли на примјер да се неко излијечио или поправио здравствено стање пијући је; али да се отровао пијући тамо некакву ракију сумњивог квалитета – било је безброј примјера и то често веома драстичних гдје је знало умирати више десетина људи и то у кратком периоду – ("зозовача” на примјер). Појединачни случајеви се углавном и не региструју и не броје и не тражи им се узрок.

Велики проблем представљају они који посредују у продаји шверцоване ракије сумњивог квалитета. Њих је у ранијем периоду било више када се ракија продавала у великим количинама по пијацама. Тих препродаваца има и данас – добије ракију од некога са стране, не зна да ли је и колико опасна по здравље и усуђује се да је продаје потрошачима. Такође су на уништење сваке помисли да ракија може бити наш препознатљиви бренд утицале и индустријске ракије типа "СПАС три шљиве” (која се почела продавати у ратном и дуго се продавала у поратном периоду). У ствари, све индустријске ракије које се увозе у нашу државу са далеко лошијег квалитета него прије рата. Све је то утицало да потрошач који води рачуна не жели ракију ни да помирише, а камоли да пије. За домаћу ракију, произведену на традиционалан начин, ја сматрам да може бити један квалитетан и препознатљив производ за који ће се опредјељивати сви они који воде рачуна о здрављу и конзумирају алкохолна пића у умјереним количинама. Нема разлога да не буде врхунског квалитета, у рангу најбољих ракија у Србији. То је производ нашег поднебља и воћа и као такав прилагођен генетици нашег човјека као и сваки други производ из нашег поднебља (кажу научници).

А не да се пије, на примјер, рум са Јамајке или Кубе произведен из шећерне трске генетски модификоване. Па и алкохоличари који пију у великим количинама све што им дође под руку мање би оболијевали од цирозе јетре и мање би било смртних случајева које имамо када се попије нека количина пића непознатог поријекла.

Лијек

Прије неколико година био је низ текстова у београдским ”Вечерњим новостима” гдје је један медицински стручњак тврдио и доказивао да умјерено конзумирање алкохолних пића (ракија,вино…) за 30% смањује ризик од појаве кардиоваскуларних болести (болести срца и крвних судова). И народ је закључио како ту нешто има па каже како је ракија добра јер "разређује крв”. У литератури читам да су се први седативи и аналгетици (средства за смиривање и средства против болова) појавили тек 1903.године, а дотле је у те сврхе коришћена ракија. Постоје свједочења из доба колере да су људи преживљавали тако што су пили јачу ракију и јели бијели лук. То је касније истраживано и установљено је да се, како у случају ракије и бијелог лука, тако и у случају ракије и било које друге љековите биљке, њиховим комбиновањем, то јесте заједничким дјеловањем, љековито дејство ракије и љековите биљке понаособ увећава.

Неко моје размишљање је да је љековито биље најбоље користити са ракијом (тинктура, екстракт). Ако љековито биље користимо путем чаја ми не знамо колико је старо то осушено биље – рок употребе је обично година дана. Затим можемо погријешити код количине чаја – ставити мање или више. Затим погријешимо – смије ли или не смије прокључати вода, колико да одстоји, да ли да преноћи… Али,ако љековито биље користимо путем ракије онда она служи као конзерванс и нема губљења квалитета. Ја сам одувијек био љубитељ ракија траварица и безброј је рецепата за њихову производњу – од дижестива (коришћење уз јело) па до конкретне примјене за разноразна оболења. Ко користи интернет може то видјети под: ракија као лијек. Мени је изузетно драго што сам за моју ракију траварицу добио велику златну медаљу за квалитет Новосадског пољопривреног сајма, а три сребрне медаље за остале ракије. Доказао сам оно што сам хтио – да се на нашем подручју могу произвести квалитетне ракије.

Али намеће се питање колико се смије попити, па макар ракија била и са љековитим биљем. Љекари у САД-у и Њемачкој не препоручују више од 20 гр чистог алкохола дневно за жене, а 30 гр дневно за мушкарце. То значи за жене дневно максимално једна и по чашица 0,03 јачине 50%, а двије такве чашице за мушкарце. Британско министарство здравља дозвољава мало више – 24 грама за жене, а 32 грама чистог алкохола за мушкарце дневно.

Такође треба рећи да има њих који уопште не смију пити алкохол као што су дјеца или жене труднице. Затим не смију пити они који су обољели од неких болести као што су: чир на желуцу и дванаестерцу, код упале гуштераче, обољели од гихта (улог, подагра),код појачаног рада штитне жлијезде…

Отров

Овдје бих више рекао о метилном алкохолу и цијановодонику. Што се тиче тешких паточних алкохола, а то су они што изазивају тешке мамурлуке, они се у ракији појављују зато што је домаћину који пече ракију тешко да на вријеме прекине печење јер жели да добије што више ракије. У ствари, он и не зна да је вријеме престати пећи ракију, то јесте не зна раздвојити три фракције: првенац(метилни алкохол)-срце ракије-патока. Јесте да ће срце ракије имати велику јачину, али њу треба знати свести на јачину погодну за пијење – 40 до 42 степена јачине.

Што се тиче метилног алкохола, ја од давнина знам то да, ако у литри ракије има тежински 20 грама метилног алкохола и ако човјек за неко краће вријеме (пола дана-дан) попије тај литар ракије он ће бити мртав. Навешћу шта је експерт за ракије Др Дурман рекао за метилни алкохол: "За разлику од етанола, метилни алкохол је врло јако отрован за људски организам што се види по томе, да је довољно свега 5-10 грама метанола да се унесе у организам човјека па да се изазову тешки знаци тровања, желуца, цријева, јетре, бубрега, а посебно се јављају проблеми на живцима-нервима очног вида, због чега се јавља убрзано сљепило код одраслих људи”. Тежинских 20 грама метилног алкохола (4 одсто од апсолутног алкохола) наш пољопривредник може брзо достићи, а и више од тога: ако је година лоша и воће лошег квалитета, мало шећера у комини, ако се одлаже дуго са печењем кома када се метилни алкохол накупи у великој количини. Поменуо сам фалсификаторе ракије, а има примјера да су они правили ракију од чистог метилног алкохола. То значи да само у једној чашици 0,05 такве ракије јачине 50% има 20 грама метилног алкохола. Ко користи интернет може у вези претходног видјети на: www.вијести.ме/тема/тровање+алкохолом/ .

Што се тиче цијановодоника (ХЦН) и он може бити присутан у опасним количинама. Налази се у језгри коштице шљиве, кајсије, вишње… Иначе, цијановодоник је један од најјачих познатих отрова. Крвни је и нервни отров. Према медицинској енциклопедији Ларус смртоносна је количина од 50 мг. До те количине у ракији доћи ће се ако се изломи више од 5 % коштица. До толиког лома може доћи ако пољопривредници гњече шљиве маљем како би се врење брже одвијало. Или шљиве пропуштају кроз машине за мљевење јабуке које имају ваљке па они дробе. Или су сјечке које ротирају толико брзе да разбију коштицу. У вези овог проблема Др Дурман је навео у својој књизи:”…коштице се не морају вадити из плодова шљиве, али се не смију дробити нити оштећивати и у том случају су избјегнуте екстракције штетних материја у вањску средину па као такви остају у коштици шљиве”. Али, многи аутори наводе да ако се дуго одлаже печење кома ипак долази до повећања садржаја цијановодоника. Ја имам своје објашњење за то. Кад се пече ракија и испушта ћоп-џибра види се да су многе коштице раздвојене. Дуго боравећи у влажној и агресивној средини оне се распадну саме од себе, ослобађа се језгра и ствара се могућност за повећање садржаја цијановодоника.
Значи, да би се елиминисала опасност од цијановодоника не смију се ломити коштице и што прије пећи ракија. У топлим временски условима довљно је 21-28 дана за одлежавање па да се пече, а пошто је овај септембар 2013.г. био топао пољопривредници морају почети са припремама за печење, а не да то раде у децембру или касније.

Ком

Још бих образложио један велики проблем у производњи наше домаће ракије, а за који не видјех да је ико ишта написао или рекао. То је проблем амбалаже у којој се воће укомљава. Некада су то биле само дрвене каце, а пошто оне временом пропадају данас се углавном користи пластична амбалажа. За вино смо видјели да се користи ростфрајна амбалажа. Ко се смије усудити да и помисли да вино производи и лагерује у пластичној амбалажи. А ракија може. Мислим да највећи проблем прави јефтина амбалажа – каце и бурад од црне пластике. Треба знати да индустрија пластике претапа све што им дође под руку па и амбалажу у којој су били бензин или нафта и онда има сировину за производњу онога што тржиште тражи. Ја сам још осамдесетих година установио да ми од кома из једног црног пластичног бурета сва ракија поприми карактеристичан, неугодан окус и мирис. Веома често бих сусретао тај мирис и укус када бих дегустирао-пио ракију коју су ми нудили. То може бити толико интензивно да ракија коначно има мирис и укус некадашњег ОХО љепила. Дуго ми је требало да закључим шта је узрок. Значи, у односу на готову ракију комина је веома агресивна материја. У доброј ракији има неких око 28 различитих хемијских једињења, док је у комини преко двије стотине. Као доказ за агресивност може послужити ако захрђалу жељезну алатку ставимо у ком или ћоп. За кратко вријеме сјајиће се као да је нова. Ни трага од хрђе. Ако ту захрђалу алатку ставимо у ракију неће бити промјена. Или ако готову ракију држимо у пластичној амбалажи, као што чине произвођачи. Ни ракија се неће мијењати. Проблем је значи у држању кома у пластичној амбалажи када он из амбалаже екстрахује-извлачи некакве хемијске материје. Колико те материје могу бити штетне за здравље, а може бити и канцерогене-да изазивају рак, не знам јер, понављам, нисам видио да је то ико истраживао. У сваком случају читали смо и зна се да се код држања прехрамбених производа у неадекватној амбалажи могу јавити посљедице по људски организам.

Витомир Марковић на Фронталу:

Како је уништено домаће мљекарство: Усорац и други фактори (2)

Жене на селу