Како је уништено домаће мљекарство: Усорац и други фактори (2)

Витомир Марковић је дипломиран инжињер пољопривреде за сточарство.

Наставак текста, "Једна прича о томе како је уништено домаће мљекарство"

Створена је слика (подржана од предсједника Удружења пољопривредника РС Владимира Усорца) да мали пољопривредници морају имати лоше млијеко, а то, доказујем, уопште није тачно. Лабораторија института "Др Васо Бутозан", умјесто да, као независна, буде полуга развоја домаћег мљекарства и сточарства, служи интересима мултинационалних мљекарских компанија, али и домаћих, назови, великих, ако их више и има.

Датум до кога сам био планирао покренути штрајк глађу био је 30.06.2011.г., а то је датум када према овогошњем Правилнику Министарство пољопривреде престаје са плаћањем премије за IV класу млијека. Утемељење те одлуке, која ће погодити прије свега мале произвођаче, заснива се на узорковању и класирању какво јесте и које омогућава мљекарама да што мање новца издвајају за откуп млијека, а такође и министарству да што мање новца издваја за исплату премија. Како министарство награђује Усорца и компанију за подршку видимо и из штампе (Независне новине од 28.07.2011.) гдје се наводи да ће премија за екстра класу бити повећана на 25 фенинга за литар млијека, а потврда за то долази из министарства у другој половини августа.

Прво: огроман број пољопривредника ће неутемељено остати без премије, а да би се једном малом броју пољопривредника повећала премија.

Друго: шта је са чињеницом да се у ЕУ тежи ка укидању било каквих премија и подстицаја, а о чему је већ одавно почело да се говори.

На штету већине

Оваквим начином трошења буџетских средстава на име премије министарство помаже само један мањи, привилегован број пољопривредника на штету већине осталих, али и њих саме чини неспремним када једном дође прикључење ЕУ јер тада можда неће имати премију и имаће ниску откупну цијену млијека. Такође се високом премијом помаже великим мљекарама (страним и домаћим) да мање новца издвајају за плаћање млијека. Интересантно је и да неки угледни агрекономисти ово не сматрају за проблем. Напримјер, економиста гос. Жељко Вашко, константно хвалећи рад министарства пољопривреде, сматра добрим то што је премија за млијеко читавих 20 фенинга/литар (Савјетовање агронома, Теслић 2008.г.,а и на ранијим савјетовањима).

Неки надобудни економисти ће рећи да ни у ком случају не могу опстајати и пословати домаћинства са мање од пет крава (или мала мљекара). Али, по неком редослиједу, држава би прво требала да се потруди да произвођачу који производи само 10 литара млијека буде то млијеко и адекватно плаћено, а он ће да одлучи хоће ли се тим бавити или не. Јер, тај произвођач производњом тих 10 литара млијека чини двије добре ствари: Прво, омогућава себи да пређе праг сиромаштва (2 км дневно); друго, позитиван ефекат за државу.

Већ је поодавно како су господа из Козарске Дубице-Млијекопродукта лијепо говорили о значају домаћег млијека у односу на увозно и све графиконом потврђивали да је литар домаћег млијека за државу вреднији од 10 литара увозног. Данас је Млијекопродукт главни увозник млијечних производа из Србије (осим Шабачке и неких мањих мљекара) па више не иде ранија прича.

Да су кршења закона многобројна сазнајем и из одговора добијеног из републичког инспектората гдје се наводи да, ако је законом прописана форма уговора о сарадњи или дио уговора, онда између странака мора постојати уговор о сарадњи гдје мора бити законом одређени дио уговора (у овом случају између мљекаре и кооперанта, а везано за начин класирања као и плаћања млијека према класи које је одређено у Правилнику о квалитету свјежег, сировог млијека). Неаргументована је, значи, тврдња представника министарства пољопривреде да се њих не тичу односи мљекара и коопераната и да они не могу утицати, нпр, на откупну цијену млијека.

Како велике мљекаре гуше мале мљекаре, тако долази и до гашења малих пољопривредних газдинстава, а прије свега у руралном дијелу ( због лобирања и интереса великих пољопривредних газдинстава). Да претходно поткријепим поменућу опет ЕУ и то да је 2009. године у Будимпешти одржана конференција( коју је организовала ФАО у сарадњи са Европском комисијом за пољопривреду (ЕЦА) и др…) гдје је речено да (навод из новина П.Коморе број 93/2009):"Процес стварања великих и извозно оријентисаних производних капацитета хране смањује конкурентност производње малих капацитета на локалном нивоу, што, како је на сједници наглашено, представља један од узрока миграција".

У области мљекарства у РС неспорна је негативна улога, од његовог почетка, Млијекопродукта из Дубице, а затим и мљекаре Натура Вита који су изузетно агресивно и некоректно дјеловали против других домаћих мљекара на тржишту сировине као и производа. Али и лобирањем онемогућавале крериање некакве стратегије у области пољопривреде гдје би све мљекаре имале своје мјесто. Такође у свакој општини имамо бар понеког великог произвођача који се изверзирао у привлачењу подстицајних средстава на штету малих произвођача. Сматрам јако штетним укидање "рејонизације", односно веће премије за млијеко у брдскопланинским подручјима у односу на равницу-како је некад било. У Србији виде рјешење у поновном увођењу те "рејонизације". Према новом Правилнику и начину узорковања и класирања какво јесте нико од мањих произвођача у брдскопланинском подручју неће имати премију, а сви већи произвођачи у равничарском подручју у развијеним општинама имаће и 25 фенинга премије (јер то одговара великим мљекарама). Слика коју данас видимо каже да је то тако и да ће оно мало произвођача у брдскопланинском дијелу престати са производњом и дио њих ће постати и социјални случајеви. Доћи ће до миграција са потрђеним напријед поменутим узроцима.

Сматрам, дакле, да се узроци упропаштавања БиХ пољопривреде требају тицати и ЕУ, а ја сам неке институције ЕУ настојао упознати са проблематиком, па сматрам да требају дати некакав одговор. У ранијем периоду они нису имали ни потребе давати одговоре јер нисам примјетио да се икад ико жалио или тражио подршку у рјешењима.Углавном, представници ЕУ имају двије могућности: или ће и даље посматрати систематско уништење пољопривреде и осиромашење БиХ и њених народа који ће да буду баласт за Европу, или ће нешто учинити да то спријече.
Не знам да ли ћу имати подршку пољопривредних произвођача који су такође претрпјели велику штету и који ћуте због неинформисаности, неукости, као и због тога што се плаше да ће, рецимо, нашкодити политичарима којима дају подршку.

Правилник никог не занима

Такође се данас може чути само глас оних пољопривредника који под маском искрених представника осталих пољопривредника остварују своје личне интересе. Поред разговора вођених доста давно са Владимиром Усорцем, док ми није постала јасна његова улога, у последњих годину дана сам разговоре водио и са доста представника удружења или задруга. Били су то напримјер: Стојан Вуковић-удружење Градишка, Слободан Петровић-удружење Братунац, Станоје Лазаревић-удружење Дервента, Милош Радојчић- предсједник удружења произвођача млијека РС, Милован Антонић – ЗЗ Агројапра, Миле Мирковић- задружни савез Семберија, Осман Чорбић и Ново Ћелић-задруга Кнежево, Хидајет Хаушић-откупљивач Теслић, и др. Довољно је тражити да прокоментаришу укидање премије за IV класу млијека и из њиховог одговора јасна је њихова подршка Министарству пољопривреде у намјерама, односно да имају неки интерес. Узалуд је говорити им да проуче Правилник о квалитету свјежег сировог млијека (Сл.гласник 52/09) који је сваком доступан на интернету (сајт Министарства пољопривреде).

Сматрам да бих подршку свакако требао имати и од свих кадрова из области пољопривреде – садашњих и будућих – техничара и инжењера. Кажем требао, али да ли се току свих претходних година могао чути глас, рецимо, неког професора или било кога другог ко би дао неку стручну анализу из области пољопривреде? Само се могао чути глас Усорца и мањих "Усораца" који су нам баш добро запржили чорбу. Осврнуо бих се посебно на техничаре и инжењере сточарства јер они дођу као неки Палестинци (немају своје државе која би их подржала). Једина добра ствар за кадрове из области сточарства је што за крах те области нису ништа криви јер је ветеринарски ресор све преузео од рата ка овамо-уз подршку понеког издајника зоотехничке струке и сточарства који се добро ухљебио при Министарству пољопривреде.

Прихватио бих ја, значи, да све мора бити како јесте и да "велика риба гута малу рибу" или ријечи једног помоћника министра пољопривреде које парафразирам:"…морамо схватити да је дошло вријеме капитализма које смо тражили", али само да је обезбјеђено поштивање закона и прописа који су донесени. Не прихватам, дакле да гашење предузећа "Витмарк" буде успутна (колатерална) штета у укупној штети коју наносе они које сам помињао.

Такође се може много говорити и о многобројним другим креаторима пољопривредне политике, али се посебно мора поменути негативан утицај Привредне коморе и Агенције за мала и средња предузећа. Ни у једном тренутку не показују намјеру да би се привредници из области пољопривреде требали другачије третирати него привредници из других области. За било какав напредак неопходно је из њихове ингеренције у потпуности извући предузећа из области пољопривреде. Па и за најмања пољопривредна газдинства, умјесто да буду награђена што се уопште баве пољопривредном производњом припремљен је читав низ обавеза, прописа, лиценци и за које требају огромна финансијска средства. С друге стране ништа није учињено на подршци удруживању или задругарству, али онаквима какви су у напредним европским државама.

Цељ покретања штрајка глађу, није (био), значи, рјешавање само Витмарковог проблема мада је једна од последњих мјера да тај проблем буде ријешен, већ указивање на узроке цјелокупне проблематике у склопу чијег рјешавања,ако га буде, ће сигурно бити и мјеста за Витмарк.

Последња мјера је покретање судског процеса против институција РС. За предузеће "Витмарк" представља проблем то што због ситуације у коју је доведено не може дође до потребних финансијских кредитних средстава, а у сврху чега је припремљена комплетна документација – урађен пословни план и остало, још у јануару 2011.г. Тражена кредитна средства у износу 350.000 КМ би обезбједила несметано пословање мљекаре предузећа "Витмарк" и отплату кредитних обавеза.

У случају да се не врши репрограм постојећег кредита што је предвиђено пословним планом, но се настави са његовом отплатом уз сустизање приспјелих обавеза, потребна средства би била далеко од 350.000 КМ.

Кооперанти и мљекара – задруга

Власник "Витмарка", без обзира на све ипак сматра да у такав пројекат и ангажовање толиких средстава не треба ићи сам. Тражећи подршку у општини Котор Варош и министарству пољопривреде нудио сам да у пројекат буде укључено Удружење пољопривредника из Шипрага (чине га кооперанти мљекаре "Витмарк"). Тај приједлог важи и даље. Значи, сами пољопривредници би Уговором (нотарски обрађеним) били укључени у пословање мљекаре "Витмарк" тако што би им од остатка добити на крају године припадало 90%, а предузећу "Витмарк" 10%. Тај Уговор би важио до 2020. године, то јесте до завршетка отплате постојећег кредита који предузеће "Витмарк" има код пословне банке. Пожељно је, а заиста и потребно, да Удружење (будућа задруга) ангажују одговарајуће стручно лице које ће у име њих надгледати (и помагати) у пословању мљекаре "Витмарк". То стручно лице може бити финансирано из прихода које ће Удружење остваривати у сарадњи са мљекаром.

Сматрам да би ово био јединствен пројекат, али само као такав одржив. Пољопривредници-произвођачи млијека, организовани коначно путем задруге, имали би мљекару као веома квалитетан сервис за тржне вишкове млијека са обезбијеђеном високом цијеном млијека (сразмјерној квалитету млијека). Имали би могућност заједнички набављати све репроматеријале по много повољнијим цијенама. Банкарски трошкови које су досада имали били би у укупном износу за све њих вишеструко смањени. Само кориштење ПДВ олакшице-паушалне накнаде, на коју нико на подручју Котор Вароша није регистрован, дало би значајне финансијске ефекте. Такође би се значајни приходи обезбјеђивали на организацији откупа млијека за мљекару, а не да те приходе остварују некаква физичка лица која врше откуп за друге мљекаре.Ти приходи су толики да би та физичка лица силом закона морали бити ПДВ-обвезници.
Тражећи подршку за овакав вид пројекта обраћао сам се и Општини Котор Варош и Министарству пољопривреде,али одговора није било.

Власник Витмарка сматра да би овакав пројекат требао бити подржан како од Министарства, тако и од локалне заједнице јер је све дефинисано и нема непознаница и да потребна финансијска средства морају бити обезбијеђена.

У случају покретања судског процеса против институција РС, одштетни захтјев ће увелико премашивати милион КМ (биће конкретно 1,4 милиона КМ). Вриједност бренда Витмарк која је била достигнута (што се лако процијени) говори да је то тако. Онима који нису ништа стварали не треба се много трудити и објашњавати да схвате.
Ако се изврши анализа тај износ штете коју је претрпјело једно мало предузеће он је свакако у корелацији са цјелокупном штетом коју је претрпјела пољопривреда, ентитета или државе, због оних који су њом руководили вођени својим личним интересима.

ПРИЛОГ:

АНАЛИЗА ЕМИСИЈЕ "У ФОКУСУ" ОД 12.02.2013.г. (РТРС)

– У поменутој емисији од стране учесника, а прије свега Ранка Грубешића и Владимира Усорца видимо настављање обмањивања произвођача млијека у Републици Српској, али како њих тако и свих осталих грађана Републике Српске који виде проблематику у овој области, забринуто размишљају о томе, али због специфичности проблематике не могу знати узроке проблема. Само се нон-стоп чује глас неких сељака који се стално жале да се не може пословати. И само хоће да се њихово млијеко извози. Пошто је све то кумовало уништењу домаћих прерађивача, а и ја сам судионик тога, више не желим да ћутим.

– Прије свега, Владимир Усорац не може представљати произвођаче млијека, а поготово на нивоу Републике Српске, али је ствар у томе што га министарство пољопривреде подржава. Ја знам да су у оквиру Усорчевог удружења била регистрована само четири општинска удружења у априлу-мају 2010.г. (локална удружења у Котор Варошу,Кнежеву,Хан-Пијеску и Крупи на Уни). Када кажем регистрација мислим на регистровање у Заводу за статистику, а што је валидна потврда да неко удружење постоји. Питање је колико су и та удружења активна, а которварошко није уопште, тако да Усорац иза својих леђа нема, можда ниједног пољопривредника.

– Ко не познаје Усорца, а гледа емисију помислио би да је он радник министарства или можда представник мљекаре јер дјелује у функцији заштите истих. Он више не говори " мљекаре у Републици Српској", него говори "мљекаре у БиХ". Значи, пошто више нема ни мљекара: мљекара Натура Вита, мљекара Шњеготина, Бањалучка мљекара, мљекара Бјанка Зворник, сада се за Републику Српску умјесто "мљекаре" може рећи да има само једна велика мљекара – мљекара Млијекопродукт, а која дјелује у склопу-власништву стране корпорације (британски концерн). То што још има неколико мањих мљекара (мљекара Дуле, мљекара Пађени, мљекара Шипово,…) дјелује више козметички на мљекарство РС и уопште не умањује апсолутни монопол Млијекопродукта.

– У емисји се врши стална дискредитација малих произвођача и указивање на њихову бесперспективност ( "…производња из хобија…" – каже Љ.Маловић; "… додатни посао…" – каже Усорац, итд). Доста давно, моји кооперанти из Лакташа су говорили да код држања три краве приход од једне иде за сточну храну, приход од друге за кредит, а приход од треће иде домаћину. Е, тај приход износи колико једна садашња добра радничка плата и то уопште нису мали приходи па да би били хоби или додатни посао.

– У емисији се говори о увозу затрованог млијека. Нормални грађанин-потрошач који гледа емисију и имало размишља запитаће се како то да се увози затрована храна, па и млијеко, а да се сви живи сатраше трудећи се да се то наше квалитетно млијеко (екстракласе) извози, умјесто да се понуди домаћем потрошачу. Могло би се поставити и једно потпитање, а било би добро поставити га гос. Драги Недићу, директору Ветеринарског Института "Др Васо Бутозан" пошто он има одговор на све. То питање је: "Какво млијеко нама из Хрватске извозе када се од раније зна да се у Хрватској са производњом млијека коју имају у својој земљи обезбјеђује само 50% потреба њиховог становништва?"

– За нешто што је Законом прописано Ранко Грубешић каже да ће министарство покушати инсистирати да се примјењује у 2013.години (још понавља то да ће покушати инсистирати). Односи се то на плаћање млијека од стране мљекара, а према анализама "Института др Васо Бутозан" (видимо то у емисији 31,5 минута па надаље). На сајту министарства пољопривреде има постављен Правилник о квалитету млијека (Сл.гласник РС 52/09) који прописује како се млијеко плаћа, али то нико не примјењује.
– Бисером емисије сматрам ријечи Ранка Грубешића који каже да: "…гарантује да 30% пољопривредника произвођача млијека у Републици Српској не знају којој мљекари предају млијеко…" (видимо то у емисији од 51 минута па надаље).

Морам рећи: "Па, човјече?! Гдје смо ми то?! Како то може да буде?! Па знате ли ви у министарству за њих ако они не знају којој мљекари предају млијеко јер сте им морали плаћати премију? Или су они за Вас избрисани да постоје па им и не треба премија? Каква је улога и значај тих неких откупљивача који не раде како треба и ко све има интерес од таквог начина рада?"

– Ранко Грубешић је такође рекао да ће мали произвођачи нестати "… због незаинтересованости мљекара да откупљују њихово млијеко" (у емисији од 17 минута па надаље). Мислим да је ово што је на почетку рекао демантовао или обезвриједио ониме што је касније у емисији рекао.

– Рећи ћу, да ако ти мали произвођачи нису интересантни велики мљекарама јесу малим мљекарама, али је цјелокупан пословни амбијент у области мљекарства смишљено учињен тако тешким да је ти малим мљекарама немогуће пословати.

Главни проблем је што је Законом о трговини укинута амбулантна достава млијечних производа. Овако комерцијалиста на терен што успорава продају производа (млијеко у врећици је немогуће продавати јер му је већ истекао рок). Такође се прије проблем непродатих производа у продавницама прије веома лако рјешавао замјеном са новим, а повлачењем непродатих. Сада то захтијева веома компликовану процедуру (фискални, рекламирани фискални рачун,…) тако да једноставно одбија трговце да улазе у сарадњу са мљекаром која има производе краћег рока трајања.