Кога развија Фонд за развој и запошљавање РС

Посљедњи Извјештај о ревизији финансијских извјештаја Фонда за развој и запошљавање РС, за период 01.01.2011.-31.12.2011. показује да је и овај фонд служио да упумпавање пара бизнисменима блиским власти.

Фонд за развој и запошљавање дио је Инвестиционо-развојне банке РС и располаже 422.319.181 КМ, од чега је, између осталог, у дугорочним финансијским пласманима 342.802.716 КМ, краткорочним пласманима 69.252.796, док је орочених нешто преко 18 милиона КМ.

Овај извјештај је "једва" добио пролазну оцјену, а ревизори су констатовали да је дио њихових ранијих препорука дјелимично прихваћен и спроведен у дјело, док су челници Фонда остали „глуви“ за сугестије да се не одобравају кредити фирмама, чије пословање је ризично, пише Журнал.инфо.

„Фонд је значајна средства (27.703.381 КМ) уложио у куповину обвезница емитената-правних лица и када су анализе успјешности њиховог пословања указивале на ризик улагања у куповину тих обвезница тих еминтената. Ризик потврђује и чињенице да Фармланд, чије су обвезнице купљене у ранијем периоду (на шта је указано у претходној ревизији), није извршио плаћање својих обавеза по овом основу“, наводи се у закључцима ревизора, који су у Извјештају констатовали да „Фармланд“ током 2011. године није измирио 500.000 КМ.

Фонд је појединим корисницима одобравао кредите, премда је Центар за управљање ризицима давао мишљење да постоји значајан ризик за одобравање кредита крајњем кориснику или преко одређене банке. Уз то, ревизијом је утврђено да поједини корисници кредита нису у уговореним роковима достављали документацију којом правдају намјенско коришћење средстава одобрених кредита, а надлежне службе Фонда нису документовале да су, у таквим случајевима, предузимале неопходне радње, дефинисане уговорима о зајму.

Фонд је куповао и хартије од вриједности (као у случају Фармаленд), а током 2011. године у ову сврху пласирано је 11.059.900 КМ, што је за чак 23,8 % више пара него што је за тај период било планирано (9.300.000).

Управо у овом дијелу најочитији је утицај владајуће структуре на пословање Фонда, јер је добар дио новца птишао на куповину обвезница фирми које су у тешким дубиозама, а које су, одреда, блиске властима.

Према презентованим подацима, купљене су акције штампарије „Атлантик бб“ д.о.о. Бањалука у вриједности од 260.000 КМ, премда је Центар за управљање ризицима изнио мишљење да је та фирма презадужена. Уз то, „Атлантик“ је већ прије тога повукао 5.174.600 КМ кредита од ИРБ-а, те није било сврсисходно и даље улагати у предузеће које је на ивици рентабилности. Посебно због чињенице да је на цјелокупну имовину „Атлантика“ укњижено је заложно право.

Слична ситуација је и са РК „Боска“, за коју је Центар за управљање ризицима (Одјељење за управљање портфељом хартија од вриједности и Управа Банке) био „мишљења да постоји висок ризик инвестирања у куповину ових обвезница“. Међутим, Инвестициони одбор ИРБ је донио одлуку о куповини комплетне емисије вриједне 14.999.700 КМ, од чега је Фонд купио обвезница у вриједности од 3.749.000 КМ. Само годину касније, показало се да РК „Боска“ није у стању да враћа ануитете, те да је наплата ових пара немогућа мисија.

Политика је овдје умијешала прсте, ту нема дилеме, упркос чињеници да премијер Александар Џомбић и Милорад Додик предсједник РС бране овај посао, тврдећи да ће се новац, у крајњем случају, вратити преузимањем објекта, што, једноставно, није тачно, јер је РК „Боска“ презадужена.

Политика је кључну ријеч имала и код кредита која је Фонд додијелио у категорији мала и средња предузећа. То је кредитна линија Европске инвестиционе банке, која је ИРБ- дала зајам од 97.791.500 КМ. Из тих средстава преко Фонда је пласирано 62.590.000 КМ, од чега се чак 90,9 % новца односи на кредите за седам предузећа.

Тако је „Интегра инжењеринг“, чланица конзорцијума „Интеграл-инжењеринг, чији је власник Слободан Станковић, повукла 15 милиона КМ, док је фирма „Јединство“ из Градишке (такође чланица конзорцијума и у Станковићевом власништву) добила 9.400.000 КМ. Те 2011. године Станковићеве остале фирме повукле су из ИРБ-а (из других фондова) још 5.600.000 КМ, те је његов конзорцијум укупно узео из ИРБ-а равно 30 милиона КМ.

Фонд је додијелио 6,5 милиона КМ бијељинском „Елваку“, чији је власник Гаврило Бобар. Интересантно је да је „Елвако“ Бобар купио од Станковића, а 6.000.000 милиона добила је и фирма „Екватор“, која је у власништву Ђоке Давидовића, још једног Додиковог тајкуна. Међу онима који су добили милионске кредите су и Никола Вукелић, Славко Рогуљић, те бројни други предузетници који се директно повезују са Додиком.