Једна прича о томе како је уништено домаће мљекарство (1)

Сматрао је да је све то једноставно иако се у све упушта без неких великих знања и што иде, како се каже "грлом у јагоде". То што је био неопходан кредит за покретање посла планирани посао је чинило високоризичним.

У питању је било настављање активности прекинутих ратом – градња мини-мљекаре за коју је пројекат био урађен још 1991. године.

Мљекара је прорадила, кредит је отплаћен, али онда долази до препрека.

Пошто није било никакве могућности да јавност упозна са проблематиком у области у којој дјелује одлучио је да покрене штрајк глађу не би ли на тај начин успио. Штрајковао је пет дана глађу у парку "Младен Стојановић" у септембру 2011.године. Ниједан медиј из Републике Српске није хтио ништа да објави од оного што је он желио да каже.

Текст који доставља Фронталу написан је током љета 2011.г. у склопу припрема за наведени чин.

Штрајк глађу

Одлука да покренем штрајк глађу је дефинитивна. Алеа иацта ест. Тринаест година, тј. од како је реализован УСАИД кредит и покренут рад мљекаре предузећа "Витмарк" свједок сам тога како креатори пољопривредне политике, умјесто да дјелују развојно, воде ка уништењу домаће пољопривреде у сваком сегменту. Стање у пољопривреди довољно говори. На примјер: број угашених фарми као и затворених погона за прераду млијека.

Значи, као привредник, али и као пољопривредни стручњак, дјеловао сам у области сточарства која је најзначајнија у пољопривреди сваке напредне државе. Одлука да изградим погон за прераду крављег млијека дала је основу да радим на унапређењу говедарства које је по приходима који се остварују најзначајније у области сточарства.
Америчка УСАИД кредитна средства реализована су у јулу 1998 г., а производња покренута крајем септембра 1999.г. Касније сам закључио (касно) да са тим кредитним средствима уопште нисам добродошао у Републику Српску, а ни општину Котор Варош. Тај УСАИД кредит је отплаћен у јулу 2003. Главница и припадајућа камата у укупном износу око 360.000 КМ. Часно и поштено-без и једне марке подршке Министарства пољопривреде РС или општине Котор Варош. Ово сам морао да наведем због тога што су неки припадници владајућег естаблишмента општине Котор Варош тога доба тврдили да сам ја реализовао донацију и да није у питању кредит.(Тачно је да нисам био члан ниједне политичке странке и самим тим сам био изолован). Такође и да докажем да се могло пословати и у тако тешком пословном амбијенту у области мљекарства какав је био тада. Најцрњи пословни амбијент је тек долазио, а захваљујући прије свега Привредној комори.

Али, свакако да морам поменути свесрдну УСАИД стручну подршку. Доводили су врхунске експерте (домаће и стране) који су помагали да се превазиђу проблеми у пословању. У периоду од маја 1998.г. па до јула 2007. г. одслушао сам више од 50 семинара које су водили врхунски експерти и сматрам чак да данас многи факултети својим студентима не могу омогућити тако нешто. Све оно чему су учили на семинарима ја сам имао прилику примијенти у пракси – одмах на свом примјеру. Али, то је код мене довело до новог момента, то јесте нисам више видио у чему је проблем (за напредовање домаће пољопривреде). Јасна ми је била апсолутна незаинтересованост оних који би требали радити на развоју и бољитку домаће пољопривреде. Али, требало ми је заиста много времена да све схватим. Отплата УСАИД кредита као и инвестиције вршене у току пословања (због увођења нове производне палете) финансијски су исцрпили предузеће "Витмарк". Због изостанка институционалне подршке (политички израз) било је немогуће доћи до подстицајних средстава Министарства пољопоривреде или банкарских обртних средстава. Био сам принуђен кориситити скупа средства "Микрофина" за обрт, кредите банака за физичка лица, а и задуженост код добављача се повећавала.

Чак смо ми који смо отплаћивали америчке УСАИД кредите били кажњени јер нисмо имали регресирану камату ( "…као да сам кредит уложио у Америку, а не у Републику Српску!"- рекао сам на округлом столу АГРОС-а 2004.г., али премијер гос. Микеревић није дао одговор на то, али ни нека друга питања која сам му поставио тада – говорио сам и о уништењу фарме "Младен Стојановић", о неопходном ланцу фарма Нова Топола-Бањалучка мљекара-град Бања Лука, тј. потрошачи).

Без обзира на све ја сам редовно вршио отплату УСАИД-кредита, улагао у капацитете мљекаре (набавио четири доставна возила) и успјешно се борио са конкуренцијом за сирово млијеко. Рећи ћу да Млијекопродукт из Козарске Дубице у току четири године рада није могао преотети моје кооперанте на подручју Лакташа јер сам имао бољу откупну цијену млијека. Такође ћу рећи и да сам од општине Лакташи имао двије финансијске подршке у критичним моментима отплате УСАИД кредита. Интересантно- од општине Котор Варош у том периоду нисам имао подршку иако сам и на тој својој општини вршио покушаје и силна улагања да развијем откуп млијека.

Ја јесам после 2005. г. имао одређене скромне подршке Министарства пољопривреде које и данас постоје-уграђене у опрему и погон мљекаре. Да ли је умјесно поређење Министарства са кравом музаром која да 20 литара млијека па онда ногом удари канту и проспе млијеко?

Не треба подршка, само фер услови

Сматрам да ће онај ко буде читао доћи до закључка да мени, односно домаћим произвођачима,није потребна никаква подршка или подстицај. Само дајте фер услове у пословању.

О томе колико је био лош пословни амбијент у овој области говори и то да је до краја 2002. г. у сјеверозападном дијелу РС затворено седам мљекара. Ја нисам могао зауставити рад предузећа и повући се из ове области јер нисам имао алтернативу за сервисирање кредитних обавеза. Кренуо сам другим правцем, а то је креирање нове производне палете (пошто је постојећи производни програм постао бесперспективан, а чинили су га пастеризовано пуномасно млијеко и јогурт од истог). Свјетски познати експерт (Линдел Вајтлок) тврдио је да на тржишту могу успјешно пословати само мали производни погони (са специфичним и производима веће цијене) као и велики гиганти (300-400 хиљада литара млијека дневне прераде). Да је то тако потвђено је и у Босни и Херцеговини и то је очигледно.

Профитабилност Витмаркове производне палете потврђена је и од двије реномиране агенције ("Профи Нова"-2007.г. и "ИНФО ПЛАН"- 2010.г.)

Одрживост производне палете мљекаре "Витмарк" на тржишту, у сваком погледу, потврђена је када је након скоро три године паузе мљекара поново покренула рад крајем 2009.г. и то без имало обртних средстава. Захваљујући добро организованој дистрибуцији након пет-шест мјесеци рада производи су били присутни (и тражени) на тржишту Бања Луке и околних градова. Једина сметња напредовању мљекаре била је недовољна количина свјежег млијека за прераду, као и лош микробиолошки квалитет тог млијека у љетном периоду,а на шта нисмо могли утицати (примјењивати класирање).

Директни кривац за то је конкурентска мљекара( Натура Вита) која није примјењивала класирање млијека (још увијек је тако) па нисмо ни ми у Витмарку могли јер би кооперанти, иначе, почели предавати млијеко Натура Вити па бисмо остали и без оно мало млијека што смо имали за прераду. Мљекара Натура Вита је кооперантима на подручју Котор Вароша плаћала млијеко у току 2010.г. далеко боље но на подручју других општина (читавих 55 фенинга/литар – као и Витмарк) и такође много редовније но на другим подручјима. Проблем који је финансијски оптерећивао Витмарк био је, значи, то што је у старту дата висока просјечна откупна цијена млијека од 55 фенинга/литар. Да смо могли доћи до потребних количина млијека та цијена не би била оптерећујућа. Али, та цијена млијека је уграђена и у Пословни план који смо касније наручили код агенције (ми у Витмарку не играмо се политиком цијена). ЖАЛИО САМ СЕ ВИШЕ ПУТА МИНИСТРУ ПОЉОПРИВРЕДЕ И НАЧЕЛНИКУ ОПШТИНЕ КОТОР ВАРОШ, АЛИ НИКАКАВ ОДГОВОР НИСАМ ДОБИО. Такође сам са овим упознао и представнике пољопривредника у Кнежеву и Теслићу гдје је Натура Вита мање плаћала откуп млијека, али нисам добио подршку од истих.

Независна лабораторија

Дошло је до онога на шта сам ја већ неколико година раније почео (дописима) упозоравати Министарство пољопривреде, а то су посљедице недосљедне примјене Закона о сточарству и Правилника о квалитету свјежег млијека, а посебно у сегменту плаћања млијека. То дозвољава великим мљекарама монополистички положај јер могу откупну цијену млијека формирати како желе. Такође и само класирање губи смисао (пољопривредници ипак плаћају анализе које се не примјењују). Независност лабораторије Института "Др Васо Бутозан" није да је упитна, него уопште не постоји јер узорке млијека узимају радници мљекара (а мљекаре плаћају млијеко).

Према изворном Правилнику о квалитету свјежег сировог млијека све послове око узорковања је требала организовати и спроводити овлашћена лабораторија (Сл.гласник РС 117/06; члан 12, тачка 3 Правилника). У Сл.гласнику РС број 45/07 доносе се измјене изворног Правилника и дозвољава се да радници мљекара могу узимати узорке (страна 8 Правилника, члан 6 у вези измјена). То је моменат када лабораторија губи независност, а да не говоримо о неспособности постојећих радника мљекара на откупу млијека да квалитетно и стручно узимају узорке млијека.

Али ти откупљивачи, какви год да су, могу помоћи да они пољопривредници за које они хоће да имају екстра класу млијека исту и добију. (На примјер: узима се узорак само од јутарњег млијека, узима се узорак само од здраве краве, замјена узорака, узорак из друге половине муже за већу масноћу…).

Смишљеним избјегавањем да запосле стручне и квалификоване раднике (без обзира на потребни број-плату би зарадили кроз цијену узорка) руководиоци Института "Др Васо Бутозан" су у овој области довели до хаоса.

Ја лично сам увијек водио рачуна о објективности узимања узорака млијека, а посебно сам се на ову активност фокусирао у мају и јуну 2010. године да бих установио колико су пољопривредници способни у производњи квалитетног млијека. Закључак је да пољопривредници са примјењивањем неколико упутстава могу произвести млијеко екстра-класе уз услов да је крава здрава, тј. да нема упале имена-маститиса (због соматских ћелија). И то у љетном периоду када би се вечерње млијеко хладило на класичан начин ( како су нас некад учили: ледом, текућом хладном водом) и то је заиста за похвалу. Узорак би се узимао од тог вечерњег млијека помијешаног са јутарњим и брзо отпремао на Институт. За произвођача је битно да млијеко у тренутку узимања узорка има екстра-класу, а опрема за узимање узорка ће обезбиједити да та класа буде и код анализе узорка на институту.

Интересантно је да су константно екстра класу имали они који су вршили ручну мужу крава – да демантујемо оне који кажу да се без музилица и лактофриза са аутоматском мужом не може постићи екстра-класа млијека. Чак је овима који имају ту опрему теже постићи екстра класу млијека (потребно је много водити рачуна о хигијени опреме). На састанку крајем јуна 2010.г. кооперантима, а и колегама из пољопривредне службе општине Котор Варош, презентовао сам да нико од коопераната који су имали музилицу ни у једном од узастопних узорака није имао екстра-класу млијека. Треба рећи да је јако добро то што се потврдило да опрема Института "Др Васо Бутозан" перфектно функционише, јер је регистровала и моје случајне, ненамјерне погрешке у узимању узорака.

Независност лабораторије је јако битна и некада, указујући на њен значај, јако се много позивало на регулативу ЕУ 92/45 (гос. Драго Недић, март 2005.г – образлагање потребе за независном лабораторијом). Већ одавно нисам примјетио да је гос. Недић нешто говорио о овој проблематици, а барем је он компетентна особа за то.

Сутра: Улога Владимира Усорца