Нико не улаже у образовање као Куба

Куба издваја чак 12,9 одсто БДП за образовни сектор, по чему је на првом мјесту у свијету.

До сада се сматрало да тај примат припада скандинавским земљама и Новом Зеланду, међутим, они су прво мјесто морали да уступе земљи која се бори са проблемима због финансијских и економских санкција које су јој наметнуле САД.

Примјера ради, Исланд за образовање издваја 7,8 одсто од укупног БДП, Шведска 7,3 одсто, Нови Зеланд 7,2 одсто, Норвешка 7,3 одсто, а Финска 6,8 одсто БДП.

“Ово је доказ осјећаја одговорности владе, и говори како нам је приликом припремања нацрта буџета један од већих приоритета развој образовног система и омогућавање бесплатаног приступа свима“, изјавио је кубански министар образовања Родолфо Аларкон Ортиз.

Упркос америчкој блокади која траје већ више од пола вијека, квалитет кубанског образовног система представља примјер који многе друге богатије државе још увијек не само да нису достигле, већ су на улицама многих градова свијета млади који траже бесплатно школовање, жртве полицијске репресије, пендрека, водених топова, сузавца, гумених метака, а неки су због тражења правде и образовања за све, платили животом.

Куба је до јануара 1959. имала само три јавна универзитета, која је похађало око 15. 000 студената, а у којима је радило једва 1.000 професора.

Данас, 2013. године, према последњим подацима, на Куби ради 77. 000 професора, од тога њих 54.000 са пуним радним временом, а универзитете похађа 261.000 студената на 104 различита факултета који су разврстани у 67 научних, технолошких и хуманистичких универзитетских центара.