Рајко Дукић пише министарству здравља и социјалне заштите
Ових дана Компанија "Боксит" добила је захтјев да са 30.000 КМ помогне Дом здравља у Милићима како би разријешили питање гријања за ову годину. Успут да Вас информишем да је Компанија "Боксит", осамдесетих година прошлог вијека Дом здравља у Милићима изградила, опремила и поклонила здравству. Ради побољшања здравствене заштите запослених и становништва преузели смо обавезу […]
Ових дана Компанија "Боксит" добила је захтјев да са 30.000 КМ помогне Дом здравља у Милићима како би разријешили питање гријања за ову годину.
Успут да Вас информишем да је Компанија "Боксит", осамдесетих година прошлог вијека Дом здравља у Милићима изградила, опремила и поклонила здравству.
Ради побољшања здравствене заштите запослених и становништва преузели смо обавезу да плаћамо неколико специјалиста који долазе из Београда и обављају одређене услуге како за запослене у Бокситу тако и за грађанство.
Према подацима које смо добили, са подручја општине Милићи издваја се у Фонд здравства годишње око три милиона, а приближно се враћа око 800 хиљада КМ на подручје општине. Такав однос је неразуман и несхватљив, као што је несхватљиво да у вријеме глобане кризе која и нас итекако погађа, Ви задужујете овај народ и грађане стотинама милиона марака које треба да враћају будуће генерације, да би тим средствима изградили болнице у Бањалуци и Бијељини.
Више сам сигуран да је изградња тих објеката, ради привилегованих који треба да их граде и оних који треба да увозе опрему, него што је потреба и Бијељине и Бањалуке и грађана Српске, јер у времену у коме живимо многе друге егзистенцијалне потребе, требале би бити у приоритету. Како здравство није у стању да исплаћује боловања и трошкове лијечења, што је у крајњем случају нехумано, нити да исплаћује надокнаду за породиљско одсуство упркос чињеници да наталитет опада а народ исељава, апсолутно се поставља питање сврсисходности одређених инвестиција и приоритета.
Одговорно тврдим да није проблем у објектима, односно у здравственем простору којима данас располаже Република Српска, јер га има и вишка него је проблем у његовом рационалном кориштењу, бољој организацији здравствене мреже, улагању у едукацију здравствених радника, боље плате, боље опремање, подстицај приватне праксе, итд.
Са 300 милиона марака, колико ће се наводно уложити у ова два објекта, а пракса нас учи да ће бити много више, могла је свака општина у РС добити по неколико милиона марака које би, превасходним улагањем у привреду и ресурсе, подстакли производњу, повећали број запослених и повећали приходе у Фонду здравства.
Направићу овога пута и паралелу са Државном управом.
Изградњом савремених и веома скупих објеката државних институција, није се повећао квалитет и ефикасност рада државне администације, али се зато повећала администрација и њени трошкови по разним основама. Мегаломански пројекти и захтјеви, кроз повећање доприноса и пореза, исисавају и последње сокове посрнуле привреде. Умјесто да се под хитно приступи реформама државне управе, фондова и других владиних и невладиних институција, администрација и бирократија се множи, улаже се у непродуктивне објекте, опада број продуктивно запослених, буја бирократски апарат, повећава се број сиротиње. Кредите које сте узели тако лако, лако ћете потрошити, а будуће генерације враћаће их веома тешко.
Република Српска није политички угрожена само споља, већ је итекако угрожена изнутра од нас самих.
Због драстичног пада цијена сировина на свјетском тржишту, повећања цијена енергената и стопа пореза и доприноса, пословни резултат Компаније "Боксит" биће умањен ове године минимум за пет милиона КМ. Толико смо били планирали да уложимо у инвестиције и да кроз нове програме запослимо стотинак млађих кадрова. Нажалост, због горе наведног, били смо принуђени да један број отпустимо.
Као грађанин и привредник имам право и обавезу да гласно размишљам и да своја размишња јасно износим без било каквих политичких конотација, јер нажалост не видим битну разлику између оних који владају данас и оних који су владали доскора, а сада су у опозицији. Једино што видим да је, у свим тим партијама, велики број оних који генеришу свеукупни амбијент у Републици Српској у коме превасходно гледају своју корист.
Искрено, ово писмо је за мене изненађење, јер сам господина Дукића доживљавао као локалног моћника, који се дуже од Гадафија одржава на функцији, a чије име се везује за бројне малверзације. Чини ми се да сам чуо да је одрадио добар посао и за СНСД у Милићима. С обзиром на моћ и утицај на локалном нивоу г-дина Дукића и надполовични број гласова за СНСД у Милићима, у најмању руку, није им нимало одмогао. Колико се сјећам, био је СДС-ов кадар некад, па је прешао код г-ђе Плавшић.
Могуће да сам погрешно информисан или да погрешно закључујем. Било би добро да нам неко са истока РС мало боље објасни ситуацију.
Што се тиче писма, могао бих га и потписати. Коначно да неко од јавних личности каже оно што овдје пишемо мјесецима, да је РС више угрожена изнутра од нас самих, него из ФБиХ или са запада.
На основу писама закључујем да г-дин Дукић има очуване неке од пожељних особина човјека, нпр. саосјећање, солидарност, уважавање потреба другог.
Можда јесте нелегално стекао десетине милиона обављајући функцију годинама (не улазимо сад у то!), али није уништио предузеће, води бригу о радницима, запошљава људе са знањем, имао је жељу да запосли младе људе. На томе му можемо честитати, као и циенити чињеницу да није лично угрожен, али као привредник први диже глас против бахатости.
Нађох на нету да има 44 године радног стажа, а 68 живота. Очигледно не размишља о пензији, али можда је и боље. Можда би га наслиједио један од „стручњака“ који би све раскућио.
Gospodine Dukicu svaka cast na tekstu.On odrazava stvarno stanje u drustvu a ovo je jos daleko od drzave.Ja zivim blizu administrativnog centra RS i mene je sramota pogledati u ono zdanje i sirotinju koja pretresa kontenjere.
Bez obzira na prozivanje od strane medija da ste kriminalac,lokalni mocnik i sl.nije problem medija vec institucija koje se bave protiv korupcije i kriminala,aone su trule,kriminalizovane,odane rezimu i sl.vi ste u ovom pismu rekli dovoljno za prosjecno obrazovanog covjeka.Dobro je da govore ljudi koji su u privredikoji sesuocavaju sa sve vecim poteskocama u privredjivanju i plsmanu svojih proizvoda jer takvo pismo necete nikad dobiti od idiota koji su zajasili drzavne fotelje i odatle nemisle ici dok ih ne ponesu na groblje.Zato glas privrednika je dobro dosao.Lakoje sjediti u fotelji primati 5000 KM predlagati zakone koji ogulise i ovo malo radnika sto nesto radi,stosene uhvate ukostac sa problemima.Mogli smo mi graditi zgrade za administraciju i 2015.alitreba brke omrsiti sto prije jer neznase dok le ces jahatipo vec slomljenoj grbaci jadnog naroda RS.
Ohooo hooo! Alal ti vjera, gospodine Dukiću! Istinu zboriš; cijelu-cjelcatu istinu!
Дукић је оно што би странци назвали, прагматичан човјек. Дакле, један од локалних моћника који знају основе економије, и нису луди да униште нешто што је њихово. А ако овако говори привредник, значи да је стварно овако. Милићи су и прије рата били на своју руку, нису дали да све иде у Сарајево, за оне њихове базене је био неки скандал тадашњих прилика. Не дају ни сада. Свака част Милићима.
дукић је наша верзија Палме из Србије, исти принцип, бити уз тајкунску врхушку на власти, а пред медијима их нападати да би се стекао утисак борбе против корупције и привредног колапса, с друге стране чим буду избори дукић ће опет подржати исте ове јајаре као и до сад што је радио.
Да је он прагматичан човјек, ваљда би погубност овакве политике прозрео још прије тринаест година, а не сад кад се и мала дјеца ругају овом квазисистему.
Ово што пише г. Дукић, је све на жалост тачно. Али, има један мали проблем, г. Дукић већ више од десет година, не долази у Милиће, него живи у Београду, одакле управља компаниом коју је приватизовао, па је сада је њен власник. Колико знам, он је члан СНСД и на прошлим изборима, су сви капацитети „Боксита“, били упрегнути да се СНСД донесе што више гласова. Е сад, ако си становник општине Милићи, и ниси у вољи г. Дукића, ти на подручју те општине не можеш зарадити ни цијепањем дрва. За такве посла нема у Милићима.