Рачунар који никад не блокира

Из хаоса настаје ред. Рачунар који имитира насумичност природе у стању је да се истог тренутка опорави од блокаде тако што поправља лоше податке. Назван „системски“ рачунар, ова машина која је у стању да се сама поправља и која се тренутно налази на Универзитетском колеџу у Лондону, могла би да одржава критичне системе у сталном […]

петак, фебруар 15, 2013 / 13:06

Из хаоса настаје ред. Рачунар који имитира насумичност природе у стању је да се истог тренутка опорави од блокаде тако што поправља лоше податке.

Назван „системски“ рачунар, ова машина која је у стању да се сама поправља и која се тренутно налази на Универзитетском колеџу у Лондону, могла би да одржава критичне системе у сталном раду.

Свакодневни рачунари нису у стању да створе моделе природних процеса попут рада неурона. То је зато што прате секвенце изводећи једну по једну операцију.

„Природа не функционише на тај начин. Њени процеси су дитрибуирани, нецентрализовани и не подлијежу вјероватноћи, али су у исто вријеме способни да буду толерантни на грешке и да се лијече. Рачунари би такође требало то да раде“, изјавио је Питер Бентли, један од научника који ради на овом пројекту.

Данашњи компјутери обављају операције по списку инструкција. И иако је тренутни систем добар за рачунање није у стању да се бави симултаним акцијама.

„Чак и када вам се чини да ваш рачунар користи све програме у исто вријеме, он се само прави да то ради, али уствари своју пажњу пребацује са једног на други изузетно брзо“, каже Бентли.

Он и његов колега Кристос Сакеларио створили су компјутер у ком су подаци повезани са инструкцијама које му говоре шта да ради са њима а његови системи се активирају у редослиједу који је одабрао насумичан генератор бројева дизајниран да опонаша случајност природе.

Системи обављају своје инструкције симултано без додјељивања приоритета.

Оно што је најбитније, овај рачунар посједује велики број копија инструкција које су прослијеђене кроз његове бројне системе, тако да, уколико се неки од њих поквари, систем може да приступи инструкцијама на другом мјесту и поправи квар. И за разлику од стандардних оперативних система који „падају“ када приступе меморији, „систематски“ компјутер наставља да ради пошто сваки индивидуалан систем посједује сопствену меморију.

Овај пар научника тренутно покушава да научи компјутер да сам преправља свој код као одговор на промјене у његовој средини.



Оставите одговор