Приоритети здравствено-социјалне политике
Да ли је овај свијет тиран тиранину или само души благородној? Пише: Дражен Милосављевић У петак сам на Клиници за очне болети УКЦ Бања Лука упознао једну баку, чији је син јединац уградио живот у темеље Републике Српске. Дошла је на контролни преглед. Како дуго болује од шећерне болести, оштећена јој је видна функција. Дошло […]
Да ли је овај свијет тиран тиранину или само души благородној?
Пише: Дражен Милосављевић
У петак сам на Клиници за очне болети УКЦ Бања Лука упознао једну баку, чији је син јединац уградио живот у темеље Републике Српске. Дошла је на контролни преглед. Како дуго болује од шећерне болести, оштећена јој је видна функција. Дошло је до умножавања крвних судова и микрокрварења и све то води одвајању мрежњаче и коначном сљепилу. Како би се тај процес успорио у терапији се користе инјекције авастина (бевацизумаба). Једна кошта око 500 КМ. Али на Клиници за очне болести тај лијек немају. Може се само наћи у приватној клиници и Фонд здравственог осигурања не покрива трошкове. Једна инјекција има ефекат у времену од два мјесеца па до највише годину дана, тако да сваки пут мајка, која је дала сина јединца за Републику Српску, мора да из свог џепа издвоји 500 КМ. Са пет метара, и то не увијек, успијева некако да броји прсте на руци, што значи да је вид на оба ока испод 10%. Данас је препуштена себи. Ако нема новца, ово друштво ће је препустити потпуном мраку. Осим те тужне чињенице, утисак на моју маленкост је оставио и један диван професионални и људски однос докторице према овој баки. Остала је и након завршетка радог времена и посветила јој 20 минута. Некако то пробуди у човјеку наду да хуманост није умрла, да није све тако црно, да још постоје они које с пуним правом зовемо Људи, с великим Љ. Након што је бака напустила амбуланту, докторица ми рече:
„Видиш како је она добрица! Дошла је јутрос у 7.00 и цијели дан чека на ред, иако има предност. Ни „а“ није рекла. А ова жена што ју је довела, то јој је комшиница. Бака живи сама и има само ту породичну инвалиднину, јер јој је син погинуо у рату, а већ је 1000 КМ дала за двије инјекције.“
По повратку кући прошетах градом и сретох г-дина Радовановића, предсједника Удружења породица са четворо и више дјеце. Нисмо се дуго видјели па га питах има ли икаквих помака набоље у опхођењу градских и ентитетских власти.
„Видјех да Вам је г-дин Градоначелник намјенио неку сићу. Кад ћемо правити пројекат ,Бања Лука – град беба’? Има новца, није тачно да нема, само нам треба праведнија прерасподјела, а онда ће се неко ваљда сјетити да нам нема напријед док не осмислимо нешто и почнемо стварати. Тражићемо четири милиона КМ за ,Бању Луку – град беба’.“ – рекох.
„Ма, пуно је четири милиона. Тешко ће то проћи.“ – скептичан је г-дин Радовановић.„На све стране прича о наталитету, а шта се конкретно чини? Коме ћемо оставити сутра Републику Српску? Биће празна љуштура!? А свима пуна уста приче о наталитету. Кад се ослободим обавеза, правићемо тај пројекат и презентовати градским оцима, па мало медијски притиснути.“
Након тога сам отишао на кафу с познаницом која има аутистично дијете. Прича ми колику има помоћ од аустријске државе. Вољна је савјетима помоћи људима који имају аутистичну дјецу. Каже да јој је страшно како су овдје ти људи препуштени сами себи. А зар нису? Напредујемо мало, сјетимо их се једном годишње, а на мишиће су изборили просторије за удружење.
Како у рату, тако и у миру
Сутрадан, у суботу сам на једној локалној телевизији гледао сјајну репортажу о ратним хирурзима из Српске. То ме опет подсјетило да постоје дивни, хумани људи, који нису залутали у професију. И што је важно, овакве емисије афирмишу готово заборављене вриједности, што је од изузетног значаја у терапији једног болесног друштва, с изврнутим системом вриједности. Шта рећи, осим све најбоље о људима који су се жртвовали спашавањем многих живота у најтежим тренуцима, у вријеме када су се неки који нам судбину кроје и који нама владају мјесто да нам служе, склонили с породицама ван граница Републике Српске. Посебно је била интересантна прича др Алексића, из које се најбоље може видјети та дебела линија између двије врсте људи, Црногорци би рекли соја и несоја. Како бејаше у рату, тако је и данас у миру. Једни су отимали приватна возила да би возали своје љубавнице, док су санитету дали возила без пода, у којима су медицинари морали пазити да им буквално не пропадну ноге док возе рањенике. „Пси рата“ су себи сипали војно гориво, додавали су воду у њега па га продавали народу по 7 ДЕМ, а хирурге су лагали да немају ни капи за превоз рањених. Након пада западнокрајишких општина, исти су кукали како им је остало 14 000 литара горива у непријатељским рукама. Вјероватно и данас исти ти играју најважније улоге, само су можда промијенили дрес. Принцип пљачке је исти, остало су само нијансе.
У недјељу је у дворани Борик одржан рођендански концерт с домаћим бендовима, посвећен дјевојчици обољелој од леукемије. Срамотно мали број посјетилаца за град са преко 250 000 становника! Многи ће рећи да Бања Лука није положила испит хуманости. Како се ради о великим средствима потребним за лијечење, овај концерт је тек био један каменчић у мозаику читаве организације помоћи у прикупљању средстава. Паралелно, неколико мјесеци Бањолучани учествују у сличној акцији помоћи дјечаку који је оболио од једног облика мишићне дистрофије, која је довела до хроничног затајења респираторне функције, односно немогућности спонтаног дисања. Већ мјесецима траје акција помоћи дјевојкама обољелим од једне ријетке болести. У Србији је актуелна борба за прикупљање средстава за операцију на срцу дјевојчице, вриједну милион долара. Наравно, отворени су посебни хуманитарни бројеви код телекомуникационих оператера и жиро-рачуни. Како сам окружен људима који се баве хуманитарним радом и активно учествују у организацији ових акција познато ми је колико се енергије улаже да би се помогло само једном дјетету.
Сумирајући све утиске постављам себи и другима неколико логичних питања:
ПОСТОЈЕ ЛИ ПРИОРИТЕТИ У ОВОМ ДРУШТВУ? ДА ЛИ ЈЕ У ЦЕНТРУ ПАЖЊЕ ОВОГ ДРУШТВА ЧОВЈЕК ИЛИ БЕТОН И АСФАЛТ? ШТА ЈЕ ТО ВРИЈЕДНИЈЕ ОД ЖИВОТА ТЕ ДЈЕЧИЦЕ? ЗАШТО МИ ДЈЕЧИЈУ СУДБИНУ ПРЕПУШТАМО НА МИЛОСТ И ДОБРУ ВОЉУ ОПЉАЧКАНИХ ГРАЂАНА?
Отварање хуманитарних бројева има позитивне стране, развија солидарност и емпатију код грађана, али би се у нашим условима могло назвати пресипањем из шупљег у празно. И немају баш сви грађани саосјећања за проблеме других, тачније већина се понаша по обрасцу „нека је мени и мојим ближњима добро, а изван моје куће није ме брига“. Многима је буквално проблем и да донирају марку-двије, јер немају готово никаквих прихода. А гледали смо и донаторске вечери, које пружају прилику појединим креаторима овог накарадног друштвеног система и онима који су народ довели до колективног сиромаштва, да се прикажу као хумани и социјално осјетљиви. Посебна прича су донације из буџетских средстава, а не из властитог џепа, што је јефтино скупљање политичких поена на туђој несрећи. Лако је бити хуман из џепа грађана.
Можемо се запитати и колико је оних који живе у малим срединама и проблем им је уопште доћи у ситуацију да траже помоћ за лијечење и подршку шире друштвене заједнице? Примјетих да су ове акције усмјерене углавном ка дјеци из градова.
И ако се вратимо на почетак ове приче, запитаћемо се ко ће помоћи баки која је дала оно најдрагоцјеније што је имала за Републику Српску? Да ли смо је као друштво препустили на милост и немилост тешкој болести? Можда нам она више не треба. Више није способна да ради, дијете нам је дала кад се стварала „држава“, па нека скапа у својој самоћи, осуђена на доживотни мрак!? Када би узела туђу његу и помоћ, Влада би јој помогла с 41 КМ мјесечно. Оно што ми њој дугујемо јесте брига и поштовање. А бринемо ли о њој и указујемо ли јој поштовање?
Велико поштовање свакако заслужују и ратни хирурзи, који у најтежим тренуцима нису били посвећени новцу, већ оном што се не може купити новцем. Или можда данас ипак може? Било би занимљиво да данас упоредимо број одликованих хирурга с бројем одликованих „тајкуна“, који су добијали послове од политичке врхушке по партијско-јаранској линији.
Под претпоставком да од малигних обољења у Републици Српској оболијева мали број дјеце којима су потребне скупе операције у иностранству, да немамо тако вели број мајки погинулих бораца ВРС којима су потребне инјекције од 500 КМ да би успориле пропадање видне функције, поставља се логично питање:
ЗАШТО СВЕ ТО НЕ ФИНАНСИРА ФОНД ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ?
Исти тај Фонд је до прије годину-двије куповао радницима мобилне телефоне и плаћао трошкове телефонирања. Само у 2009. години телефонски трошкови су плаћани за 265 радника и износили су 108 896 КМ. Од 2007. До 2009. године у овом Фонду је запослено 209 нових радника. Само на једном лијеку (монизол) годишњи су трошкови били већи за око 550 000 КМ, а прошломјесечним смањењем цијена 400 лијекова за 17% прави се уштеда од 3,5 милиона КМ на годишњем нивоу. Требам ли помињати да је само за плавикс (клопидогрел), лијек који спречава стварање крвних угрушака ФЗО РС коштао 1,5 милион КМ, односно 73 КМ по кутији, што је три пута скупље но у окружењу. Постоје још драстичнији примјери с цитостатицима. Штампање упутства за прање руку плаћено је 700 000 КМ. Дакле, неко је све те милионске разлике стављао у џеп, а судбина дјеце којој је потребна операција у иностранству препуштена је милости опљачканих грађана Српске. Сигуран сам да се све те скупе операције у иностранству могу покрити с мање од 3,5 милиона КМ разлике у цијени 400 лијекова. Нисам чуо нити видио да било ко потеже одговорност за такво неодговорно и недомаћинско пословање на штету Буџета или фондова. Одговорност је овдје мисаона именица.
Пепељаре? Да. Бебе? Не!
Слично је и са пронаталитеном политиком, која и не постоји. Наводно је у изради нека стратегија, а ми још немамо попис становништва. Нисмо ни дијагностиковали стање, а како онда планирати краткорочну, средњорочну и дугорочну терапију? Фонд дјечије заштите, који је под јурисдикцијом истог министарства, прије неколико година је смањио дјечији додатак. Чини се да је тактика да пензионери изумру, чиме би се растеретио Фонд ПИО, а да се дјеца не рађају, како би се растеретио и Фонд за дјечију заштиту. Више од двадесет хиљада живота је пало да би за неколико деценија Српска постала празан простор погодан за експлоатацију никла и извлачење ресурса. Народ изумире. У центру пажње је новац, а не човјек.
За реализацију пројекта „Бања Лука – град беба“, по којем би свака новорођена беба током прве године живота била даривана од Бање Луке са 1200 КМ (уколико је прво дијете), 2400 КМ (друго), 3600 КМ (треће), и тако редом, у Буџету града потребно је издвојити око 4 милиона КМ. Градски оци се нису ни потрудили да одговоре на овај званичан приједлог према Буџету за 2013. годину. А просјечна плата у Градској управи износи око 1400 КМ и „кресањем“ свега 10% осигурала би се ова 4 милиона КМ, док би просјечна нето плата износила и даље веома високих 1250 КМ. Међутим, овом граду, и овом друштву уопште, приоритети су неки други, типа музичке фонтане, бетона за 5 милиона КМ, субвенције губиташкој Топлани која набавља мазут по десетак милиона вишој цијени од тржишне или базена с надуваним фактурама до 17,6 милиона КМ. За наталитет је издвојено 0 КМ. Слично је и на ентитетском нивоу. За пепељаре од 1000 КМ новца има, али за вид мајке погинулог борца се не може издвојити 2000 КМ годишње.
Коначно, чињеница је у овом друштву постоје људи које краси хуманост, као и да су они у мањини. Дивно их је познавати. Само учествовање у њиховим акцијама буди у човјеку осјећај задовољства. Међутим, не треба од других тражити да буду исти, нити их осуђивати за егоизам, недостатак саосјећања за невоље других, ни зашто се нису одазвали хуманитарној акцији. Свако има неки свој разлог и тешко је вјеровати да ће мањина једног дана постати већина, али томе треба тежити. Оно што се може урадити јесте удруживање се у племенитим намјерама и усмјеравање те позитивне енергије према структурама власти, у смислу притисака да се искаже прије свега већи степен поштовања према онима који то највише заслужују, а онда да се лијечење дјеце од тешких обољења која захтијевају операције у иностранству пребаци на терет Фонда здравственог осигурања РС, те да се наталитет стави у врх листе приоритета. Ми то МОЖЕМО и МОРАМО тражити одмах, у форми петиције, медијским притиском или на неки трећи начин. Само од себе ништа се неће промијенити.
Хвала Дражену за овај текст!
Неколико пута сам овде говорила о проблемима са којима се суочавају породице погинулих бораца, посебно ако се ради о старијим људима који су остали сами. Сјетимо их се од годишњице до годишњице или на неки значајан датум најчешће да попунимо вријеме у дневнику или да се предтсвници власти или опозиције усликају и прикажу као хумани.
Многи од старијих људи и не знају на шта све имају право за шта треба да окривимо и локалне борачке организације које су прве у реду оних који о тим људима треба да брину. Многи родитељи погинулих бораца којима је то било једино дијете и не знају да имају право на увећану инвалиднину, нпр.
Редовно су ови људи који су дали најважније што су имали и најскромнији чланови нашег друштва.
О понижавању додјелом борачких станова који су неусловни и који прокишњавају послије прве веће кише или се већ прве године појави влага… смо писали, али користим прилику и да још једном упозорим да се у случају будуће градње поменутих станова посебно поведе рачуна.
Хуманитарне акције којих због све већег броја обољелих, а којих ће због свега просутог по нама тек бити, су посебна прича. Дражен је већ споменуо сестре Гајић, малу Софију…, али мени је запало за око и Донаторско вече за пумпице дјеци која болују од дијабетеса, мислим да је то тип 1, нека ме исправи, која морају неколико пута дневно да примају инсулин и која због тога трпе и по неколико убода дневно што је страшно и за одраслог човјека, о дјечици да не говоримо. Споменула сам Донаторско вече јер сам неки дан примијетила да је једној дјевојчици, мјесецима послије те вечери, пумпицу обезбиједио један наш фудбалер (Златан Муслимовић). О чему се ту ради и зашто је он (хвала му и свака част мада знам да то није урадио да би био спомињам и извињавам се због тога) морао да се бави тиме, ако су средства обезбијеђена новцем на донаторској вечери и зашто је дјевојчица морала да чека мјесецима? Било би добро да нас информишу о томе.
Поздрав Софији, аутистичној дјеци, сестрама Гајић и свима којима је помоћ потребна.
Фонд, чији је ово посао, и све остало је пропало онда када нам је све постало важније од општег интереса, солидарности, када смо се исписали из људи и почели да бринемо само о сопственим потребама!
Ања, јеси ли Ти сигурна да је Златан НАШ фудбалер? Прије да је ногометаш. 😉
Све ово треба пребацити на Фонд З.О., а чини ми се да напокон притисак јавности доводи до неких помака у управљању средствима грађана. Наравно, то је и зато што је фрка, гори под ногама, лако се може изгубити власт, а то може да значи и губитак слободе и стотина отетих милиона. А то и јесте циљ, да се плаше за своју сигурност, слободу и имовину, ако се бахато понашају и неодговорно управљају друштвом.
У тексту поменух пожртвованост ратних хирурга, али заборавих написати да они и данас не раде у много бољим условима. Мало ко од њих доживи 60 година.
Одавно сам престао да вјерујем у хуманост. Битно је да поједини (не)људи имају све, а осталима…. 🙁
Злоупотријебљена (уништена) је идеја патриотизма, национализам подводе под шовинизам, тјерају те да мораш бити еманципован, иако видиш да све неповратно пропада највише боли неправда и истина да они против којих смо се борили имају већа права од нас чији су очеви крварили за ову земљу…
Душа нам крвари, а ми се уопште не трудимо да је лијечимо, напротив…:(
Dobar Dražen! Konkretan, jasan , glasan…
Treba posebnu pažnju obratiti na funkcionisanje Fonda i moguće uštede među birokratama. Za početak valja insistirati na izmjeni kolektivnog ugovora i pronaći načine da se otkazi budžetlijama dijele lakše i jeftinije.
Текас је добро написан. Честитам Дражену на стилу и доктору Стевандићу на подацима које му је доставио.
П.С. Ово коментар пишем заиста без имало цинизма и ироније
ex-1978, 05.04.2013. 08:13:24
A шта мислиш да се ти људи пребаце у производњу и добијају тај исти новац од државе? Ти осмислиш производњу нпр. смрзнутог воћа и поврћа и осигураш извоз у Русију у вриједности од 20 милиона КМ, а Влада ти да својих 10 беспотребних радника из Министарства финансија (који немају ни опис радног мјеста) и исплати им плате као да су радили у Влади. Повећава се удио производње у БДП-у, смањује се спољно-трговински дисбаланс, а ти имаш бесплатну радну снагу. Радници добијају плате и они су задовољни, јер нису добили отказ нити су им примања смањена, а постају свјесни да никад са својим знањем нису ни требали да буду запослени у државним институцијама. Наравно, не треба генерализовати и сигурно да неки људи јако добро и професионално одрађују свој посао, али сам сигуран да су у мањини.
Симо П. Ороз, 05.04.2013. 09:56:53
Хвала ти, Сем, к’о брату рођеном! 😉 Опет си фулао, јер др Стевандић нема никакве везе с овим текстом, а податке можеш наћи на интернету. Углавном сам их извлачио из медија.
Будиша, шта има ново?
Начин је запошљавање. Предуслов да фондови профункционишу. Без тога ништа.
Тек сам сад наишао на овај Драженов текст, одличан је и стварно написан не само за читање него за размишљање!
Када се ради о здрављу обичног човјека сваког појединца у друштву, увијек се запитамо тек кад се нешто деси, никад прије, а то је највећа грешка!
Питамо се сад за шта служи овакав фонд здравствене заштите, кад те заштите нема, чак ни за дјецу!?
Прије неколико дана наишао вирус, доктори у домовима здравља ко врачаре, немају ни с чим да се боре нити знају шта учинити. Па држе предавања исто као да је неко пао с Марса не зна шта је температура и чиме се све мора скидати, а антибиотици ово оно, све што би требало бити бесплатно на листи лијекова бар за дјецу, није!
Зашто?
Зато што се неко мора ту уградити, па онда доктор пропише тај сируп дјетету, али не са листе „бесплатних“, већ га мораш купити у апотекама за 15 км! Па шта ће нам онда таква здравствена заштита? Тај исти сируп сам могао сам купити без одласка у дом здравља и губљења времена по ходницима и чекаоницама, а и губљења времена слушајући те неке „њихове“савјете, иако то све знаш боље и од њих!
Док режим контролише сваку марку, која је намијењена за здравство, а они је умјесто ту, стављају себи у гепек аута, нити ће бити здравог појединца, а поготово нема здравог нам друштва!
У здравственом систему оно што је најгоре јесте услови у којима доктори раде,у поједине болницама је стварно мучно боравити…такве нису мењане од кад су направљене,најчешће из времена бивше Југе.
Остало је,више-мање,солидно…има и добрих лекара и сви се руде да буду на услузи.Као и свагде,доста зависи од руководиоца.
Што се тиче несрећних случајева и финансирања лечења ту бих формирао фонд (рецимо којим би управљао председник лично на најтранспарентнији могући начин) у који би годишње уплаћивали привредници,црква,сва физичка и правна лица,јавне институције и који би према ригорозно утврђеним критеријумима помагао болесне.
Иначе,аутору сам предвиђао даљи напредак након оног текста о Балтичким земљама и компарациом са РС.Што се више држи свог занимања,то боље изгледа.
anja banja luka, 05.04.2013. 15:03:11 [72455]
Будиша, шта има ново?
Упринципу свашта! 😉 , фали ми пар сати да се наспавам. Слабије пратим дневно-политичке догађаје, Богу се молим да нам буде на помоћи, маштам о послу…градњи куће и тако лажем сам себе…
Доконтао сам да у овом граду СНСД има ухљебљених 25-30000 гласача, који имају још по неколико чланова породице, и на основу њих држе 250000 робова у покорности, њих (политичаре)више није брига за обичног човјека, просто, служимо им само да оно мало сиротиње (новца)што имамо да себи узму, а ти се сналази како знаш (једноставније речено – ко те јебе!)
Страшно сам се разочарао у опозицију, некидан сам срео познаника, угледног, високопозиционираног опозиционара, питам га има ли назнака за промјене (алудирајући на сусрет Николић-Босић-Иванић), вели он мени: „Тешко, ништа им не можемо!“ Оста ја онако к’о попишан, без ријечи. И опозиција убија наду за боље сутра.
Не знам шта је овом народу? Као омамљен је, све пропада, ми гледамо и ћутимо.
Коментарисање на Фронталу је бесмислено, никакве промјене неће се десити док ми бесмислено попуњавамо базу података, једно можда ће момци који раде за Фронтал добити коју маркицу од оглашивача, али и то је на дуге стазе неодрживо.
Буди ми поздрављена, и одржи ону ријеч – плати сад на љето пиво мени и Дражену, ако ме памћење добро служи ускоро ћеш имати годину више B-)
Tekst je dobar i poučan.Zasmetalo mi je što se u komentarima spominje da Zlatan nije naš fudbaler,nego nogometaš.Ja na ovu stvar gledam drugačije.Po mojoj ocjeni Zlatan je prvenstveno čovjek,ljudina,pa tek onda fudbaler ili nogometaš kako ko hoće.Treba shvatiti da ima dobrih ljudi i njihovih,isto kao što nažalost ima i loših ljudi i to naših.Mada sam ja protiv podjele na naše i njihove,već na dobre i loše.Nažalost onih koji odlučuju o rješavanju problema koji su naznačeni u ovom tekstu ima jako mnogo i generalno loši su ljudi.
A „naši“.
buddha, 06.04.2013. 09:00:39
Стварно, ред је више да нам Ања плати пиво. Кад је тај рођендан да јој пошаљемо цвијеће?
Travničanin, 06.04.2013. 09:53:11
Ради се о интерној шали с Ањом. Сагласан сам да је Златан првенствено ЧОВЈЕК. Не процјењујем ја људе ни по вјери нити по образовном нивоу, већ само по оном каккав утисак оставе на мене као људи који имају људскост, поштење и знање. Златан је БиХ репрезентативац, а Ања и ја смо ватрени навијачи Србије, па је шала на Ањин рачун у смислу да није почела навијати за БиХ након катастрофалних резултата Србије (а јако добрих резултата БиХ). У суштини, мене ФБиХ интересује само у смислу стабилности државе како би ово било стабилно и привлачно подручје за инвеститоре, а у овим текстовима и коментарима ја се фокусирам на Републику Српску и ти НЕЉУДИ, чија пљачка животе дјеце и генерално опстанак народа доводе у питање, су баш НАШИ.
buddha, 06.04.2013. 09:00:39
Супер, супер, супер. Само уживај, могу да замислим какав је осјећај. 😉
Био је у уторак. Важи, биће ускоро још разлога за славље. Позз
Travničanin, 06.04.2013. 09:53:11
Дражен се шалио, објаснио је у свом коментару. Можда не треба више да се бавимо тиме јер скрећемо пажњу са сјајног текста.
Иначе, да ли неко зна да ли су набављене ове пумпице? Да упозоримо ако нису, а ако јесу да не дође до забуне.
Какве год да су донаторске вечери и ко год да учествује… подржавам, ако се некоме тиме помаже.
Има смисла коментарисати и писати на Фронталу, биће ускоро нешто што ће Буда, Дражен и остали сигурно подржати, јер ће имати све што они и ми сви тражимо у жељи да радикално промијенимо стање у РС.
Лакше бих коментарисао да и сам не пишем. Овако морам водити рачуна да не буде „ја теби сердаре а ти мени војводо“! Али, како год. Браво Дражене!
anja banja luka, 06.04.2013. 14:23:04
Буда нема сталан и стабилан посао. Како очекивати да стварају потомство и сузбијају „бијелу кугу“ људи с факултетским дипломама, који већином живе у становима и кућама својих дједова и баба, заједно с родитељима и понеком тетком?
А не би био проблем да ова држава или град праве станове по 800 КМ/м2, али у том случају не би могли по 3 милиона КМ по изграђеној згради зарадити они који стипендирају предизборне кампање.
Основа свега јесте запошљавање младих људи и то је битније од дјечијег додатка или неких једнократних помоћи, које текође имају свој значај. Научити да пеца, а не поклањати му рибу. Колико ја видим станове углавном купују млади доктори и запослени у јавним институцијама на тај начин што подижу кредите које отплаћују по 20-30 година. Чак и они морају скоро половину примања давати на рату кредита. И тако 30 година, док не наврше 60. Тек онда могу мало одахнути.
drazen78bl, 07.04.2013. 15:42:18 [72552]
Не тражим ја ништа ненормално, тражим само шансу за запослење, да ми дају могућност да покажем шта знам радити и колико добро то стечено знање примјењујем у пракси. Међутим, проблем су направили људи који су преко ноћи се докопали диплома са приватних факултета. Начин њиховог ухљебљења је следећи:
– са средњом школом на мала врата добију посао преко везе,
– послије пар година упишу приватни факултет ког заврше за пар мјесеци
– услови конкурса тако буду подешени да те у старту одбија(година – три – пет година радног искуства)
На тај начин су запослили се бројни кувари, пекари, шнајдери (прво су купили диплому средње школе, па са њом уписали факултет). Сад ти њима не можеш ништа, а не знају да раде посао. Количина њихове глупости огледа се у терминологији коју користе (не разликују стратегију, од привремених мјера!).
Стање је ужасно лоше, али ја мислим да можемо се извући, само ако Додик отјера ове горе побројане са важних мјеста (јашу од Радовнанових времена). Исти ти магарци причају приче како су успјешни, перспективни а сви сједе на државној грбачи.
Приоритети морају постојати, то значи ако ћеш мајсторе запошљавати људе, онда нема пара да се даје Кустурици за његове неостварене сексуалне амбиције (јебање Монике Белучи на филму), изградњу Андрићграда (који ће ти курац Андрићград ако народ нема пара да дође до њега, попије кафу, поједе колач?).
Али… Боли њих фалус и за запошљавање, и за квалитетом живота јер они живе холивудским начином живота (курве, кока, јахте, аудији).
Сит гладног не разумије!
Немојте ме погрешно разумјети, али кад ови сиђу са власти (јер нестало је пара), ко год да дође биће исти ако не и гори (погледајте Хрватску, Србију, Грчку).
Шта је рјешење? Рат свјетских размјера, али овај пут да се покољемо поштено, па ко преживи нека уређује земљу како зна, јер ми очигледно нисмо дорасли!
Drazene svaka cast za tekst.zadnja recenica je po meni najbitnija ali nazalost niko nista ne preduzima a ocekivati da ce nesto preduzeti“vlast“i „opozicija“ je cisto gubljenje vremena, njima je ovako najbolje.osim toga navedeno je samo vrh ledenog brijega na osnovu porodicnog iskustva mislim da se bar 50% novca daje na neefikasne metode lijecenja da bi neko zaradio novac a ne da bi pacijentu bilo bolje.konkretno otac mi je bolovao od raka i smio bih potpisati da su zracenje i hemoterapija MOZDA odgodili smrt nekoliko dana i to je sve a nikako da su to efikasne metode lijecenja.kad sam ovo zapazanje rekao prijatelju on je samo rekao „aha sad su mi jasne neke stvari“ „koje stvari?“ „pa moj poznanik dr radiolog je prije par godina umro od raka.kad su mu rekli dijagnozu nije ni pokusavao sa hemoterapijom ni zracenjem, radio je dok je mogao i nakon vrlo kratkog vremena umro“radilo se o jednom od boljih radiologa u cg i on je sigurno znao sta radi i zasto to radi.o „pomocnim srtedstvima za lijecenje“ ne bi ovaj put sve je opisala Karmen Lončarek u knjizi „krema protiv smrti i druge price“ i zanimljivo knjiga se nigdje ne moze kupiti a „krema protiv smrti“ moze u svakoj apoteci sta mislis zasto?
ako se bar 50% novca potrosi uludo onda mos misliti koji procenat je u pitanju kad se uzme u obzir i pregolema birokratija u zdravstvenom sistemu,imt itd.nedavno sam imao posla u fondu zdravstvenog osiguranja trebinje.u trebinju postoje poslovnica i kancelarija fonda rasporedjene na 3 lokacije.samo na jenoj lokaciji ima 20 zaposlenih a osoba sa kojom sam imao posla je sa pauze dosla sa nepun sat zakasnjenja.i onda od nje ocekujes da brine o slijepoj majci poginulog borca?x-(
herc64, 07.04.2013. 21:43:21
„Bril dokumentovano pokazuje kako odlazak na urgentno odeljenje zbog bola u grudima za koji će se kasnije ispostaviti da je loše varenje, može da vas košta više od jednog semestra na fakultetu, kako jednostavna laboratorijska analiza može da bude skuplja od novog auta, kako lek čija proizvodnja košta 300 dolara i koji proizvođač prodaje bolnici za 3.000 do 3.500 dolara pacijentu može da bude naplaćen 13.702 dolara. On detaljno pregleda skandalozne cene na zbirnom bolničkom računu i otkriva da su navedene pojedinačne stavke dva ili tri puta skuplje nego što te iste usluge koštaju zasebno – iz razloga koje ni pacijent ni bolnica ne mogu da objasne. Tu su i stravične priče ljudi dovedenih do prosjačkog štapa posle kratkog boravka u bolnici, iako su imali nekakvo zdravstveno osiguranje, novac u banci i bolovali od lakših bolesti.“
http://pescanik.net/2013/04/zdravstvo-novi-americki-sadizam/
Подвлачим реченицу:
„Danas kada se sticanje bogatstva, brzo i zaprepašćujuće, vrednuje više nego bilo koja druga ljudska aktivnost, svaki hitan slučaj ili katastrofalna bolest doživljavaju se kao nečija prilika da se obogati više nego što je mogao da sanja.“
Вјерујем да није проблем лијечити и рак, али огромна новчана средства фармацеутска мафија извлачи продајући цитостатике, чији учинак је често упитан. Тачније, сигуран сам да понекад убрзају крај. У петак сретох пријатеља који је довео мајку у болницу. Жена је од хемиотерапије буквално изобличена, неке чудне жутосиве боје коже, једва сам је препознао. Тромбоцити (нормално од 150-400) су јој пали на 31 и жена има унутрашња крварења. Све као посљедица хемиотерапије. Истина, деси се у неком проценту и да се помогну пацијенту, да се продужи живот, али то су велики отрови за организам. Неко на томе узима огроман новац. Како је кренуло, мало ко ће доживјети старост, а да га заобиђе тај пакао.
buddha, 07.04.2013. 17:05:52
Познајем и Тебе и Бојана В. Знам да сте интелигентинији и честитији људи од многих оних који су попријеко дошли и до диплома и посла. Имате и дипломе, тај формални услов. Ништа се неће промјенити док људи попут Вас, који су данас већина, не покажу зубе. Овдје има и новца и свега довољно за ових милион становника, колико реално живи у Српској. Само се морамо изорити за праведнију прерасподјелу. Овај текст је и усмјерен у том правцу.
drazen78bl, 08.04.2013. 02:00:12 [72586]
„…који су данас већина, не покажу зубе“
Па то је највећи проблем. Ако „покажемо зубе“, онда ће нас оптужити за издајнике, стране плаћенике, рушење Републике Српске… одосмо на робију, док кажеш кекс (судије су његове)… А због кога? Народ ћути, окреће главу у страну.
Да се не лажемо, ти што ћуте су наше комшије, исти они који су бјежали од рата, бескичмењаци, безлична, бескарактерна РУЉА, они што за сићу се продају, људи без идеала, без школе, они привремено задовољавају своје инстикте.
Системски смо уништени од идиота!
Не знам да ли си свјестан чињенице да су они толико богати (сјети се оног ретардираног Шмитрана,ако је он онако ретардиран украо 5 станова, колико су тек они?), бахати, једноставно не можеш се више носити са тим људима који су на челу институција које требају бити теби на услузи.
buddha, 08.04.2013. 07:15:34
„Показивање зуба“ не значи нужно и насилну промјену власти. И без насиља су они у извјесној мјери ретерирали. Погледај управо значајне промјене у здравству! Данас се преиспитује број запослених, одмах је могуће направити милионске уштеде на лијековима,…… Подсјећам да је само емисија „ОДГОВОРNo1“ на РТРС-у направила озбиљене прилоге који су „у ћошак стјерали“ министре здравља и пољопривреде, као и Правобраниоца. А замисли кад бисмо, као Хрвати на ХРТ-у, имали већи број таквих медијских притисака на власт, када би опозиција била оштрија, организовала мирне протесте, петиције. Исто треба и према судској власти, не само извршној. А народ ћути, јер је у страху, неко од губитка посла, неко за своју физичку сигурност, неко да неће моћи до посла, а многима одговара ово стање, јер у нормалном никад не би били ту гдје јесу.
Дражене мислим да си ти добар момак. Штета што више људи није гласало за вас и мислим да треба да наставиш да пишеш.
Ово је јако добро и треба нам више таквих.
drazen78bl, 08.04.2013. 13:13:35 [72605]
Немој ме погрешно разумјети, али то је немогуће о чему ти пишеш. Два су разлога:
– наша свијест није еволуирала даље од обрезане ил’црвене ките, у прилог овој тврдњи стоји чињеница да у овом граду свега 1% људи жели искрене промјене,сви остали су несигурни, уплашени, а незадовољни.
– све промјене које су дешавале се на овим просторима биле су насилне, и врлочесто са трагичним посљедицама.
Што се тиче самих (козметичких) промјена у влади, заиста су козметичке! У бити ми је драго јер не гледам више оне ИРИТАНТНЕ ЛОБАЊЕ типа коцкастог Шкрбића, збланутог Антун Туна, и хобита Чађу. То су биле три најиритантније фаце, од којих су ми се длаке на леђима јежиле! Суштински се до сада није ништа промијенило (незапосленост је иста, ако не и већа, привреда пропала, граде се аутопутеви иако нам то није неопходно, Кустурица добио опет 20ак неповратних милиона, задуживање је настављено). Хоће ли се промијенити – НЕЋЕ, али ни импотетна опозиција НЕЋЕ урадити ништа (сви су запали у неку „менопаузу“, не знам да ли би им помогло да их убодемо инјекцијама тестостерона, вијагра, сатибо и сл. препарати?:-o )
izgleda da sam ono za hemoterapiju bio potpuno u pravu:
Пре хемотерапије укључити мозак!
april 12, 2013
by prevrat
“Статус” на Фејсбуку који ми је стигао малочас… Још један од текстова који људи онако офрље погледају, поделе даље и забораве. Нарочито кад у оригиналу пише да му је аутор извесни “Џон Хофинс” за кога нико никад није чуо и ху’с д’фак он да би његове савете слушао било ко?!
На срећу, има нас ситничара који знамо да језик кости нема, али кости ломи, као и то да људи много боље слушају неког ко је ауторитет на одређеном пољу, него потпуно непознате ауторе. Дакле даме и господо Превратници и читаоци – Текст са сајта медицинског факултета једног од најугледнијих универзитета у САД – “Џонс Хопкинс медикал скул”
драгослав павков
Слика
1. Свака особа поседује ћелије рака у свом организму. Ћелије рака се не могу идентификовати стандардним тестовима, све док не достигну број од неколико милијарди. Када лекари кажу пацијенту да више нема малигних ћелија, после терапије, то само значи да се тестом не могу идентификовати ћелије рака, јер је њихов број смањен на ниво који се не може регистровати.
2. Ћелије рака се појављују у животу сваког човека 6 до 10 пута.
3. Када је имуни систем човека довољно јак, ћелије рака се уништавају и спречава се њихово умножавање.
4. Када особа има рак то наговештава да је дошло до смањења храњивих материја. Разлози се могу тражити у генетици, животној средини, храни или начину живота.
5. Да би се ово смањење надокнадило, потребно је променити исхрану како би се побољшао имуни систем.
6. Хемотерапија подразумева уништавање ћелија рака, али такође уништавање и здравих ћелија у коштаној сржи и дигестивном тракту, а такође може доћи да оштећења јетре, бубрега, срца, плућа и др.
7. Зрачењем се, поред уништавања ћелија рака, сагоревају и оштећују и здраве ћелије и органи.
8. У почетку се хемотерапијом или зрачењем смањује величина тумора. Међутим, даљњом применом хемотерапије и зрачења, нема више резултата код елиминације тумора.
9. Када у организму има превише токсина насталих хемотерапијом и зрачењем, имуни систем је пољуљан или уништен, што доводи до тога да особа постаје подложна разним врстама инфекција и другим компликацијама.
10. Хемотерапија и зрачење може довести до мутације ћелија које постају резистентне и тешко их је уништити. Операцијом се такође може узроковати ширење ћелија рака.
11. Препоручује се да ћелије рака не треба хранити и тако подстицати њихово умножавање.
а) Шећер храни ћелије рака. Избаците шећер и тиме ћете одстранити врло значајну храну ћелијама рака. Замене за шећер су такође штетне. Боље су природне замене у виду меда или меласе, али у врло малим количинама. Кухињска со поседује штетне додатке који јој дају белу боју. Уместо ње препоручују се Брагове амино-киселине или морска со.
б) Млеко подстиче организам да производи слуз, поготово у дигестивном тракту. Слуз храни ћелије рака.
ц) Ћелије рака бујају у киселом окружењу. Месна дијета је кисела и боље је јести рибу и мало пилетине него јунетину и свињетину. Месо такође садржи животињске антибиотике, хормоне раста и паразите, који су сви штетни, поготово за оболеле од рака.
д) Дијета која се састоји од 80% свежег поврћа и сокова, житарица, клица, језгра и мало воћа створиће алкалну средину у организму. 20% исхране може бити кувана храна, укључујући пасуљ.Сокови од свежег поврћа производе живе ензиме, који се лако апсорбују и доспевају на ћелијски ниво у року од 15 минута, чиме се храни и подстиче развој и раст здравих ћелија. Да бисте омогућили живим ензимима да стварају здраве ћелије, покушајте да пијете свеже сокове од разног поврћа. Једите сирово поврће 2 до 3 пута на дан. Ензими се уништавају на температури од 40˚Ц.
е) Избегавајте кафу, чај, чоколаду јер имају висок ниво кофеина. Зелени чај је много бољи и има састојке који помажу борбу против рака. Треба пити незагађену или филтрирану воду да би се избегло конзумирање токсина и тешких метала, које садржи вода из славине. Дестилисана вода је кисела и треба је избегавати.
12. Протеини из меса се тешко варе и потребно је много ензима за варење. Несварена храна остаје у утроби и узрокује стварање додатних токсина.
13. Зидови ћелија рака прекривени су отпорним протеином. Суздржавањем од конзумирања меса ослобађа се више ензима, који нападају протеинске зидове ћелија рака и омогућују продор обрамбених ћелија које уништавају ћелије рака.
14. Неке материје подижу имуни систем (ИП6, флор, антиоксиданти, витамини, минерали ЕФА и др.) и омогућују да обрамбене ћелије организма уништавају ћелије рака. Витамин Е омогућује убијање ћелија рака, што представља нормалну реакцију организма у уклањању оштећених, непожељних и непотребних ћелија.
15. Рак је болест ума, тела и духа. Активан и позитиван ум помаже у савладавању рака. Бес, нетолеранција и горчина стварају у телу стрес и киселост. Негујте дух љубави и праштања. Научите да се опустите и уживате у животу.
16. Ћелије рака не напредују у средини са пуно кисеоника. Телесне вежбе и дубоко дисање допремају више кисеоника до ћелија. Терапија кисеоником осигурава уништавање ћелија рака.
1. Не користите пластичну амбалажу
2. Не замрзавајте воду у пластичним флашама
3. Не користите пластичне судове у микроталасној пећници.
Јохн Хопхинс је ово написао у својим новијим чланцима. Ово је такође достављено и Војном медицинском центру Валтер Рид. Хемијски елемент Диоxин узрокује рак, посебно на дојци.
Диоксин је високо токсичан за ћелије нашег организама. Зато не замрзавајте воду у пластичним флашама јер се на тај начин ослобађа диоксин из пластике. Недавно је др Едвард Фуџимото, wелнесс менаџер у болници Цастле, говорио на телевизији о здравственим ризицима. Тада је говорио о диоксину и његовом штетном деловању на људе. Рекао је да не смемо да грејемо храну у микроталасној пећници у пластичним судовима. Ово се поготово односи на храну која садржи масноће. Он наводи да комбинација масноће, високе температуре и пластике ослобађа диоксин који продире у храну и на крају у ћелије организма. Уместо пластике он препоручује употребу стакла, као што је ватростално, пирекс или керамика, који не садрже диоксин. Дакле, храна која је пакована у пластику, мора се извадити и подгрејати у нечем другом.
Папир се може користити ако знате од чега је направљен. Ипак је најсигурније је користити ватростално стакло. Он је такође подсетио да су неки ресторани брзе хране заменили пластичну амбалажу са папирном. Диоксин је био један од разлога.
Такође је подвукао да је пластична амбалажа једнако опасна и ако се користи за поклапање суђа у коме се греје храна у микроталасној пећници. Уместо пластике, употребите папир за покривање хране.
(Медицински факултет универзитета Џонс Хопкинс – Балтимор, САД)
ХЈУМАН ТРАНСПЛАНЦИ ВОЧ
april 12, 2013
by branadelmar
За властелу су животи обичних људи као животи паса.
Само у САД је од 2005. до 2012 сваке године извршено око 28 000 трансплантација.Власт у Србији вероватно под притиском фармацеутског бизниса грозничаво настоји да уведе овај бизнис у болнице у Србији, па се он преко одабраних новинара које плаћа РЗЗО максимално промовише у свим медијима које контролише масонерија (укључујући и РТС).
У систем су укључени, као логистика, и бројни корумпирани новинари и лекари и министри са циљем да трансплантацију и донирање органа промовишу.
Реч “помоћ” је увек присутна у медијима и тзв “хуманиратним” акцијама прикупљања новца, док се зарада брокера и профит болница које обављају трансплантацију не помиње.
цењакања са “угледном болницом” која иду плус – минус која стотина хиљада су савим уобичајена.
Највише новца у овом послу узимају трговци органима и фармацеутске компаније које су развиле и читаву палету хемикалија (читај отрова) који треба да смање виталност организма коме се усађује нови орган како би се спречила природна реакција његовог одбацивања … практично се узимају читавог живота, колико ко успе да уграби након трансплантације, пацијент је до краја живота овисник (муштерија) на фармацеутима. И само то је добар медицински бизнис.
Image
За приватне болнице које послују на тржишном принципу нема профитнијег посла од трансплантације органа. Ово је најскупља и најкомплекснија услуга коју пружају болнице. Она не укључује само рад хирурга и медицинског особља, већ читаве процедуре и третмане пре и после операције, а које су исте важности.
Цена једне трансплантације срца може да кошта и милион америчких долара. Највише новца у овом послу узимају трговци органима и фармацеутске компаније које су развиле и читаву палету хемикалија (читај отрова) који треба да смање виталност организма коме се усађује нови орган како би се спречила природна реакција његовог одбацивања.
Они се стручно називају имунио супресивним лековима и практично се узимају читавог живота, колико ко успе да уграби након трансплантације. Само за развој ових фармацеутика (читај експеримената) потрошено је много живота, како животињских, тако и људских. Посебно дечијих, јер познато је да деца имају добро развијен тимус који је био веома важан за ове експерименте јер производи Т ћелије.
Логично је да не можете развити ни један бојни отров или фармацеутик за децу или људе, а да га на истима нисте испробали. Познато је да се органи узимају и са мртвих и са живих донора, па се за овај медицински бизнис годинама постављало питање етичности
“Брокери органа”
Али, тамо где капиталисти осете велике паре и могућност фанстастичне зараде уз мало угалања, медијских обмана и ситне корупције лекара и државника, тешко их је зауставити. За властелу су животи обичних људи као животи паса. Можете их држати у стану да вам се умиљавају, користити их за лов и рад у фабрикама, или их бацити шинтерима.
Тако су и многи људи постали биолошки отпад који су ухватили “шинтери” задужени за лов на људске органе. О томе колико су застрашујуће размере овог лова, вероватно никада нисте ни размишљали, док нисте чули да се и на Косову појавила екипа за крађу људских органа. А профит је капиталистима најважнији, било где да се може направити.
Тако је и бизнис са трансплантацијом органа последњих десет година почео убрзано да се развија широм света.
Само у САД је од 2005. до 2012 сваке године извршено око 28 000 трансплантација. Годишње се рачуна да је овај бизнис тежак око 5,4 милијарде долара. Сада укупно 117 000 људи чека на неку трансплантацију само у САД.
Власт у Србији вероватно под притиском фармацеутског бизниса грозничаво настоји да уведе овај бизнис у болнице у Србији, па се он преко одабраних новинара које плаћа РЗЗО максимално промовише у свим медијима које контролише масонерија (укључујући и РТС).
Када појединца (жртву) које алопатска медицина (која је капиталистички изум) стручно убеди да му нема живота ако не замени своје срце са кардиомиопатијом (или неки други орган) трансплантацијом, масонерија већ има разрађен механизам прикупљања “хуманитарне помоћи” који се онда по потреби активира.
Тада се у ове фондове убацују стотине хиљада евра и долара, а цењакања са “угледном болницом” која иду плус – минус која стотина хиљада су савим уобичајена. Ако операција и не успе, новац се задржава болница дели трошкове са својим добављачима органа, такозваним брокерима органа и фармацеутским компанијама.
Оно што је најпрљавије у овом бизнису, а што ни једна болница не жели да призна, је да су многи органи или ткива за ову профитабилну болничку услугу, убачени чистим криминалним шверцерским каналима и покупљени од сиротиње и затвореника у Азији и Африци, Источној Европи.
Узимају органе и од мртвих и од живих
Тако је у Украјини, фебуара 2012. полиција открила у једном запуштеном комбију велику количину људских костију и разних ткива која су била спакована у приручним фрижидерима. У “робу” су биле уденуте коверте са кеш новцем и резултатима аутопсија написаним на енглеском језику.
Заплењена документа открила су да се радило о ткивима мртвих Украјинаца која су била припремљена за једну фабрику у Немачкој која се бавила рециклажом био-продуката. Та фабрика је била део ланца америчке медицинске компаније РТИ Биологицс са седиштем на Флориди.
Компанија РТИ хумане остатке претвара у разне медицинске импланте који с е данас широм света на многим клиникама рутински уграђују, као зуби, делови лигамената, рскавица, рожњаче, коса…
У САД (као и у већини других земаља) незаконито је куповати и продавати хумана ткива, па чак ни људску косу. Ипак, дозвољено је платити за услугу која покрива трошкове тражења, складиштења и процесирања хуманог ткива за ове рутинске имплантације.
РТИ је тако прошле године имала 11,6 милиона долара бруто профита, на укупну зараду од 169 милиона. Ова услуга у прикупљању и диловању људских органа створила је нове трговачке мешетаре тзв. брокере органа.
Дакле, по закону не можете сами продати свој бубрег болници, али га можете кришом понудити брокеру органа (треба само да га нађете или да он нађе вас) и брокер органа ће све даље организовати. И болница ће од њега тај бубрег откупити и трансплантирати га и то све наплатити некоме ко има пара или коме је новац сакупљен преко неке “хуманитарне” акције.
Тако је полиција у Украјини набасала на део велике међународне мреже брокера органа која је обухватала низ мртвачница. Све су биле у близини пристаништа на Црном мору. Ту су са лешева који су одређени, на пример за спаљивање, или на којима је вршена обдукција, скидана ткива!
Наравно, сви који легално раде у овом бизниса, тврде да се то не ради већ је све веома сигурно и одговорно уз знање и сагласност породица и сл. Компанија РТИ званично тврди да с е према донорима ткива опходе са дужним поштовањем и да се делови тела користе само како би с е неком “помогло”.
Реч “помоћ” је увек присутна у медијима и тзв “хуманиратним” акцијама прикупљања новца, док се зарада брокера и профит болница које обављају трансплантацију не помиње. Сама цена трансплантације по ставкама се не објављује. Једноставно, све је ту јако скупо. За разлику од месара, хирург сече за много веће паре.
САД су иначе највеће тржиште као и снабдевач “сировинама” за ову намену, па се процењује да се два милиона био-продуката од хуманог ткива прода сваке године. Ова бројка је последњих 10 година у ствари дуплирана.
Само једно мртво тело може остварити зараду од 80 000 до 200 000 долара за разне непрофитне и профитне учеснике у овом послу набавке и продаје ткива.
За разлику од срца и плућа која се морају пратити од донора до примаоца, ни власти ни болнице се не труде да прате одакле и од кога потиче материјали за рециклирање коже, костију, лигамената, рскавице, рожњача или бубрези.
Да ли је донор био заражен неким ХИВ-ом, другим вирусом или неким бактеријама, није важно. Чак и храни коју узимам постоје бар-кодови на паковању којима се утврђује порекло хране, али порекло ткива и костију за импланте се не утврђује. Уствари, они који профитирају знају да су и ХИВ и друге вирусе ионако измислили.
У Израелу је најмоћнија био-пиратерија света
Најорганизованија светска мрежа брокера и дилера органа и ткива налази се данас у Израелу. Ово тврди Ненси Шефер Хјуз, професор антропологије на универзитету у Берклију, у Калифорнији. Још од 1996. године, она се активно укључила у праћење кријумчарења људских органа за потребе трансплантација. Поред брокера и дилера у мрежи су и многи лекари , као и непрофитне организације (“хуманитарне”) који читаву делатност обједињују.
У систем су укључени, као логистика, и бројни корумпирани новинари и лекари и министри са циљем да трансплантацију и донирање органа промовишу.
“Израел је на врху”, тврди Ненси Шефер Хјуз. “…Он има пипке који досежу широм света. Имају пирамидални систем за рад који је задивљујући…Свуда имају брокере органа и банковне рачуне; имају особе за врбовање који налазе транслаторе, имају туристичке агенте који им сређују визе…”. Према извештају др. Шефер Хјуз, ова израелска мрежа, органе највише прикупља у Бразилу, Аргентини, Куби, Молдавији, Израелу, Турској, Индији, Јужној Африци и САД. Тамо где цвета сиромаштво и корупција.
Шефер Хјуз је такође открила да је прикупљање ткива- коже, костију…али и органа водио много година израелски Л. Гринберг Национални Институт форензичке Медицине (Л. Греенберг Натионал Институте оф Форенсиц Медицине), познат и као Абу Кабир Институте, када је на његовом челу био бивши директор др Јехуда Хиса.
Органи су често узимани са мртвих (убијених?) Палестинаца чија тела су довожена на аутопсију у Абу Кабир форензички институт и ту су им скидани органи и ткива о чему је 2009. године писао и шведски таблоид “Афтонбладет”. Објављивање овог текста изазвало је лавину протеста јеврејске антидифамацијске лиге у Њујорку (АДЛ) која је одмах кренула да их оптужује за антисемитизам и сл. (а, за шта друго?).
Али, када је јула 2009, амерички ФБИ ухватио у шверцу органа ортодоксног и богатог рабина Исака Росенбаума, који је годинама био део веома организоване мреже за прикупљање, транспорт и продају органа (а званично се представљао као трговац некретнинама) ствари су јасно изашле на видело. Њихова мрежа за прикупљање органа је била у Турској, Молдавији, Украјни, Бразилу, Немачкој, Јужној Африци, Филипинима, Косову, Кини, Азербејџану и САД. Прикупљене органа и ткива су продавали богатим Израелцима или Јеврејима у САД.
Занимљиво је да у српским медијима ова афера са рабином Росенбаумом никада није поменута, баш као ни Израел, иако се знало за крађу органа са заробљених Срба на Косову. Чак је и правник Дик Марти (известилац Савета Европе о трговини органима на Косову) навео у свом извештају да су примаоци органа извађених са српских жртава били Јевреји.
Осећајући се угроженим због ове изјаве, бивши албански премијер Сали Бериша је, као своју одбрану због очитог саучествовања у овим злочинима, засновао на етикетирању Дика Мартија називајући га антисемитом и расистом. Ето, то је била одбрана косовске ослободилачке војске-напад на истражиоце са позивањем на антисемитизам(!). И пијаном јасно.
Истраживање о кинеским гулазима
Иако је кинеска амбасада о свему ћутала, баш као и америчка влада, ФБИ је покушао да уђе у траг овој брокерској кинеској мрежи. Тако је ФБИ својевремено отпочео сарадњу са једном приватном кинеском фондацијом у САД која истраживала злочине “црвене власти” у једном од четири највећа комунистичка гулага у којима су затварани противници кинеске револуције и терани на принудни рад.
Био је то затвор Лаогаи кроз који је прошло неких 50 милиона Кинеза! Овај принудни рад је доносио новац за брзо растућу економију земље. Кажњавање се тако није завршавало само смрћу, обично метком у чело,већ су породице убијеног морале и да плате за тај потрошени метак.
У Кини се и данас на смрт људи осуђују и за лакша кривична дела: за ненасилне побуне или штрајкове, за узимање мита, крађу кредитних картица, избегавање плаћања пореза, крађу робе из камиона или крађу воћа и поврћа. Многи политички неистомишљеници су осуђени на смрт и погубљени. Број оваквих погубљења је у Кини огроман.
У Кини је само 1996 у једној акцији “против организованог криминала” (коју влада организује с времена на време) погубљено чак 4000 затвореника. По извештају Амнестy Интернатионал, 1999-те број погубљених је био 1263.
Лаогаи је тако временом постао права компанија за егзекуције и управо је он био затвор из кога су највише стизали органи за трансплантацију. Амерички Лаогаи Ресеарцх Фоундатион је водио извесни Хари Ву.
Хари Ву је тако 1998. године успео да се повеже са неколико људи из брокерске мреже која је радила у Квинсу (Њујорк) и организовала овакве јефтине трансплантације у Кини. Дошао је и у контакт са једном клиником за бубрежне болеснике у Аруби (шверцерски рај на Карибима) где је ухватио везу са два Кинеза која су била спремна да организују, не само путовање у Кину на тарнсплантацију, већ и да прокријумчаре рожњаче (које се могу одржавати у животу неколико недеља). Лаогаи Ресеарцх Фоундатион открио је и кинеског лекара који с е рекламирао као брокер органа у новинама на кинеском језику које су излазиле у САД.
Али, читава акција1998. године је пропала када је кључни сведок у овој мрежи побегао из САД и одбио да се врати и сведочи. Тако нико од ових учесника није изведен на суд и овај криминал није званично доказан. Хари Ву је утврдио и да су 70 посто болница које скупљају органе у Кини – војне болнице. Новац се дели међу онима који имају приступ мртвим телима, па онда навише у хијерархијској линији власти, што може да укључи и судије и тужиоце. Војни официри могу присуствовати самим погубљењима, а имају и могућност да у њима учествују.
Кина је у 20 година извршила око 25 000 трансплантација не правећи разлику од кога потичу органи. По неким сведочењима нека погубљења су вршена само због потребе за одређеним органом. Прво би осуђенику на смрт давали анестезију, као животињи, и онда би били ликвидирани метком у главу. Када је била потребна јетра убијани су метком у главу, а када је потребна рожњача пуцано им је у срце. Коришћена је и смртоносна ињекција.
Активисти ове Фондације сведочили су и пред Америчким конгресом откривајући злочине у Кини, али највероватније не знајући да је монструозну кинеску револуцију одрадила скривена рука Запада и њихова масонерија са Јејл универзитета оснивајући управо у Кини медицинске Јали колеџе. Кина једноставно није оно што и ми у Србији мислио да јесте. Она је и даље један велики гулаг најјефтиније радне снаге и живота уопште.
Ако сте можда били на изложби Бодиес Ревеалед одржаној и у Београду, која је изложила лешеве Кинеза можете је слободно повезати са овим гулазима. То што организатори изложбе тврде да су од сваког леша (док је био жив) добили написмено одобрење да буде овако употребљен, нека буде ствар вашег размишљања или вере у истинитост онога што је на папиру. Ове лешеве су за изложбу припремали затвореници.
Цена бубрега зависи и од његове националности
Да болнице много више цене новац од људских живота потврђују и неке од афера које су процуриле јавност. Тако је највећа приватна јужноафричка болница Ст. Аугустус у Дурбану признала да је примила 342.000 фунти од једне шверцерске групе која је покрала бубреге од петоро деце.
Ова болница је једна у ланцу болница Нетцаре, које послују и у Британији. Поменута група је учествовала у организованом врбовању сиротих Бразилаца и Румуна који су били спремни да им продају своје бубреге од 3.000 до 6.000 долара, а који су онда трансплантирани богатим Израелцима у поменутој болници у Дурбану. Колико је цена у овом брокерском послу са органима флексибилна, види се јер је иста група од донора из Израела откупљивала бубреге по цени од 20. 000 долара, док су румунски и бразилски цењени мање.
Тржишна битка за владине програме
Ни болницама није лако, јер морају да се боре да добију подршку владе САД за овај уносан бизнис пошто је конгрес САД формирао фондацију као мрежу за расподелу органа (Унитед Нетwорк фор Орган Схаринг ) која помаже да болнице које имају хитне случајеве за трансплантацију могу да добију различите врсте помоћи укључијући и приоритет у добијању органа, као и неку врсту финансијског осигурања у овом бизнису. Да би се квалификовале за овај програм болнице морају да имају и ордеђену квоту “хитних пацијената”. Тако су неке од њих прибегле разним бизнис триковима, о чему је известио и Ројтерс.
Наиме, две универзитетске болнице у Чикагу, (Нортхwестерн Мемориал Хоспитал), платиле су казну од 115. 000 и 23. 000 долара, а Университy оф Иллиноис Хоспитал је тужена за чак три милиона долара, када је откривенмо да су лажно дијагностиковали пацијенте да би стекле право учешћа у поменутом програму.
Оне су поједине пацијенте представљале као хитне случајеве и држали их на интензивној нези без потребе само да би изгледали болеснији. Радило се о кандидатима за трансплантацију јетре. Када је у питању јетра донора је мање него што треба, па близу 20 000 Американаца сада чека операцију, а око 5000 се обави сваке године.
Др Арчи Калокеринос храном лечио кардиомиопатију
Да ли су трансплантације срца баш неопходне и могу ли се слабости срченог мишића отклонити једноставно њиховом бољом исхраном? Покојни др Арчи Калокеринос накадашњи хирург из Аустралије управо је у оваквом начину лечења кардиомиопатије имао успеха. Калокеринос је раније чуо да је “епидемија” срчаних болести у Кини нестала када је откривено да се давањем селенијума јача срчани мишић. Такође је чуо да је болест срчане слабости код оваца на Новом Зеланду нестала када је откривено да је трава коју су пасле дефицитарна у разним траговима минерала.
Када му је Један млад човек који је имао кардомиопатију – дегенеративну болест срчаног мишића (која када је јако изражена обично значи да је једина нада за преживљавање трансплантација) дошао као пацијент на консултацију док је чекао трансплантацију и донора.
Др Калокеринос је одлучио да проба нутриционистички да га ојача. Ништа није могао да изгуби па је почео да узима мешавину разних витамина (природних, не синтетичких) и минерала (колоидних): витамин Ц, витамин Е, Б-групу витамина, цинк, магнезијум, манган, селенијум и рибље уље.
Пацијент је престао да пуши и полако је почео да побољшава стање свога срца све док му срце није функционисало са 80 посто снаге од нормалног. И тада је већ могао да води нормалан миран живот. Још један старији пацијент са тешком кардиомиопатијом која је настала брзо третирао је на исти начин. На првом рендгенском снимку је срце било огромно и имало је веома велике проблеме у раду. Али, терапија витаминима и минералима је дала одличне резултате што је потврдио и други специјалиста када је поново направио и прегледао снимке срца. Било је нормалне величине и добро је радило.
Са ове две успешно саниране кардиомиопатије, Калокеринос је покушао да заинтересује бар неког од кардиолога, али је убрзо схватио да је то траћење времена. Они би видели његове пацијенте, упоредили налазе и снимке, нису имали објашњење зашто је дошло до побољшања, али су и даље били непријатељски расположени према оваквој врсти терапије.
Наредних неколико година др Калокеринос је третирао још неколико пацијената од кардиомиопатије на исти начин и њихово стање се драстично побољшало. Свестан да није имао довољно пацијената да било шта докаже огромном и моћном кардио естаблишменту своја искуства је зато могао само да опише у књизи “Медицински пионир 20 века” (Медицал Пионеер оф тхе 20тх центурy)…
Медицински естаблишмент је налагао транслантацију и третман продуктима фармацеутских фабрика. Пошто се од овога срце не може опоравити, пацијент је до краја живота овисник (муштерија) на фармацеутима. И само то је добар медицински бизнис. У медицини данас вреди само новац, а људски живот не.
Код Кинеза је све најјефтиније, па и живот
Др Томас Дифло је био директор програма трансплантације бубрега при “Неw Yорк Университy Медицал Центер”, када су све више почели да му се јављају пацијенти којима је трансплантиран бубрег и који су прошли или кроз лошу операцију или нестручан постоперативни третман. Били су то углавном Американци кинеског порекла и то млађе жене. Тако је др Дифло разоткрио да су сви они добили бубрег у Кини и то по цени од 10. 000 за трансплантацију.
Др Дифло је тако сазнао да у Кини постоји већ годинама уходан систем прикупљања органа од огромног броја осуђеника на смрт. Кинези који су живели у САД су им били одличне муштерије. Операције су, међутим, вршене доста нестручно, илегално, и то је био разлог зашто је др Дифло са овим својим сазнањем изашао у јавност.
©Гето Србија
herc64, 12.04.2013. 14:53:20
Oво је јако добро. Ћелије рака се нон-стоп стварају у организму, али их наш имуни систем убија, баш као што убија бактерије. За развој тумора битно је присуство канцерогених материја (састојци дуванског дима и азбест за дисајни тракт, нитрати, масна храна, разни адитиви и црвено месо за дигестивни тракт, ароматични угљиководоници за мокраћну бешику итд.) и смањење одбрамбених способности организма (нпр. старост, ХИВ инфекција и АИДС, константни стрес). Наравно, битне су и генетске грешке, које највјероватније највише узорукују лијекови и вакцине, а да наука о томе нема сигурне доказе.
Осамдесетих година смо имали експанзију оралних контрацептива (против зачећа), а задње двије деценије имамо експанзију карцинома дојке. Погледајмо само шта се дешава са становништвом Хаџића, избјеглом у Братунац, након НАТО бомбардовања! Мислим да је конзумација меса јако штетна (посебно у великим количинама), јер сматрам да се ствара кисела средина у организму, која погодује развоју рака. Препоруке су да се користи месо у исхрани три пута седмично и то еквивалент шницле величние длана конзумента. Масна храна је такође јако штетна. Доказана је директна веза између појачаног лучења жучних киселина за разградњу масноћа и тумора дебелог цријева. Вјероватно оштећују нормалну цријевну флору, а могуће је истом логиком закључити да би и антибиотици могли правити терен за развој карционома дебелог цријева. Масна храна погодује развоју и карцинома дојке, итд, итд.