Принцип је исти: Прича о Хитлеровом рођенданском поклону

Фотографија снимљена на Хитлеров рођендан, 20. априла 1941. године, у вагону специјалног воза, у коме се налазио "фиреров главни штаб југоисток” из кога је пратио напад на Југославију. Воз је био стациониран на излазу из жељезничког тунела код мјеста Менихкирхен у Штајерској, педесетак километара од југословенске границе. Хитлеру је тада уручен рођендански поклон, "једини ратни трофеј раскомадане Југославије”, спомен-плоча Гаврилу Принципу донијета из окупираног Сарајева.

По доласку њемачких трупа у Сарајево 1941. године, окупаторске њемачке и усташке снаге су заједно скинуле спомен плочу Гаврилу Принципу о чему постоји и документарни филмски снимак.

Нацистичка војска ушла је у Сарајево 17. априла 1941. године, а скидање плоче забиљежено је камером.

Снимке уласка нацистичких тенкова у Сарајево, масе која их весело поздравља и подизања њемачке заставе очито су мање важне, јер најдужи дио овог журнала прати скупину мушкараца који уз помоћ мердевина пажљиво скидају плочу и предају је војницима Вермахта који уз њу театрално позирају. Све ово прати глас спикера који на њемачком изговара неколико реченица. У преводу оне гласе овако:

"Инвазија у босански град. Подиже се њемачка ратна застава. У Сарајеву; овдје је 28. јуна 1914. аустријски престолонасљедник постао жртвом кукавичког атентата српског студента. Ти пуцњеви су дали сигнал за свјетски рат. Њемци скидају мраморну таблу и предају је Вермахту. На табли стоји: На овом историјском мјесту се Гаврило Принцип изборио за слободу Србије…” … Објављено је и да ће плоча бити јавно изложена у музеју као "доказ српске злочиначке крваве кривице за Свјетски рат”. Првог јула исте године, а поводом поклањања спомен-плоче Адолфу Хитлеру, коментатор НДХ-овског "Сарајског новог листа” тријумфално пише: "Сарајво је опрало са себе видовданску љагу”. (Облик Сарајво овдје није штампарска грешка. Првих мјесеци окупације усташе су име града формално промијенили у Сарајво, но ускоро је враћен назив Сарајево.)

Међу рођенданским гостима код Хитлера, када је направљена фотографија са плочом, поред војног и партијског врха њемачког рајха, били су и гроф Ћано, адмирал Хорти и бугарски краљ Борис "као лешинари окупљени око трупла југославије”, пише Мухарем Баздуљ у  недељнику "Време", а прослава је почела концертом одржаним испред воза.

Фирер је био срећан што му је његова војска из дијела свијета који није вриједан костију ни једног јединог померанијског гренадира успјела да му на дар донесе једину ствар из те убијене земље која му нешто значи: плочу којом су у Сарајеву одали почаст Гаврилу Принципу, наводи се у тексту. Мртваце треба покопати, мисли Хитлер, а ова плоча коју су подигли да славе своју слободу и њемачко понижење сада је надгробна плоча њиховој земљи и њиховим сновима, пише Баздуљ.

Музеј "Младе Босне” је основан у Сарајеву 1953. године, на мјесту Сарајевског атентата, као спомен сјећања на "Видовданске јунаке”. Испред музеја налазила се спомен плоча на којој се налазио сљедећи натпис: "Са овога мјеста 28. јуна 1914. године Гаврило Принцип својим пуцњем изрази народни протест против тираније и вјековну тежњу наших народа за слободом". Спомен плочу Гаврилу Принципу, аутора Воје Димитријевића, уништили су 1992. године припадници муслиманске војске БиХ, тада су уништили и Принципове отиске стопа на месту атентата које се налазило испред музеја. Такође, мосту у Сарајеву који је био назван по Гаврилу Принципу промијењено је име.

Плочу Гаврила Принципа, кроз историју рушили су Нијемци и усташе, а касније и муслиманска војска.

Гаврило Принцип је био Србин који је убио аустроугарског принца.

Иво Андрић је рекао да ће се за њега и не само за њега, свијет заувијек дијелити по томе "на којој је ко страни био и чиме се заклињао 1914. године".

Да ли ће се икада ишта промијенити?

*болдован је дио текста који даје дио објашњења на актуелне, све агресивније покушаје ревизије историје и и провлачење Срба и Србије кроз љагу коју са себе хоће да скине Њемачка