Превише је тужби за ратну одштету, са тим треба престати

Правобранилац Републике Српске Слободан Радуљ изјавио је да је сада на министарствима правде, Савјету министара БиХ, владама и парламентима Републике Српске, Федерације БиХ и БиХ да ријеше питање великог броја тужби за надокнаду нематеријалне ратне штете.

Радуљ је рекао да су врховни судови Републике Српске и ФБиХ и Апелациони суд Брчко дистрикта донијели заједнички закључак да са оваквим тужбама треба престати и да треба донијети закон на нивоу БиХ који ће јединствено регулисати ово питање.

"Јер, овдје је ријеч о ратној репарацији, а међународно право не познаје право да се унутар једне државе врши ратна репарација", рекао је Радуљ за "Алтернативну телевизију".

Он је навео да је приједлог врховних судова и да буду донесене измјене и допуне Закона о облигационим односима тако да се мирнодопске одредбе не могу примјењивати за ратна дешавања, јер је то виша сила.

Радуљ је навео да су тужбе према Републици Српској сада тешке око 600 милиона КМ, а да се ситуација мијења из дана у дан.

Он је рекао да су, као одговор на тужбе из Федерације БиХ, грађани Републике Српске тужили ФБиХ, тако да су и њихови буџети овим угрожени.
"Имам информацију да око 300 првостепених пресуда постоји против ФБиХ", рекао је Радуљ.

Он је истакао да је Министарство правде Републике Српске већ упутило дописе министарствима правде БиХ и Федерације БиХ "да се сједне заједно и да се ово питање ријеши".

"Сад је ствар на министарствима правде да они ово питање ријеше, јер је једнако угрожен буџет Републике Српске и Федерације и буџет БиХ", рекао је Радуљ, наводећи да ово питање треба да рјешавају и владе ентитета, односно Савјет министара БиХ и парламенти.

"Ми можемо да радимо само правни дио посла, да напишемо одговор на тужбу, да изађемо на рочиште, уложимо жалбу и да тражимо аргументе против таквих одлука", навео је Радуљ.

Он је рекао да је, не само Дејтонским споразумом, него и оснивањем Хашког трибунала наложено држави, чији грађани су пред тим судом, да оснује посебан фонд за обештећење жртава рата.

"То се још није десило. Ствар је сада на политичарима да договоре начин рјешења овог крупног питања, јер кад дође правоснажна пресуда онда више нема милости, онда се скида са рачуна буџета", закључио је Радуљ.