Прелазак мимо пјешачког прелаза: Осуђени бањолучки шетачи

Основни суд у Бањој Луци осудио је Дражена Црномата, Миодрага Дакића и Бранислава Тешановића у прекршајном поступку на новчану казну од 70 КМ условно на шест мјесеци, те плаћање судских трошкова. Тиме је у првом степену окончан судски поступак против ове тројице Бањолучана, који су током готово седам мјесеци 2012. године са више стотина својих […]

среда, фебруар 5, 2014 / 21:51

Основни суд у Бањој Луци осудио је Дражена Црномата, Миодрага Дакића и Бранислава Тешановића у прекршајном поступку на новчану казну од 70 КМ условно на шест мјесеци, те плаћање судских трошкова.

Тиме је у првом степену окончан судски поступак против ове тројице Бањолучана, који су током готово седам мјесеци 2012. године са више стотина својих суграђана учествовали у мирним протестним шетњама због уништавања зелене површине у центру града тзв. “Пициног парка”, на којем контроверзни бизнисмен Миле Радишић гради пословно стамбени објект.

Прекршајне пријаве које су добили Црномат, Дакић и Тешановић позивају се на чланове 106. став 1. 109. став 1. 237 став 1. тачка 16 и 238 став 1. ЗОБС-а БиХ, а у којима стоји да су исти шетали по коловозу мимо пјешачког прелаза и свјетлосне сигнализације предвиђене за пјешаке.

Судска пресуда, као и сама прекршајна пријава коју је поднио Центар јавне безбједности Бања Лука, каже Дражен Црномат, темељи се на непотпуно и неправилно утврђеном чињеничном стању, јер полиција током поступка није доказала да су дане наведене у пријави (13., 15. и 16. јуни 2012. године) починили прекршај који им се ставља на терет.

„Здраворазумски ми не можемо прихватити оптужбе и уложићемо жалбу Окружном суду у Бањој Луци, тако да битка за наша права тек предстоји. Полиција је навела само руту којом смо се тих дана кретали и није јасно како смо из, како кажу, од групе између 70 до сто људи, баш ми издвојени, чиме је извршен својеврстан облик дискриминације“, казао је Црномат.

Разлог суђења, тврди, заправо су сами протести грађана „који су дигли свој глас против одређених криминалних радњи који се у коначници не тичу само Бањолучана, него и чињенице да су у цијели случај умијешане и компаније из Србије и Сарајева“.

Црномат додаје, да је један од могућих разлога зашто је он, уз Миодрага Дакића, издвојен од стране полиције чињеница да су „обојица активисти невладиног сектора“ па као и такви довољно препознатљиви“.

“Тешко је рећи да ли је ово суђење невладином сектору, али је чињеница да се ова власт боји здравијег и бољег друштва, дакле онога за што се НВО сектор и залаже“, рекао је Црномат.

“Шетње су, потпуно је јасно политички протести и отуда су и легитимисања појединих учесника шетњи били својеврстан облик политичког притиска, коориднираног с режимским медијима који су константно клеветали и настојали дискредитовати шетаче и шетачице“, казао је Црномат.

Иако је подршка Црномату, Тешановићу и Дакићу током судског процеса изостала од грађана који су с њима учествовали у протестима против уништавања зелене површине у центру града, али и саме опозиције која је тај случај обилато експлоатисала у нападима на актуелну власт током кампање за локалне изборе 2012. године,“ идеја парка“, наводи Црномат, није завршена.

“И власт и медији који је подржавају покушали су на све начине протесте дискредитовати. Али они су Бањој Луци донијеле имиџ да овај град има и друго лице, које је спремно да се супротстави власти. И стога сам увјерен да ће се идеја парка и ове године наставити“, закључио је Црномат.

И док, како је казао Црномат, пред Дакићем, Тешановићем и њим стоји наставак правне битке да докажу своју невиност, Миле Радишић пред Окружним судом у Бањој Луци, у поновљеном судском поступку, осуђен је због незаконитости везаних за приватизацију Медицинске електронике у чијем власништву је био и највећи дио земљишта такозваног Пициног парка.



0 КОМЕНТАРА

  1. Режим овим ниским конструисаним пресудама показује само своје прљаво лице и своје прљаве шапе, можемо само замислити шта раде на већем нивоу, гдје се ломе интереси моћника и опљачкане од народа милијарде.
    Како може неко бити осуђен без записника са лица мјеста о чињењу прекршаја? Шта су материјални докази ту? На крају крајева ти људи ако их и режимски окружни суд осуди и потврди ову накарадну пресуду, онда они требају поднијети жалбу на апелациони и ту ће се све то сторнирати, као неосновано.

Оставите одговор