Свемиру је крај, јер га посматрамо?

Теорија два научника из САД сматра да смо можда погурали универзум ближе његовој кобној судбини простим посматрањем.

Лоренс Краус са Универзитета у Кливленду и колега Џејмс Дент тврде да су астрономи убрзали овај процес у протекле двије деценије.

То је због тога што су се усудили да мјере тамну енергију, мистериозну силу која раздваја галаксије.

Они су први пут предложили ову теорију 2007. године и сматрају да континуирано посматрање свемира може да га стави у стање које ће нас уништити све.

Њихова теорија везује се за чудно својство квантне физике које контролише понашање субатомских честица и врло вјероватно, цијелог свемира.

Квантни системи могу да обрну енергетско стање честице као када се радиоактивни атом распада.

Поједини научници сматрају да је универзум одавно требао да промени своје стање квантне енергије које би могло да доведе до тога да живот у сваком тренутку може да престане да постоји.

Уколико до тога дође, оно неће премашити брзину свјетлости, тако да ћемо моћи то да посматрамо.

Разлог за овај колапс, како сматра професор Краус, има везе са чудним начином на који посматрање утиче на квантна стања.

У Шредингеровом експерименту са мачком – мачка у кутији чију судбину одређују субатомске честице је уједно и жива и мртва све док неко не подигне поклопац.

Тек онда можемо да сазнамо да ли је она „жива“ или „мртва“.

Судећи по закону познатом као „Ефекат квантне нуле“, сваки пут када посматрамо или мјеримо нешто на квантном нивоу ми помјерамо његов сат распада на нулу.

Физичари су израчунали да је посматрање ефеката тамне енергије можда ресетовало сат пропадања универзума.

Добре вијести су да уколико престанемо да га посматрамо, свемир би могао да се пребаци у стање унутар којег ће пропадати спорије.

„Одговор на питање зашто постоји нешто умјесто ничега је крајње прост. Само сачекајте, неће га бити још дуго“, закључио је професор Краус.