Предсједнички избори у Словенији: Сукоб два концепта

Знамо ко је ИФИМЕС, али ипак да из њихове диоптрије видимо Словенију која их угошћава. Пахор – модерни социјалдемократа; Тирк – страначка личност у служби тзв. снага континуитета?

среда, 28 новембра, 2012 / 05:57

У другом кругу избора за предсједника Републике Словеније, који ће се одржати у недјељу 2. децембра 2012.године Словенија ће добити свог четвртог демократски изабраног предсједника од проглашења независности 1991.године. До сада су ту функцију обављали Милан Кучан (два мандата), Јанез Дрновшек и Данило Тирк.

У други круг су се уврстили Борут Пахор и Данило Тирк. У првом кругу је Пахор освојио 39,93% гласова, Тирк 35,90% и Милан Звер 24,18%. Излазност на изборе била је доста ниска 48,25% упркос најавама да ће бити изузетно висока.

ТРАЖЕЊЕ СЛОВЕНАЧКЕ ВИЗИЈЕ ЗА БУДУЋНОСТ

Од 2008.године се Словенија налази у заплетеној привредној и политичкој ситуацији. Поједине бонитетне агенције које оцјењују Словенију скрећу пажњу на високе политичке ризике што илустративно говори о политичкој ситуацији у тој држави. Од осамостаљивања државе непрестано се одвија оштра борба између тзв. снага континуитета (бивши комунисти), које симболизује некадашњи предсједник Милан Кучан и снага словенског прољећа, које симболизује актуелни премијер Јанез Јанша. Политичка поларизација у периоду коњунктуре и високог привредног раста није проузроковала веће потешкоће најуспјешнијој држави насталој на подручју некадашње СФРЈ. Потешкоће су настале са економском кризом и присутном рецесијом у европској и свјетској привреди, посебно послије 2008.године. Криза је показала све грешке, које је држава направила послије осамостаљивања. Ради се, прије свега, о процесима приватизације некадашње друштвене својине. Појединци су се преко ноћи обогатили, највише путем унутрашњих менаџерских откупа предузећа уз осигурање високих износа кредита од државних банака. Када су посљедично због економске кризе почеле падати цијене дионица, тзв. тајкуни нису могли враћати високе кредите. Због тога је дошло до пропадања бројних предузећа што је довело до повећања броја незапослених особа. У условима тзв. другарске економије је правна држава дјеловала са пуно недостатака, што доказује и чињеница, да у Словенији нико од високо позиционирах политичких функционера није правоснажно осуђен за бројне преваре и казнена дјела за вријеме обављања различитих државних функција нити ко од већих бизнисмена.

Словенија је 2004. године постала равноправна чланица савеза НАТО и ЕУ, а 2010. године постала је чланица ОЕЦД-а. Аналитичари упозоравају, да је Словенија, послије великих успјеха од осамостаљивања фактички остала држава без зацртаних циљева. Кандидатски статус за чланство у ЕУ је мобилизивао већину држављана и институција за остварење циља равноправног чланства у ЕУ. Када су циљеви остварени политичке елите биле су потпуно неспремне направити нове кораке. Умјесто консолидације државе власти се морале суочити са економском кризом и отклањању бројних грешака из транзиционог периода те међусобним сукобљавањем односно бављењем самим собом. Томе је потребно додати још неформалне центре моћи, који су фактички водили државу из позадине и представљали су проблем за сваку владу, која је хтјела дјеловати транспарентно и у јавном интересу.

Аналитичари сматрају, да Словенија мора поставити пред собом нове циљеве, упркос томе да је чланица ЕУ. Изговори, да ће држава слиједити политику ЕУ односно званичног Брисела, указује на то, да држава нема јасне визије за будућност. Држава би морала потражити властита рјешења и бринути се за властите интересе, што значи, да мора развијати јаке билатералне односе изван ЕУ и тражити нова тржишта, на којима Словенија до сада није била присутна или је била присутна у мањој мјери.

ТИРКОВО ВОЂЕЊЕ ДРЖАВЕ ИСПОД ОЧЕКИВАЊА

Актуелни предсједник Републике Словеније Данило Тирк је на прошлим изборима представљао освјежење на политичкој сцени – ново лице. Није био укључен у страначку политику, иако га је за предсједничког кандидата предлагао управо садашњи противкандидат и предсједник Социјалних демократа (СД) Борут Пахор. Његова побједа на прошлим предсједничким изборима била је увод у побједу СД на парламентарним изборима 2008.године. Предсједник државе је морални ауторитет и уколико је добро обављао своју дужност у првом мандату се скоро подразумијева, да је поновно изабран за предсједника републике. У случају Данила Тирка је очито да је његово предсједниковање било испод очекивања и тако су му бирачи већ у првом кругу исказали неповјерење.

Данила Тирка као независног кандидата подржава Позитивна Словенија (ПС) љубљанског градоначелника Зорана Јанковића и Демократска странка пензионера (ДеСУС) те неколико непарламентарних странака.

Словеначки бирачи очекују да је предсједник изнад страначке политике. У случају актуалнога предсједника Тирка је то трајало само првих неколико мјесеци, касније је почео са уплитањем у страначку политику и тиме је изгубио повјерење бирача. Томе је допринијело и неколико доказа о нерационалном кориштењу средстава у његовој канцеларији и неколико изјава са којима је сам себе дискредитовао у словенској јавности и које су вјероватно запечатиле и неке његове међународне амбиције посебно за позицију генералног секретара УН-а.

Послије његовог преузимања предсједничке функције очекивало се, да ће унијети нови жар у словенски политички простор, да ће се наметнути у регији и на међународном нивоу. То се није догодило. У регији се очекивало да ће постати конкуренција тадашњем хрватском предсједнику Стјепану Месићу, "који је био најугледнији и препознатљивији предсједник у регији и цијењен у међународним оквирима”. Предсједник Тирк не само да се није успио наметнути у регији и међународним оквирима, његов углед је почео блиједити и међу самим бирачима. Упркос томе да предсједник нема широких овлашћења очекивало се да ће суштински допринијети стварању новог позитивног окружења.

Аналитичари упозоравају да је направио кључну стратешку грешку, да се препустио утјецају појединаца из политичке позадине, који су у његовом предсједниковању видјели могућност за своје обрачуне са другим актерима на словеначкој политичкој сцени.

Аналитичари сматрају да би Тирк имао пуно више шанси за поновни избор, да је водио аутономну и властиту политику. Штетила му је подршка некадашњег предсједника Словеније Милана Кучана, јер у словеначкој демократији давање упутства бирачима представља рецидив прошлости. На прошлим предсједничким изборима 2007. године Тирк је имао изборни слоган »Предсједник, који здружује«. Управо у његовом мандату Словенија је највише била политички раздијељена од свога осамостаљивања.

У случају Данила Тирка имамо парадокс да је нестраначки кандидат иако га подржавају бројне странке и јавност га препознаје као страначку личност. На другој страни имамо Борута Пахора, који је званично страначки кандидат Социјалних демократа уз потпору Држављанске листе (ДЛ) Грегора Виранта актуелнога предсједника парламента те неколико мањих странака, јавност га препознаје као нестраначког кандидата.

ПАХОР: СТРАНАЧКИ НЕСТРАНАЧКИ КАНДИДАТ

Борут Пахор је предсједнички кандидат, којег су предложили опозициони Социјални демократи (СД) и којима је до јуна ове године и предсједавао. Био је премијер од 2008 до 2011.године, према оцјени аналитичара била је то најслабија влада у самосталној Словенији. Прије тога је био заступник у Европском парламенту и предсједник словеначког парламента. Ради се о искусном политичару, који произлази из тзв. снага континуитета и истовремено је политичар, који је се неконтролисано удаљио од те политике, тако да је успјешно остварио властити политички пут. То се показало још у вријеме када је био предсједник владе када су га, по његовим изјавама, покушале рушити управо тзв. снаге континуитета и појединци, који дјелују из политичке позадине.

За вријеме његовог вођења владе покушао је дјеловати повезујуће не само у Словенији него и регију западног Балкана. Покушао је помагати тим државама на путу у ЕУ. Ипак, у томе је често био нетранспарентан. Често се наводе његови вишеструки
»тајни« сусрети са тадашњим предсједником Србије, Борисом Тадићем. Сарађивао је и са предсједником Републике Српске, Милорадом Додиком. Јавности још увијек нису позната сва Пахорова обећања Додику као и снажна подршка његових Социјалних демократа странци Савез независних социјалдемократа (СНСД), која је недавно била искључена из Социјалистичке интеранционале, а кумство при учлањењу преузела је управо Пахорова СД. Недостатке нетранспарентног дјеловања на нетранспарентном Балкану мораће поправити, иначе ће се наћи, како се наводи, у кругу политичара као што су Додик, Ђукановић и други.

Пахор је један од ријетких политичара који признаје властите грешке у прошлости и спреман је дјеловати повезујуће за добро Словеније и њених држављана. Иако предсједник републике нема широких овлашћења, може знатно допринијети креирању позитивне атмосфере у друштву.

Аналитичари сматрају, да је Пахоров квалитет истинско повезивање и избјегавање идеолошких тема и конфликата, која раздјељују словеначко друштво. Иако је званично страначки кандидат његови наступи у јавности су препознати као нестраначки и аутономни. У актуаелној тешкој ситуацији, у којој се налази Словенија, потребно је здружити све снаге за излазак из кризе, при томе традиционалне подјеле на лијеве или десне те стари сукоби, не би смјели суштински утицати на доношење одлука, које мора подржати већина политичких актера, иначе Словенији пријети међународна финанцијска помоћ и губитак фактичке суверености над вођењем државе.

РЕЗЕРВНИ БИРАЧИ И СУКОБ ДВА КОНЦЕПТА

На предсједничким изборима у првом кругу учествоао је и Милан Звер као кандидат Словенске демократске странке (СДС) словеначког премијера Јанеза Јанше. Звер је актуални словеначки посланик у Европском парламенту. Његови бирачи углавном су бирачи СДС-а и Нове Словеније-хришћанско пучке странке (НСи). Коме ће своје гласове намијенити његови бирачи још увијек није познато. Вјероватно бивши предсједнички кандидат Звер неће јавно позвати своје бираче да подрже једног од кандидата. Због непрестаног сукоба између актурлног предсједника Тирка и премијера Јанеза Јанше мало је вјероватно да ће Зверови бирачи подржати актуелнога предсједника Тирка. Истраживања су показала да велики број чланова различитих странака у првом кругу није уважавало препоруке и упутства својих страначких лидера за кога да гласају.

Аналитичари сматрају да се у другом кругу предсједничких избора ради о сукобу два концепта. Први концепт је концепт побједника првог круга избора Борута Пахора, који је препознатљив као аутономан модеран социјалдемократски политичар без политичке искључивости и други концепт Данила Тирка, који представља политичара, којег бирачи препознају за страначког и човјека на којег значајан и нетранспарентан утицај имају појединци из политичке позадине. У првом кругу је увјерљиво побиједио први концепт, који би уз подршку тзв. резервних бирача Милана Звера и уз повећану изборну излазност осигурао коначну побједу првог концепта и посљедично пораз тзв. снага континуитета и појединаца из политичке позадине. Да би нови предсједник имао легитимитет, потребно је осигурати знатно већу излазност на изборе, која је у Словенији увјерљив показатељ неповјерења држављана у политику и политичаре.


Међународни институт за блискоисточне и
балканске студије (ИФИМЕС) – Љубљана



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор