Повећање плата буџетским корисницима – корак у погрешном правцу?

Поводом најаве Владе Републике Српске о враћању плата свим буџетским корисницима на ниво из 2008. године желимо да укажемо на неколико чињеница везаних за ову одлуку.

Прије свега, Република Српска се по реалној вриједности БДП-а (види графикон испод) налази значајно испод нивоа из 2008. године, што ставља први упитник на оправданост ове мјере.

Реални раст БДП-а Републике Српске на годишњем нивоу (у%)Повећање плата буџетским корисницима – корак у погрешном правцу?

Поред тога, Република Српска у поређењу са свим европским земљама у транзицији већ дуже вријеме има рекордну разлику између плата у јавном и приватном сектору. Просјечна плата у јавној управи у јануару ове године је износила 1.050 КМ и била је већа за цијелих 60,3% у односу на просјечну плату у приватном сектору, која је износила 655 КМ.

Управо у 2008. години се десило велико повећање плата у читавом јавном сектору (за 42,5% у односу на 2007. годину), што се јасно може видјети на идућем графикону.

Однос просјечне плате у јавном сектору и просјечне плате у приватном сектору (у %)

(Просјечна плата у приватном сектору је израчуната као просјек плата свих сектора у којима доминира приватно власништво (подаци из јануара 2014. године) и исти су пондерисани бројем запослених по секторима (подаци из септембра 2013. године), у циљу добијања просјечног износа.)

Иако је један дио ове велике разлике између плата у јавном и приватном сектору Републике Српске посљедица тога што у приватном сектору неки послодавци дио плата исплаћују „на руке“, иста пракса је заступљена и у другим земљама са којима је вршено поређење, али је Република Српска и даље остала рекордер по разлици између плата у јавном и приватном сектору.

Користимо ову прилику да још једном подсјетимо на негативне посљедице овог стања:
Створено је високо оптерећење републичког буџета расходима за лична примања, који већ учествују са читавих 44,2% у укупним буџетским расходима РС за 2014. годину. Овим је значајно ограничен простор буџетским ставкама са другим намјенама.
Атрактивност запослења у јавном сектору је довела до сузбијања предузетничке иницијативе, посебно код младих, који често наводе запослење у јавном сектору као прву опцију у пословној каријери.

Јавни сектор као далеко највећи послодавац је постао нефер конкуренција приватном сектору и отежао развој здравог преговарања између послодаваца и синдиката у приватном сектору.

Нема сумње да постоји велика потреба за корекцијом ових проблема. Најава Владе РС о побољшању Закона о платама у априлу ове године представља одличну прилику да се то уради. За ову потребу предлажемо примјену једноставног принципа: свако радно мјесто у јавном сектору не треба бити плаћено више од упоредивог радног мјеста у приватном сектору. Зашто би један дипломирани правник у влади требао бити плаћен више него дипломирани правник у приватном предузећу? Када би се ове плате нпр. изједначиле, свима нам је јасно да би запослење у јавном сектору и даље остало привлачније у односу на приватни сектор због веће сигурности радног мјеста, редовних примања, мање прековременог рада, итд.

Корекција постојећег дебаланса у нивоима плата је неопходна, јер то би стимулисало младе људе да више размишљају о својим пословним идејама и начинима како да их остваре. То би такође усмјерило више пажње читавог друштва на услове пословања у приватном сектору и на квалитет образовног система.

Чак и да не постоје горе наведени проблеми, поставља се питање: да ли је 27 милиона КМ, колико ће коштати најављено повећање плата, требало искористити за неку другу намјену? Да ли је ова мјера заиста приоритет? Предлажемо да се размотри коришћење ових средстава за неку од сљедећих намјена:

Повећање социјалних накнада (новчана помоћ лицу неспособном за рад тренутно износи 121 КМ мјесечно). Помозимо најугроженијима.

Повећање неопорезивог дијела дохотка ради стимулисања заопошљавања, стварање простора за повећање плата у приватном сектору и смањења рада на црно.
Финансирање додатних програма запошљавања и самозапошљавања младих (тренутна стопа запослености младих у РС је само 12,3%).