Почињу припреме за градњу вјетрењача на Трусини

Грађевински радови на припреми изградње вјетропарка на планини Трусина, првог у Републици Српској, почеће на јесен, најавио је инвеститор пројекта, фирма "Еол први" из Невесиња.

Златко Манџука, директор фирме "Еол први", казао је да су од Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС добили еколошку дозволу, изражавајући очекивање да ће идуће седмице од општине Невесиње добити грађевинску дозволу након чега ће ући у геомеханичка истраживања за припрему ископа темеља.

"Први грађевински радови би реално требало да почну на јесен. То неће бити обиман посао, као код других електрана, јер овдје у укупној инвестицији учествују са свега десетак одсто уз радове прикључка на електромрежу, који носе шест одсто инвестиције. Већина грађевинских радова ће се, ипак, одвијати идуће године, када вјетропарк буде подизан, што ће бити брз процес јер ће елементи за вјетрењаче бити склапани на лицу мјеста", казао је Манџука истичући да ће посао бити повјерен домаћим грађевинским фирмама.

Влада РС је у фирми "Еол први" у октобру прошле године дала концесију на 30 година за изградњу вјетропарка на локалитету Трусине, укупне инсталисане снаге 51 мегават електричне енергије. Инвестиција вриједна 150 милиона КМ подразумијева изградњу 17 вјетротурбина појединачне снаге од три мегавата. Висина вјетротурбина износиће 84 метра са промјером крилног ротора од 112 метара.

Манџука је нагласио да за реализацију пројекта има подршку свих републичких и општинских органа јавне управе, због чега је изразио увјерење да ће испоштовати обавезу из концесионог уговора о изградњи вјетропарка до октобра 2014. године.

Бранислав Миковић, бивши начелник општине Невесиње, за чијег је мандата основана фирма "Еол први", у којој општина има три одсто, а београдско предузеће "Омега плус" 97 одсто власничког удјела, казао је да су сва истраживања вјетропотенцијала на Трусини у протеклих пет и по година показала одличне резултате.

Урађене студије показале су да вјетар на наведеном подручју стално дува из једног смјера, односно са обронака сарајевских планина – Игмана и Јахорине, што поједностављује и појефтињује експлоатацију.

Миковић оцјењује да ће изградња вјетропарка бити од великог значаја за ту неразвијену општину, наводећи да ће та инвестиција уз покренуте и најављене пројекте изградње хидроелектране Дабар и прехрамбене фабрике "Свислајон Таково" креирати привредни препород и економску стабилност те локалне заједнице.

У Стратегији развоја енергетике у РС до 2030. године као најперспективније подручје за изградњу вјетроелектрана наведен је управо југ РС, на простору од Калиновика до Требиња. Теоретски искористив потенцијал за кориштење енергије вјетра процијењен је на 640 мегавата и 1.200 гигавата годишње производње струје.

Стручњаци указују да технички искористив потенцијал зависи од услова на појединој микролокацији, попут приступа и расположивости инфраструктуре, и могућностима прихвата струје у електроенергетски систем РС. Указују да, према искуствима већине земаља, у почетку укупна инсталисана снага у вјетроелектранама треба да буде до 10 одсто вршног оптерећења потрошње, а максимално до 10 одсто инсталисаних хидро и термо капацитета. То конкретно за РС значи максимално изградњу вјетроелектрана снаге до 127 мегавата.

Гарантована откупна цијена струје из вјетроелектрана у РС снаге до 10 мегавата износи 0,1652 КМ по испорученом киловат-часу.