Оптужница за Бобар банку

Четири одговорна лица у Бобар банци, против којих је МУП Републике Српске поднио извјештај Тужилаштву БиХ, оштетили су ово акционарско друштво за десет милиона марака, сазнаје Срна. Ријеч је о Драгану Радумилу /56/, који је био директор у периоду од 2005. до 2010. године, Петру Цацановићу /60/, који је ову функцију вршио од 2010. до […]

петак, јул 31, 2015 / 00:01

Четири одговорна лица у Бобар банци, против којих је МУП Републике Српске поднио извјештај Тужилаштву БиХ, оштетили су ово акционарско друштво за десет милиона марака, сазнаје Срна.

Ријеч је о Драгану Радумилу /56/, који је био директор у периоду од 2005. до 2010. године, Петру Цацановићу /60/, који је ову функцију вршио од 2010. до 2014. године, те Милеви Јанковић /53/ и Радмили Телебак /60/.

Припадници Јединице за привредни криминалитет Управе криминалистичке полиције МУП-а Српске поднијели су 28. јула извјештај Тужилаштву БиХ због сумње да су ова лица починила кривична дјела злоупотреба службеног положаја или овлашћења и фалсификовање или уништавање службене исправе.

Наводи се да су Радумило и Цацановић прибавили противправну имовинску корист за лице чији су иницијали Б.Г. и за исти износ оштетили акционарско друштво.

Они су преузимали задужења и евидентирана готовинска средства од Јанковићеве и Телебакове, којима су давали усмене налоге да готовинска средства предају лицима које они одреде, што су оне чиниле, без евидентирања исплата у пословним књигама.

Јанковићева и Телебакова су по претходном договору са Цацановићем и Радумилом сачињавале фиктивне налоге за исплату, којим су задуживале ниже организационе дијелове акционарског друштва с намјером да се прикрије мањак готовинских новчаних средстава.

МУП Републике Српске поднио је Тужилаштву БиХ извјештај против четири одговорна лица у акционарском друштву са сједиштем у Бијељини због сумње да су починила кривична дјела злоупотреба службеног положаја или овлашћења и фалсификовање или уништавање службене исправе.



0 КОМЕНТАРА

  1. Samo neka se vidi kako se radi u CJB Bijeljina i ko koga tamo stiti.
    Da u policiji Republike Srpske ima nepotizma, veza, korupcije, pa čak i kriminala (o čemu svjedoči presuda trojici banjalučkih kriminalističkih inspektora prošle sedmice u Specijalnom tužilaštvu u Banja Luci zbog trgovine drogom), odavno je poznato.

    Danas objavljujemo pismo (bez korekcija) koje smo dobili od radnika Ministarstva unitrašnjih poslova Republike Srpske, koji tvrde da se pojedini policajci bave i preprodajom informacija i objavljujemo ga u cjelosti.

    “Poštovani, molimo Vas da objavite ovo što smo napisali, jer su skoro svi mediji u RS zatvoreni za ovu temu. Pojedinci u MUP-u RS su se toliko osilili, postali su bahati, da njihovo ponašanje baca ljagu na svakog policajca koji pošteno radi svoj posao za 600- 700 maraka mjesečno. Dok se jedni bogate i bahate, bruka ostaje na svima nama”.

    Jedan od njih je Siniša Radić, rodom iz sela Balatun kod Bijeljine, koji je je nakon vojnog roka u VRS, otišao u Banja Luku gdje je završio Višu školu unutrašnjih poslova, navodno kao najbolji student generacije.

    Zaposlio se u CSB Bijeljina i za kratko vrijeme je postao rukovodilac. Neko ko stoji iza njega ga je ubijedio da on u karijeri mora isključivo biti rukovodilac i da ništa drugo u službi ne treba da radi. Tako se u poslu on i postavlja. Uz rad završio je i Pravni fakultet u Nišu. Interesantno je da na Pravnom fakultetu u Nišu i Kragujevcu redovne i poslijediplomske studije završavaju veliki kadrovi MUP-a RS, kao što su na primjer- Uroš Pena i Dragomir Jovičić, koji u toku svoje radne karijere nisu ništa ozbiljno dali službi, osim indikativnog kriminalnog ponašanja, kao što je činio Dragomir Jovičić sa svojim vozačem i drugim bliskim saradnicima.

    Siniša Radić zajedno sa Goranom Simeunovićem iz sela Kojčinovac kod Bijeljine, koji je zaposlen u CSB Bijeljina, pokriva šverc na Drini, područje je u nadležnosti policije u Janji. Od takotvanog “Stojanovog spomenika“ stoka se vozi do sela Amajlije kod Bijeljine, koje je poznato po prekodrinskom švercu robe. Dana 19.06.2014.godine oduzeto je osam grla stoke koje su u švercu preko Drine obezbjeđivali Radić i Simeunović, koji su tog dana radili u neobilježenom službenom vozilu i vozili su se u vrijeme prebacivanja stoke u pojasu rijeke Drine. Stoku su oduzeli policajci koji su gonili švercere sve do Amajlija. Radić i Simeunović su došli na mjesto hvatanja švercera, a Radić je tog dana bio dežurni rukovodni radnik.

    Dojavu o švercu stoke preko Drine dao je Vasiljević Dragan, policajac, jer ga je prije toga Simeunović odao članu „Elezove„ grupe, Obućina Draganu, da je policiji prjavio da se u garaži kod kuće Obućina Dragana, nalazi ukraden automobil marke Audi A-6. Veza između Obućine i Simeunovića je Bradarić Milan „Kijo“. Jedan do skoro od najvećih švercera stoke, Peđa Nestorović, je blizak rođak supruge Radić Siniše.

    Radić Siniša sve poslove pokrivanja šverca obavlja preko Simeunovića, koji je učestalo lično prisutan na na mjestu gdje se švercuje sve, a u blizini te lokacije je imao kamp kućicu, a sada na tom mjestu pravi vikendicu.

    Simeunović Goran je 2002. godine i 2003. godine sa ostalim njemu poznatim policajcima „pao“ zbog reketiranja švercera stoke na području Amajlija. Druga tri policajca su ostala bez posla, a Simeunović je dobio samo premještaj zahvaljujući Marković Ljubiši, nekadašnjem šefu u CSB Bijeljina.

    Vođa policijske ekipe u kojoj je bio Simeunović, bio je policajac Trifković zvani „Trica“. Simeunović je kažnjen premještajem u drugu organizacionu jedinicu CSB Bijeljina. Simeunović je zbog korupcije 2009. godine bio raspoređen u Janju. Kada je za načelnika CSB Bijeljina došao Boro Grkinić zvani „Kaputić“, Simeunović je vraćen u CSB u Bijeljinu. Vraćanje Simeunovića u Bijeljinu izdejstvovao je Siniša Radić, koji se po tom pitanju mnogo založio kod Bore Grkinića, koji Radića jako uvažava kao švercerskog eksperta.

    Kada se malo rasčisti prašina sa toga, dođe se do saznanja da je mlađanog Sinišu u švercerskim poslovima prvo obučio i držao upravo Boro Grkinić, a zatim ga je u tome preuzeo poslije Bore Vasilije Andrić kao načelnik CJB Bijeljina, za kojeg je Siniša nastavio sa švercom i ucjenjivanjem švercera u Amajlijama. U znak zahvalnosti za ovakav brižan odnos Simeunović često organizuje sjedeljke i kotlić u svojoj vikendici koja se nalazi u blizini kafane „Tri dlake“.

    Pored šverca stoke, kafe, cigareta i nafte, Siniša Radić i Goran Simeunović nadziru i šverc tekstila koji se uvozi iz Turske, što je trenutno najunosniji biznis u Bosni i Hercegovini. Ovaj biznis se zametnuo do neslućenih granica i premrežio je čitavu BiH. Princip carinjenja tekstila po težini i uz minimalne carinske tarife stvorio je ogromne prihode uvoznicima i prostor za manipulaciju pokroviteljima šverca ove vrste robe.

    Šverc tekstila od granice na Drini do odredišta, prati Siniša Radić sa svojim podanicima među kojim je Simeunović. Očigledno da o ovome znaju i rukovodioci u MUP-u RS u Banja Luci, ali ništa ne preduzimaju jer je vjerovatno Siniša Radić veoma podoban kadar za ovakve prljave poslove i kao takvog ga preuzima svaka rukovodna elita MUP-a koja dođe na vlast.

    U i prilog tome govori i to da je Siniša Radić službeni uspon imao kada je na mjesto ministra MUP-a došao Radislav Jovičić, koji je Radiću rasporedom u službi ostavio dosta slobodnog prostora za nadzor šverca.

    I sam Jovičić nije bio ništa bolji od Radića. U javnosti se priča da je Jovičić službena vozila za MUP nabavljao tako što je vozila uzeo unaprijed, bez tendera, iz više auto kuća, a da MUP vozila još nije platio i da je to sada dug koji opterećuje MUP, ali se o tome ćuti.

    Jovičić jedino vozila na ovaj način nije uzeo od auto kuće „Lada“ iz njemu znanih razloga, ali je zato od drugih auto kuća, od kojih je vozila uzeo unaprijed, uzeo i nešto akontacije za obavljeni posao, a imamo saznanja da je to nekih tričavih deset posto od cijene jednog vozila.

    Iste ove poslove Jovičić je radio i kada je bila u pitanju nabavka uniformi za policajce. Bez tendera je prošla firma koja je ponudila uniforme veoma lošeg kvaliteta, tako da su policajci u uniformama kao vatrogasci, a kvalitet materijala je takav da je za raspadanje potrebno samo jedno pranje.

    Jovičićev šef Kabineta omogućio je firmi koja je dobila posao za uniforme, tako što je konkurentskim firmama koje su htjele dati ponude govorio da to ne čine jer je navodno predsjednik Dodik naredio Jovičiću da za nabavku uniformi mora da prođe firma Mileta Dragića.

    Konkurenti su iz tog razloga odustajali od ponude, tako da je prošla firma koja je kvalitetom uniformi ojadila MUP, a dobro unovčila Jovičića i njegovog šefa Kabineta. Jovičić je svojim prijateljima u Bijeljini i Ugljeviku namještao poslove oko pranja službenih vozila, zatamnjivanja stakala, izrade alarma i ozvučenja, a zauzvrat mu je opet u džep kanuo neki procenat.

    Svojim uticajem učinio je da građevinske firme iz Bijeljine vrše radove na imanju njegovih roditelja, čime je roditeljsko imanje obnovio i uvećao mu vrijednost za nekoliko stotina hiljada maraka. Koliko je Jovičić imao jak uticaj u društvu, vidi se iz toga da je svoju suprugu, koja je u mikrokreditnoj fondaciji „LOK“ u Bijeljini vršila prevare kod ostvarivanja kredita i tako oštetila ovu fondaciju za više stotina hiljada maraka i za šta je u sudu u Bijeljini osuđena, prebacio i zaposlio u rudnik i termoelektranu u Ugljeviku.

    Za izgradnju sprata u stanici policije u Dvorovima uzeo je deset posto od sume ugovorene za taj posao, a isto to je učinio i kod izgradnje CIPS-a u Istočnom Sarajevu. Jovičić je sada zaposlen u „Novoj banci“. To mu je omogućio direktor ove banke „iz zahvalnosti“ jer je Jovičić dok je bio ministar, pokrivao njegove prljave i nezakonite poslove kao direktora banke.

    Pored toga direktor je omogućio Jovičiću dobijanje kredita u iznosu od 300.000 KM. U ovim prljavim poslovima, štetnim za MUP, Jovičić je učestvovao zajedno sa Zoranom Mandićem, koji je u to vrijeme bio načelnik Uprave kriminalističke policije. Sa Mandićem je učestvovao i u nakaradnom postavljanju kadrova u MUP-u RS.

    Mandića je poslije morao da smjeni jer ga je na to prisilila javnost iznošenjem saznanja o Mandiću koji su ukazivali na loše i neprofesionalno ponašanje Mandića kao visoko pozicioniranog rukodovioca policije. Mandić je kao načelnik Uprave, intervenisao za Sinišu Radića, da se postavi za rukovodioca, a načelnik CSB Bijeljina je tada bio Vasilije Andrić, koji je potom Radića pokrivao u kontroli šverca i uzimao svoj procenat.

    Sve bolje od boljeg. Ovdje se može reći kakvi ministri takvi rukovodioci policije i policajci. Da zna narod pa da uzme motku, pa udri. Možda bi to i trebalo, jer je o svemu upoznat i ministar Dragan Lukač, kome su predočeni i dokazi, ali ni on ništa ne preduzima.

    Kaže da to nije dobro sada raditi iz političkih razloga.

    Dok se Radići, Simeunovići, Mandići, Jovičići i drugi u MUP-u bogate zloupotrebom službenog položaja, dotle narod grca u bijedi i neimaštini, a Lukaču se to „ne goni“ iz političkih razloga.

    Ko zna možda je i on u to upetljan iz političkih razloga. Možda ministar Lukač preokrene situaciju na bolje, Djeluje odlučno. Naročito kad se namršti. Tad djeluje opasno. Dođe mi da priznam i što nisam uradio, iako s tim ja nemam ništa.

    Na kraju je potrebno dodati da je Siniša Radić u dogovoru sa nekim njemu znanim, bez odobrenja ministra Radoslava Jovičića, ili je možda bilo i sa odobrenjem, uz saglasnost Bore Grkinića iz CSB Bijeljina izneo arhivsku dokumentaciju ratnog sadržaja, koju je predao Tužilaštvu u Brčkom, nakon čega su odmah podignute optužnice protiv visokih političkih funkcionera u Republici Srpskoj kao što su Petar Đokić i Đorđe Ristanić i visokih rukovodilaca MUP-a RS kao što je Žarko Ćosić.

    Zahvalni radnici MUP-a RS

Оставите одговор