Опростите нам што нас шпијунирате: Њемачка прекида истрагу о америчком прислушкивању

Њемачке власти ће због мањка доказа обуставити истрагу о прислушкивању канцеларке Ангеле Меркел од стране америчке Националне безбједносне агенције, објавио је часопис "Фокус". Истрага је покренута прије шест мјесеци, али експерти за шпијунажу нису успјели да нађу ниједан конкретан доказ да се прислушкивање заиста догодило па су зато препоручили да истрага буде обустављена, навео је […]

недеља, новембар 23, 2014 / 08:19

Њемачке власти ће због мањка доказа обуставити истрагу о прислушкивању канцеларке Ангеле Меркел од стране америчке Националне безбједносне агенције, објавио је часопис "Фокус".

Истрага је покренута прије шест мјесеци, али експерти за шпијунажу нису успјели да нађу ниједан конкретан доказ да се прислушкивање заиста догодило па су зато препоручили да истрага буде обустављена, навео је "Фокус", позивајући се на изворе блиске њемачком Министарству правде.

"Резултата истраге готово да није било. Тресла се гора, родио се миш", рекао је један извор, а пренијела агенција АФП.

Извори наводе да ће савезно државно тужилаштво поступити по препоруци стручњака за шпијунажу.

Њемачко правосуђе је у јуну саопштило да је покренута истрага о наводном шпијунирању страних обавјештајних служби на територији Њемачке.

Документи које је објавио одбјегли амерички обавјештајац Едвард Сноуден су показали да је прислушкивање телефонских разговора њемачких грађана и њихових комуникација на Интернету широко распрострањено, што је изазвало бијес њемачке јавности.

Њемачки Бундестаг је планирао да саслуша Сноудена али је то спријечено из Вашингтона.

Према документу који је доспио у јавност у мају ове године, а чија је вједостојност потврђена у кабинету владе у Берлину, Њемачка је била приморана да блокира свједочење Сноудена пред Бундестагом.

Наиме, америчка амбасада у Берлину уручила је њемачкој влади 21. априла експертизу америчке адвокатске канцеларије „Рубин, Винстон, Диркс, Херис и Кук” коју њемачка влада није наручила, већ јој је, „у најбољој намјери”, уручена од стране представника америчке амбасаде у њемачкој престоници.

На 12 куцаних страна указано је које би посљедице свједочење могло да има по Њемачку, а прије свега по чланове истражне комисије Бундестага.

а) Испитивање Сноудена од стране комисије Бундестага могло би у најблажој оцјени бити схваћено као подстицај на одавање државних тајни САД.

б) Зависно од информација које би Сноуден пружио, САД би могле и оштрије да реагују – да покрену поступак због крађе државног власништва САД, а само испитивање парламентарне истражне комисије да оквалификују као покушај завјере.

ц) У писму се отворено пријети затвором свим њемачким посланицима који би учествовали у испитивању Сноудена – за случај да буду затечени на територији САД, макар то било у оквиру неке званичне посјете: „Њихов имунитет би у складу са међународним правом могао да се поштује у САД, али Америка није дужна да се равна према међународном праву, већ према свом, националном”, истиче се у документу.

д) Већ сам покушај њемачких посланика да уговоре са Сноуденом свједочење пред истражном комисијом Бундестага представља, унајмању руку, договор о вршењу криминалне радње.



Оставите одговор