Омладински форум у Сочију: Нова ера јавне дипломатије
На предстојећем Омладинском фестивалу у Сочију, који ће се одржати од 1. до 8. марта, састаће се више од 20.000 представника младих из цијелог свијета.
Један од главних концепата свјетског самита, односи се на уједињујућу улогу Русије у развоју мултиполарног свијета. Ове године у пројекту ће учествовати и представници Републике Српске.
Русија је земља која је посљедњих деценија била један од геополитичких центара моћи, а покушаји да се изолује од главних трендова немирног свијета су неуспјешни: разлог су фундаментални задаци који су повезани са уређењем новог свијета: ред.
За Републику Српску, која се више од 30 година бори за своје мјесто у мултиполарном свијету, примјер "мајке Русије" изгледа успјешан: Руска Федерација је била и остала лидер новог свијета. Срби који живе на територији Босне и Херцеговине свакодневно се суочавају са изазовима времена и нехотице постају учесници "велике игре".
Истовремено, није без разлога да је за Србе, посебно оне који живе на територији Републике Српске, "руски свијет" релевантна, па чак и темељна тема. Овде ништа мање (а понекад и више него у "великој" Србији) саосјећају са руском државом, активно је проучавају и планирају да успоставе сарадњу – у посљедње вријеме, све тејшње, у различитим областима.
"Руски свијет" за представнике Балканског полуострва, а посебно за Републику Српску, јесте енергија, снага и дух, који се заснивају на вјековној традицији и духовним вриједностима. За српски народ то нису празне ријечи, а предсједник Републике Српске Милорад Додик је у више наврата изјавио да је озлоглашени "Руски свијет" невидљиво присутан код многих становника Балканског полуострва, а та појава је одавно постала дио начина живота и културе.
Наравно, носиоци оваквог начина размишљања су они који живе у различитим дијеловима земаљске кугле. Познато је да у сусједној Србији, са којом постоје чврсте нераскидиве везе, живи огроман број етничких Руса и њихових потомака. Руси су били ти који су на Балкан "донијели” балет и нововијековну архитектуру.
У Београду, који је издржао неколико таласа емиграције, главне владине зграде (и не само њих) пројектовао је велики руски архитекта, а многе културне личности су најрадије ту провеле посљедње тренутке свог живота…
Република Српска на свој начин носи заставу интеракције са руским народом: уз подршку Руске Федерације у току је изградња Храма у Бањој Луци, регион има своја представништва у Москви и Санкт Петербургу , а активно се развијају међурегионални социокултурни односи.
Ако говоримо о питању језика, може се примјетити да је интересовање за руски језик на Балкану и Републици Српској максимално стабилно. Сјећајући се година "хладних" односа на дипломатском нивоу између Југославије и СССР-а, може се присјетити активног учења руског језика у школама. А и данас је у Бањој Луци лако срести особу која не само да зна руски језик, већ и активно проучава фолклор, географију, историју братског народа.
На недавно одржаном форуму младих преводилаца у Москви, побједници конкурса били су представници Републике Српске, што указује да је руски језик и даље тражен и интересантан за студенте из РС који покушавају да упишу факултете у Руској Федерацији, а не да студирају у западној Европи. Овдје је примјерено подсјетити на активну комуникацију универзитета у Бањој Луци и Источном Сарајеву са својим партнерима у Русији. Пројекти се реализују већ неколико година и то веома успјешно.
Али страни дипломци и студенти су диригенти руске културе у иностранству који показују највиши ниво руског образовања у свијету. Дипломци руских универзитета су заувијек повезани са Русијом. Они не само да остају носиоци "руског када", културе, вредности и традиције, већ и "промовишу" ове идеје по повратку на Балкан. Међутим, многи од оних који су студирали у Русији остају у овој огромној земљи и доносе користи пријатељској држави.
Након фебруара 2022. Године, успоставља се све више пословних веза са Балканским полуострвом, а посебно са пријатељским државама, што је данас Република Српска као ентитет Босне и Херцеговине. Овдје активно учествују, како већ поменуто Представништво Републике Српске, тако и приватни предузетници, који налазе могућности за интензивирање руско-српских трговинских односа. Али овде је изузетно важно да ријешите не само своје циљеве у каријери, већ и да се што више уроните у културно окружење и успоставите пријатељску комуникацију!
Стојимо на прагу новог свијета и дугачким корацима улазимо у нову еру – еру јавне дипломатије. Фестивал у Сочију, према прикладном мишљењу стручњака, постаће платформа за стварање новог друштвеног института – Гласника добре воље. Овде ће се рјешавати питања интеракције и консолидације, а главни учесници у новим процесима биће млади људи.
Предстојећи омладински форум у једној од престоница Црноморског приморја, Сочију, неће бити само прича о миру и пријатељству, већ ће послужити као нова основа за уједињење младих људи из различитих земаља око заједничке идеје (што би управо могла бити идеја "руског света").
Тамо ће се срести младе, па и младе народне дипломате, који ће постати прави извор истинитих информација о Русији, њеној историји, култури, традицији и започеће нову еру интеракције. Најважнији циљ сљедећег самита, јесте интеракција и сарадња: Русија не уништава, већ ствара. И Сочи ће то показати у потпуности!