Олимпијада у Сочију руши све рекорде

Зимска олимпијада у Сочију привукла је рекордни број оних који желе да се рекламирају – укупна сума уговора са спонзорима и онима који издају лиценце износи готово 1,5 милијарду америчких долара! Организатори истичу да је то апсолутни рекорд не само за зимске, већ и љетње Олимпијске игре. Очекује се да ће Сочи поставити рекорд и […]

петак, јануар 31, 2014 / 23:37

Зимска олимпијада у Сочију привукла је рекордни број оних који желе да се рекламирају – укупна сума уговора са спонзорима и онима који издају лиценце износи готово 1,5 милијарду америчких долара! Организатори истичу да је то апсолутни рекорд не само за зимске, већ и љетње Олимпијске игре.

Очекује се да ће Сочи поставити рекорд и у рекламним уговорима током преноса.

Тако је једна од највећих америчких компанија Ен-Би-Ес ових дана већ закључила рекламне уговоре у вриједности од 800 милиона долара.

Олимпијада је један од најважнијих телевизијских догађаја. Гледаоци на читавој планети прате све узбудљиве моменте на екрану.

Свака телевизијска компанија спремна је да плати огромне суме како би имала право да преноси Игре. А вријеме посвећено рекламама током преноса, постаје злата вриједно.

Осим десетак глобалних корпорација, традиционалних партнера Међународног олимпијског комитета, организатори Игара у Сочију потписали су уговоре са осам националних партнера.

На љетњој Олимпијади 2012 у Лондону било је седам националних спонзора.

Рекламни уговори неће покрити све трошкове припрема Олимпијаде, али они могу да донесу велику добит, напомињу маркетиншки стручњаци.

Некада су Олимпијске игре правиле само трошкове, али почевши од 1990.године почела су да доносе веома велики приход. Највећим дијелом, захваљујући спонзорствима.

Сами спонзори тврде да је за њих у олимпијском партнерству главно питање – имиџ, а не комерцијална добит.

Учешће у олимпијском покрету – то је питање репутације неке велике компаније, која је често много важнија од саме добити.

Многе компаније желе да се рекламирају током Олимпијаде и да спонзоришу тимове, не само због тога што тренутно имају неку конкретну корист, већ зато што се та корист може видјети и осјетити током наредних година и деценија.



Оставите одговор