Обама: Требали би напасти Сирију, али питаћу Конгрес
Амерички предсjедник Барак Обама рекао је данас да САД треба да изведу напад на Сирију због употребе хемијског оружја, али је указао да ће за ту операцију тражити одобрење Конгреса. У обраћању нацији, Обама је испред Бијеле куће рекао да има овлашћење да изведе напад на Сирију и без Конгреса, али да ће „земља бити […]
Амерички предсjедник Барак Обама рекао је данас да САД треба да изведу напад на Сирију због употребе хемијског оружја, али је указао да ће за ту операцију тражити одобрење Конгреса.
У обраћању нацији, Обама је испред Бијеле куће рекао да има овлашћење да изведе напад на Сирију и без Конгреса, али да ће „земља бити снажнија” ако се у одлуку о кажњавању Сирије због употребе хемијског оружја, укључе и чланови Конгреса.
Америчке власти јуче су објавиле обавјештајни извјештај у којем се закључује да је режим сиријског предсјегника Башара ал-Асада „извео напад хемијским оружјем” у предграђу Дамска у којем је убијено 1.429 људи, од чега најмање 426 деце.
„После пажљивог разматрања, одлучио сам да САД треба да предузму војну акцију против циљева у Сирији”, рекао је Обама и додао да ће напад у Сирији бити ограниченог домета, као и да се не разматра слање трупа „усред туђег рата”.
Обама је рекао да је употреба хемијског оружја у Сирији била „напад на људско достојанство” и поручио да се злочињени почињени хемијским оружјем морају не само истражити, већ и казнити.
„Тражићу од представника америчког народа у Конгресу одобрење за употребу силе”, рекао је Обама и додао да су САД спремне за напад кадгод то одлуче.
Амерички предсједник је рекао да је свјестан да се Уједињене нације и неке друге државе не слажу с његовом одлуком, али да је спреман да изда наређење за напад и без њиховог одборења.
„Ми смо Сједињене Америчке Државе и не смијемо затварати очи пред оним што се десило у Дамаску”, рекао је Обама и запитао какву ће поруку послати САД, ако „диктатор може да гасом убије стотине дјеце на очиглед свих, и да не плати због тога”.
Он је рекао да је јутрос разговарао с лидерима демократа и републиканаца у Конгресу и да су се договорили да Конгрес о нападу на Сирију гласа што је прије могуће када се посланици врате с љетњег одмора. Један од лидера републиканаца најавио је да ће Конгрес засиједати 9. септембра.
Конгрес посљедњи пут објавио рат 1941.
Мало америчких предсједника је тражило одобрење Конгреса за било које војне интервенције у иностранству, а камоли за нападе какав Барак Обама наговјештава за Сирију.
Устав САД даје Конгресу овлашћење да „објави рат”, али, историјски гледано, посљедњи пут је декларација о томе формално донијета 8. децембра 1941. године – о ступању САД у Други свјетски рат.
У пракси, амерички предсједници су избјегавали да траже ту одлуку и на десетине пута су смостално покретали војне операције или копнене инвазије, позивајући се на своја уставна овлашћења врховног команданта.
Послије Вијетнамског рата, упркос вету Ричарда Никсона, посланици су 1973. године донијели Резолуцију о овлашћењу за рат која је законске снаге, да би натјерали предсједнике да од Конгреса траже одобрење за ангажовање америчких снага у било којим „непријатељствима” која би трајала више 60 дана.
Предсједник Џорџ В. Буш је 2003. године добио то „овлашћење да употреби војну силу” у Ираку.
Али, већина предсједника је тај пропис сматрала неуставним и задовољавала се тиме да обавијести Конгрес о слању трупа у акцију.
Децембра 1995, предсједник Бил Клинтон је наредио распоређивање 20.000 војника, као подршке мировним снагама НАТО у Босни и Херцеговини, послије Дејтонског мировног споразума.
Конгрес од тада није успио да се договори о неколико приједлога резолуција за подршку или забрану војне интервенције САД у иностранству.
Бил Клинтон је 1999. године покренуо 78 дана ваздухопловних напада на СР Југославију током рата за Косово, такође без одобрења парламента.
Сваки пут када би таква тема била на дневном реду, посланици су били подијељени, те нису могли да гласају ни за одобрење, ни за забрану војне акције, остављајући тиме отворен простор предсједнику.
Копнене акције у Сомалији (1992.) и на Хаитију (1994.) нису биле одобрене, као ни напади крстарећим ракетама у Авганистану и Судану 1998. у знак одмазде за нападе на америчке амбасаде у Кенији и Танзанији.
У скорије вријеме, марта 2011, Барак Обама је интервенцију у Либији оправдао резолуцијом Савјета безбиједности УН. Конгрес је тада захтијевао да буде консултован, али узалуд.
Афро-амерички мајмун би да се игра са гранатом, нобеловац и к..рац.
Све што је икад имало неприкосновену вриједност, амерчки мајмуни су девалвирали и деградирали, каква је сад та нобелова награда кад је за мир добије обичан пас рата?
Најбоље је амерички трик објашњен у једној епизоди Соут Парка, та контроверзна цртана серија, говори доста поучних ствари, интересује ме стварно ко стоји иза тога.
У једној својој епизоди, поставља се класична америчка дилема, војно интервенисати и ићи у рат, који доси огроман ратни плијен и велику корист дебилном америчком друштву коју заступају најекстремније групације америчких орлушина, а друга групација је она антиратна, „продемократска“, пацифистичка, која као наводно пропагира и залаже се за мирно рјешавање свих спорних питања.
Пошто се ситуација наелектрисала до усијања, да би спријечили сукоб те двије супротстављене групације, јунаци цртане серије су одлучили отпутовати кроз времеплов у америчку историју и тамо се посавјетовати увези са ратовима, да ли ићи или не ићи у рат?
Тамо се пронашли Бенџамина Френклина, који им открио тајни амерички трик, којим су они годинама владали ситуацијом у свијету, све од покретања рата за независност против Британије.
Једни су за рат, и то треба америка подржати да не би испали пичке и кукавице, а биће од тога и велике користи за све американце.
Други су за мир, и то такође америка треба подржати, јер ће на тај начин америка показати како је и за друга рјешења, за мир, за поштовање демократске воље и људских слобода, ово, оно,…и да их зато не могу други критиковати да су само за рат, кад има и оних који као ето нису, али су увијек некако у мањини!
Тако и дан данас америка влада свијетом.