Боже, (п)о(т)пиши нас: Значај и сврха пописа

Како са 96. мјеста завршити ван списка од 126 кандидата. Пише Ненад Влајић Попис или цензус становништва је процес прикупљања, сређивања, анализе, објављивања и кориштења демографских података неке државе. Он се у првом реду односи на број, природне структуре становништва – полну и старосну и географски размјештај. Такође се прикупљају и одређени социјални и политички […]

недеља, септембар 1, 2013 / 05:38

Како са 96. мјеста завршити ван списка од 126 кандидата.

Пише Ненад Влајић

Попис или цензус становништва је процес прикупљања, сређивања, анализе, објављивања и кориштења демографских података неке државе. Он се у првом реду односи на број, природне структуре становништва – полну и старосну и географски размјештај. Такође се прикупљају и одређени социјални и политички подаци: брачно стање, степен образовања, запослење, начин становања, величина стамбеног простора, непокретна имовина, националност, вјероисповјест итд. Основна улога и сврха пописа је праћење популације, природних и мехничких кретања – миграција, у циљу омогућавања ефикасног планирања развоја државе. Уједињене нације препоручују да се попис врши сваке десете године, а најбогатије земље, које ову активност сматрају једним од темеља свог просперитета, врше додатна истраживања и процјене сваких две до пет година.

Последњи попис у БиХ обављен је 1991. у склопу пописа на територији читаве СФРЈ. Распадом Југославије и избијањем рата долази до страдања и помјерања великог дијела становништва, што драстично утиче на демографску слику. Након прекида оружаних сукоба, у вјештачком настојању да се очува мир и мултиетничност дијелова БиХ, донесена је одлука према којој се у многим административним органима, војсци и полицији мора поштовати етничка структура према попису из 1991. Јасно је да овај приступ не одговара стварности, али су политичари из својих интереса на њему истрајали.

За следећи попис, који је требао бити одржан 2001., није било политичке воље ни од стране домаћих фактора, ни од стране међународне заједнице. Међутим, 2011. МЗ, не могавши више подржавати у БиХ стање супротно ономе у властитим државама, мијења своју политику и инсистира да се попис коначно уради. Преговори и припреме су трајали три године, док коначно није усаглашен "Закон о попису становништва, домаћинстава и станова у БиХ 2013". При томе се до крајњости испољила наша тужна стварност, јер су несоцијалне и неекономске категорије – национално изјашњавање и вјероисповјест, због дневно-политичких потреба дуго времена биле камен спотицања и кочиле читав процес.

Нелогичности у процедури избора пописног особља

Након информација у медијима да је усвојен закон о попису, који ће се сигурно одржати октобра 2013, уз расписивање конкурса за велики број инструктора и пописивача, одлучио сам да се пријавим. Два основна разлога су тешка материјална ситуација у породици и професионална радозналост професора географије којем се пружа прилика да учествује у догађају од изузетног друштвеног значаја и унаприједи своја знања и вјештине. Желећи да се добро припремим, на интернету сам нашао информације о Процедурама за избор пописног особља.

Приликом прегледања садржаја овог документа јавио се и први црв сумње. Наиме, много тога у самој процедури није изгледало логично:

Бодовање нивоа образовања – двогодишња и трогодишња ССС 1 бод, четворогодишња 2 бода, ВШС 3 бода и факултет 4 бода, није лоше замишљено. Проблеми настају сљедећом ставком "статус у активности", према којој незапослени добијају 2 бода, студенти 1, а запослени, пензионери и остали 0. Лако је увидјети да незапослена особа са средњом стручном спремом у старту има исти број бодова као запослена са високом. Уз једну ситну разлику, тај запослени већ има приходе који вјероватно премашују 800 и нешто КМ просјечне плате. Требало је задржати исти распон као у претходном случају, па би незапослени добијали 4, студенти 2 а остали 0 бодова, но то није учињено јер не иде на руку администрацији.

Такође, веома је чудно што су све различите струке стрпане у исти кош. Уз дужно поштовање према другим професијама ССС, гимназијалци у РС би требали имати предност од макар пола бода. Уз све остало, једини имају три године предмет географију и највише изучавају становништво. Аналогно се може примјенити и код високог образовања, гдје би демографи, географи, етнолози и дипломци просторног планирања, из очигледних разлога требали имати минималну предност у односу на друге струке.

Наредна ставка која се бодује била је читљивост рукописа – 2 бода за читљив, 1 за мање читљив и 0 за нечитак. Одмах се поставља питање ко оцјењује читљивост и којом методологијом? У Процедурама стоји како "ПКЛС (пописна комисија локалне самоуправе) прегледа читљивост рукописа кандидата на основу попуњеног обрасца (…)". Чланови комисије се бирају од стране локалних самоуправа, дакле из редова политичара, па је јасно да њихова стручност неће бити на високом нивоу.
Последња ставка која се бодује била је "општи дојам" о кандидату. За њега се могло добити 2, 1 или 0 бодова. Силни труд уложен у налажење било какве детаљније информације о томе шта би "општи дојам" требао представљати, или методологије по којој се рачуна, остао је узалудан. У Процедурама стоји само: "Оцјене за општи дојам о кандидату уписују чланови комисије у вријеме непосредно након предаје обрасца пријаве кандидата." Значи, ако им се свидиш, радиш, ако не, више среће сљедећи пут, за 22 године.

Ипак, титулу најнеразумније ставке нису понијела ова субјективна бодовања, јер је "први критериј за избор задовољење етничке структуре (…)", наравно, према попису из 1991. Даље се наводи да у случају истог броја бодова предност имају "борци, инвалиди рата, цивилне жртве и чланови породице погинулог борца". Остаје нејасно зашто се и овај сегмент није квантификовао (бодовао), јер овако испада да године проведене у рову, изгубљен члан фамилије, вид, рука или нога, вриједе мање од статуса студента.
И начин на који се доказују наводи из пријаве је чудан. Умјесто да се тражени документи у форми (овјерене) копије предају уз пријаву, изабрани ће их накнадно, од 27. до 30. августа, доставити комисији на увид. То значи да приликом пријављивања могу написати било шта, а онда имају двадесетак дана да створе потребну документацију или да се "договоре" са члановима ПКЛС.

Лако је видљиво да је бодовање направљено тако да се омогући велика субјективност, што ће у коначници одлучивати о томе ко добија посао а ко не. Становништву државе у којој је 40-50% незапослених, политичари су одлучили бодовно изједначити њихову највећу муку – незапосленост, са потпуно неодређеним "општим дојмом". Шлаг на торти представља инсистирање на етничкој структури које одавно нема, а само се можемо надати да ће овогодишњи попис омогућити да се овај умоболни концепт, који над све стручне и људске квалитете претпоставља припадност одређеној народосној групи, пошаље на сметљиште историје.

"Општи дојам" изнад свега

Почетком јула објављен је Јавни позив позив за пријаву кандидата за градске инструкторе и пописиваче града Бања Лука. У њему је наведен, поред општих услова које кандидати морају испуњавати, и велик број других информација, те напоменуто да се понесе лична карта и оловка. Ипак, изостављене су неке кључне, нпр. начин бодовања, обавеза поштовања етничке структуре, приоритети приликом једнаког броја бодова, објашњење шта је "општи дојам" и како се формира. Није чак ни наведено да ће се општи дојам формирати током предаје пријаве. Овај "пропуст" је кандидате ставио у неравноправан положај. Они са инсајдерским информацијама су знали како ће се ствари одвијати и шта ће их комисија питати. Такође, јасно им је било да ће лакше проћи уколико се изјасне као Бошњаци, Хрвати или остали.

Слутећи превару, а у жељи да минимизирам утицај субјективног оцјењивања, одлучио сам да се пријавим за инструктора, јер би ме сам рукопис могао дисквалификовати. Такође, водио сам се логиком да нема нико позванији од незапосленог (максималан број бодова по статусу активности) професора (максималан број бодова по нивоу образовања, посао у коме се свакао подучавају други) географије (наука која третира материју са пописа), који живи у Бања Луци (има предност у мјесту становања) те је након службе у ВРС 1995/1996. добио статус борца (има предност у случају једнаког броја бодова). Но, као и много пута до сада, испоставило се да стављање Босне и логике у исту реченицу има смисла само у пошалицама.

Како није било јасно шта "општи дојам" подразумијева, приликом припрема за пријављивање обратио сам велику пажњу спољашњем изгледу. Добар сан, обавезна хигијена тијела и уста, чиста испеглана кошуља, најбоље или макар најмање излизане хлаче и обавезне ципеле професорима ионако не падају тешко, јер се то од њих свакако очекује у свакодневном раду. За разлику од већине суграђана који су у редовима провели и по 4-5 сати, био сам боље среће и послије мање од 120 минута чекања започео испуњавање пријаве. С обзиром да су питања била очекивана и тривијална, све је ишло доста брзо, па сам након пар минута, као први из групе, ушао у собу 600 гдје је била смјештена ПКЛС, да предам пријаву. Како сам, у циљу повећања шансе да будем ангажован, одабрао и опцију да сам спреман ићи радити и ван мјеста живљења, љубазна госпођа црне косе ме питала да ли бих пристао нпр. на Стричиће. Одговорио сам да бих уколико би превоз био организован и плаћен. На њену примједбу како то није тако, већ да трошкове сносе кандидати, одговорио сам да бих у том случају морао унапријед знати све појединости ангажмана да би могао упоредити зараду и трошкове за превоз и исхрану. Онда је она додала да то не морају бити Стричићи, можда ће бити Залужани, на шта сам одговорио да Залужани нису проблем. Други члан комисије упитао ме шта се пописује, па сам одговорио број и структуре становништа. Услиједило је питање: "Шта тачно?", па сам набројао пар ставки и на крају додао "укупност демографских ресурса државе". Они су озбиљно климали главама и стекао сам утисак да им се одговор јако свидио. Тутнули су ми папирић, потврду о пријему пријаве, у руке и показали врата. Све је трајало тридесетак секунди. Излазећи, био сам зачуђен. Какав то "општи дојам" може неко да остави за 30 секунди? Зашто су ме питали детаље пописа прије обуке која ће услиједити од 6. до 09. септембра? Зашто нико није питао за струку и даље школовање? Сјетио сам се интервјуа у Агенцији за акредитацију високошколских установа БиХ (познату и као Уред за истраживање руда и губљење времена), који је такође трајао тридесетак секунди, јер је нетом прије мене стигла и кафа, па су одлучили да "збрзају" и направе паузу. Кући сам, ипак, отишао задовољан, и под утиском да сам на чланове ПКЛС оставио добар дојам.

Прелиминарна листа инструктора објављена је 12.08. Био сам немало разочаран видјевши да сам из "општег дојма" добио сам један бод, 50% учинка. Размишљао сам о улагању жалбе, али како ми је позиција на том списку, бр. 96., гарантовала да ћу бити примљен међу 120 инструктора и замјена, одустао сам од тога да члановима ПКЛС додатно компликујем посао. Ово се испоставило као крупна грешка, мада нема гаранција да би жалба ишта поправила. Увјерен да испуњавам све потребне услове, спокојно сам чекао објаву финалног списка и припремао потребна документа.

Како са 96. мјеста завршити ван списка од 126 кандидата

Коначна листа општинских инструктора града Бања Луке (линк) објављена је 26.08. у поподневним сатима. На њој се налазило 126 имена међу којима није било моје. Разочарање је било велико, а у настојању да откријем како сам са позиције 96. пао иза позиције 126, анализирао сам и упоредио оба списка, прелиминарни и коначни, те дошао до сљедећих закључака:

Коначна листа општинксих инструктора постављена на интернету изгледа веома неозбиљно. Дата су само имена кандидата и њихове позиције, без било каквих појашњења. Тешко је повјеровати да је прелиминарна листа садржала колону са бројем бодова, а коначна нема ни то. Недостају и остали фактори који су допријели нечијем уласку на листу и позицији – припадност одређеном народу и статус који даје предност (борци, инвалиди, цивлилне жртве, породице погинулих). Оваква неозбиљност просто тјера човјека да мисли како ПКЛС жели нешто да сакрије.

Приликом прављења прелиминарне листе учињен је катастрофалан пропуст од стране ПКЛС, јер је иста, за разлику од коначне, рангирана само по броју бодова без обзира на етничку припадност. Како у процедурама јасно стоји да припадност има предност, прелиминарна листа је то исто требала показивати, што није учињено. Захваљујући јавашлуку, незнању или намјерној грешци ПКЛС и особа из статистичког завода које су задужене за контролу, овај детаљ је узроковао велике промјене коначног списка у односу на прелиминарни. Извршене су пермутације многих чланова, па су, на примјер, неки кандидати који су на прелиманрној листи имали исти број бодова као и ја, а били лошије позиционирани, ушли на коначну листу. Захваљујући, изгледа, изјашњавању о етничкој припадности, особе рангиране веома ниско, испод 200. мјеста на прелиминарној листи, њих укупно 19, упале су у коначан списак. Најслабије рангирани се налазио на позицији 274. са само 4,50 бода. Креирањем нетачне и погрешне прелиминарне листе ПКЛС је многе кандидате, укључујући и мене, довела у заблуду и тиме директно утицала и на мањи број жалби, као и на изглед финалног списка. У нормалној држави ово би била сасвим солидна основа за судску тужбу.
Двадесет особа на коначној листи има идентичан број бодова као и ја – 7.00, а двадесет пет још мање. То даје укупно 45 кандидата који су, и поред несхватљивог начина одређивања "општег дојма", прије мене доспјели на коначну листу. Тешко је повјеровати да су баш сви они припадници мањина, или имају предност по истом основу као и ја. Чак и да смо сви исти, на који начин се дошло до тога ко од нас пролази а ко не? Извлачењем из бубња, достављањем додатних података или засједањем по угледу на мафију гдје се попут џокера откривају и лицитирају везе са високопозиционираном родбином у администрацији? Процедуре јасно казују да у случају истог броја бодова предност имају кандидати са вишим образовањем (ово је направљено да би они запослени ВСС отели позиције незапосленима са ССС), а на листи има и људи са вишом или средњом стручном спремом.

На коначној листи се нашло и седам особа које су у пријави изјавиле да су запослене. Како је један од општих захтјева учесницима у попису доступност у било које вријеме, потпуно је нејасно шта ће се десити уколико изабрани ипак да предност своме радном мјесту а занемари пописне обавезе. Такође, жалости и недостатак солидарности који су наши запослени суграђани исказали према нама невољницима, али то је већ системска грешка коју су узроковали политичари договоривши овакав начин бодовања с идејом да им родбина заради још мало са стране сад кад су плате у министарствима снижене.

У свим објективним категоријама – стручна спрема, статус активности, пребивалиште, остварена предност статусом борца, спремност да се ради ван мјеста живљења, имао сам максималне резултате. Прва субјективна, "општи дојам" стечен након разговора од 30 секунди који није био најављен у конкурсу, релативно је лоше оцијењена од ко зна каквих стручњака по ко зна којим критеријумима, што ми је увелике уназадило изгледе за пролаз. Да ситуација буде трагикомичнија, због погрешно направљене прелиминарне листе која није потпуно уважила етничку припадност, ја овога нисам био свјестан, па се нисам ни жалио, што би иначе сигурно урадио. Последњи ударац који је срушио све наде била је фамозна етничка припадност према попису из 1991, која је појединце издигла далеко изнад позиције коју би иначе заузимали. Дакле, да резимирам, комбинација субјективног утиска неких тамо левата одабраних по политичко-рођачким линијама у ПКЛС, на основу разговора вођеног 30 секунди за који нисам имао појма да ће се десити и поштовање етничке структуре која не постоји, јаче су од просјека 8,43 на ПМФ Бања Лука (државни факултет, појашњење за људе који су поштено купили дипломе), просјека 10,00 на постдипломским магистарским, не мастер, студијама на економском факултету Бања Лука (опет државни), неколико година потуцања по евиденцији Завода за запошљавање РС, тешке материјалне ситуације и статуса борца. Ово је права слика и прилика апсурда у којем живимо, а за који се сасвим сигурно нисмо борили. У њему је појединцима доступно све, а другима ништа, па тако ни прилика да једном у 22 године зараде неку цркавицу учествујући у политичком циркусу званом попис у БиХ. Кад дођете у ситуацију да вам медиокритети и нека сулуда правила кроје судбину, запитате се има ли уопште ишта икаквог смисла. Одговор је јасан, има смисла само одлазак одавде.

Незванично, прије, током и након избора инструктора и пописивача, могле су се чути разне гласине о читавом процесу. Казивали су људи да је све намјештено, па чак ни да се ови унапријед изабрани нису патили у редовима са обичним народом, већ су пријаве, које су касније "достављене" ПКЛС, попунили у удобности својих кућа и станова. Спомињало се и то да је фамозни "општи дојам" и убачен са идејом намјештања избора и дисквалификације кандидата који имају боље објективне референце. Шушкало се и да су "упућене" особе са инсајдерским информацијама "савјетовале" своје рођаке и пријатеље како да попуне пријаву с циљем што лакшег проласка у друштво одабраних. Набрајали су људи примљене чланове из познатих бањалучких директорских и осталих добростојећих породица. И тако даље. Лично нисам примјетио ништа од ових девијација, мада је читав начин одабира кандидата, сам по себи, девијација од здравог разума, па не могу знати да ли су поменуте гласине истините. Али оно што знам засигурно је да сам у вези свега што се издешавало стекао "општи дојам" како су поново у питању, за Босну карактеристична, мајмунска посла.


Бодовање и остали утисци: Како се бирају пописивачи?



Оставите одговор