Нови притисак ЕУ на нашу енергетску самосталност

ЕУ је незадовољна мјерама које БиХ предузима да би повећала удио обновљивих извора енергије, као и тиме што се и даље одлучује за изградњу постројења за прљаву производњу енергије на угаљ.

недеља, април 7, 2019 / 14:15

Посљедња пацка дошла је од Јоханеса Хана, комесара за проширење ЕУ, који је након недавне посјете Сарајеву рекао да је разочаран тиме што је укинуто субвенционисање електричне енергије произведене из вјетроелектрана.

У Делегацији ЕУ јуче су нам рекли да је комесар Хан упознат са недавно усвојеним Измјенама и допунама Закона о обновљивим изворима енергије и ефикасној когенерацији РС, у којем је енергија из вјетроелектрана искључена као облик извора обновљиве енергије за коју је могуће добити било какав вид подстицаја или субвенција.

“На министарском састанку о преласку на чисту енергију, одржаном у Подгорици почетком године, све земље западног Балкана, укључујући и БиХ, потврдиле су своју опредијељеност за постављање амбициозних циљева у вези са декарбонизацијом, обновљивим изворима енергије и енергетске учинковитости до 2030. године”, рекла је “Независним” Јамила Миловић-Халиловић, портпарол Делегације ЕУ. Истакла је да ЕУ сматра да би ова обавеза требало да се одрази на сваку одлуку о инвестирању у енергетски сектор.

“Комесар Хан је такође током своје посјете поновио да би БиХ требало да настоји да декарбонизира производњу енергије и више уложи у обновљиве изворе енергије”, рекла је Миловић-Халиловићева.

У Министарству енергетике РС пак кажу да је разлог доношења овог закона рационалније кориштење субвенција за енергију из обновљивих извора. Напомињу да је у свијету субвенционисање енергије из вјетра такође мање.

“Због смањења цијене опреме за вјетроелектране и чињенице да су вјетротурбине значајно ефикасније, производња електричне енергије у вјетроелектранама економски је оправдана и без подстицања”, тврде они, и напомињу да коначну накнаду за подстицање ове врсте енергије плаћају крајњи купци.

Примјера ради, како кажу, један вјетропарк снаге 50 мегавата на годишњем нивоу би коштао од 16 до 20 милиона марака.

“То бисмо плаћали сви ми као грађани и потрошачи електричне енергије кроз своје рачуне. Сматрали смо да би то било велико оптерећење за наше грађане и зато смо промијенили овај закон у том дијелу”, наводе они.

Упркос томе, у Енергетској заједници нису задовољни мјерама које БиХ предузима како би се повећао удио електричне енергије из обновљивих извора, који сад износи око трећину, док се остатак остварује из прљавих извора, односно термоцентрала.

Они кажу да је имплементација енергетских обавеза из ове области половична, док у дијелу који се односи на субвенционисање електромобилности није учињено готово ништа. Иако је, како кажу, похвално то што је БиХ у неколико година удио обновљивих извора повећала са око 25 на око 35 одсто, касни се у имплементацији Акционог плана за ову област. Кажу да је БиХ у прошлој години имала обновљиве капацитете од 2.165 МW, од чега на велике хидроенергетске објекте отпада 1.594 МW, на мале хидроенергетске објекте 113 МW, соларну енергију тек 16 МW, а на биомасу само један мегават.

2.165 МW обновљиви капацитети

1.594 МW велики хидроенергетски објекти

113 МW мали хидроенергетски објекти

16 МW соларна енергија

1 МW биомаса



1 КОМЕНТАР

  1. Логично је да секта не форсира вјетрењаче када је давно објављено да је режим продао зрак на берзи.
    Љетос сам упознао нашег човјека који живи у Њемачкој а инвестира у вјетрењаче ван БиХ.
    Ко није члан режима нема шта да тражи овдје и овај човјек тога је свјестан,погледи на енергетску будућност секте више су из жабље перспективе тако да неће одустати док има икаква барица а камоли поток из којег они могу крекетати против вјетрењача и за то уредно гулити глупи народ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *