Норвежани не знају како да потроше новац

Европа је у дуговима, а Норвешка има вишка новца и не зна гдје да га потроши – у тој земљи плате су драстично веће него у другим европским земљама.

Норвешки економисти "разбијају главу" покушавајући да одреде гдје трошити богатство које доноси нафта, без дугорочне штете привреди.

Највећи норвешки изазов лежи у чињеници да је богатство од нафте толико велико да постоји опасност да га узалудно потроши на пројекте који нису довољно исплативи.

Још деведесетих година прошлог вијека Норвешка је инвестирала приходе од нафте у посебан фонд који је, дугорочно, требало да осигура финансирање државе.

Фонд инвестира првенствено у дионице, обвезнице и некретнине, а новац пласира изван Норвешке да би избјегао "прегријавање".

На тај начин Норвешка је постала највећи државни фонд на свијету са 816 милијарди долара, односно 1,25 посто тржишне капитализације сваког регистрованог предузећа на свијету – наводе агнеције.

Да би осигурала даљи раст фонда, влада не смије да повлачи више од четири посто средстава годишње – да би уравнотежила буџет, који би у супротном био у минусу.

У Норвешкој скоро да и нема незапослених, а процват индустрије нафте довео је до драстичног раста плата запослених у том сектору.

Сада су плате у Норвешкој и до 70 посто веће него у другим европским земљама.