Њемачка предлаже казне за прекорачење дефицита

БРИСЕЛ – Њемачка је током дебате о пооштроавању буџетских прописа ЕУ који треба да спријече нову економску кризу предложила оштре мјере против земаља које премаше дозвољени дефицит.

Њемачка је кренула са нападом у интензивним преговорима министара финансија ЕУ у Бриселу у оквиру тражења начина јачања фискалне дисциплине блока.

Приједлог да се казне они који премаше буџет подудараили су се плановима радничких синдиката који ће водити протесте у Бриселу и другим дијеловима Европе у сриједу против мјера штедње земаља ЕУ како би се смањио велики јавни дефицит.

У писму колегама у ЕУ њемачки министар финансија Волфганг Шојбле рекао је да "превасходно подржава" оштре приједлоге, укључујући финансијске казне "преступницима" против дефицита, а које ће објавити Европска комисија у сриједу.

Шојбле је подржао мјере да се Европском пакту за стабилност и раст да "већи залогај" убрзањем процеса кажњавања и увођењем санкција на "квази-аутоматској основи".

Скоро свака земља ЕУ премашује лимит дефицита од три одсто друштвеног бруто производа /ДБП/, али пут према казнама је дуг и блок још никад није увео санкције против неке државе.

Притисак да се појачају прописи ЕУ услиједио је након велике фискалне кризе у Грчкој и помоћи која је услиједила тој земљи и стварања специјалног фонда за подршку "посрнулим" земљама.

Грчка дужничка криза пропраћена је таласом мјера штедње широм Европе, што је изазвало незадовољство јавности.

Шпанија, која смањује потрошњу како би умирила тржишта, спрема се за велики штрајк у сриједу, док се протести очекују и у другим европским пријестоницама, а очекује се 100 000 људи у Бриселу.

Упркос социјалним немирима, Брисел жели да "заврне руку" онима који не смање потрошњу.

Комесар ЕУ за европска економска питања Оли Рен жели да санкције буду полуаутоматске, са казнама које се могу избјећи само ако већина гласа против.

Један приједлог који разматра Комисија присилиће прекршиоце прописа да депонују 0,2 одсто свог ДБП што је сума која ће бити претворена у новчану казну уколико се не предузмуи корективне мјере, кажу извори у ЕУ.

Друга мјера је да земље које прамаше лимит дуговања од 60 одсто од ДБП биће кажњене тако што ће морати да смање вишак за пет одсто годишње у наредне три године.

Комисија такође жели да изглади прекограничне неравнотеже са могућим новчаним казнама од 0,1 одсто ДБП за земље које не успију да смање дефицит.

Шојбле такође предлаже да се земљама које не буду поштовале прописе суспендује право гласа и замрзну фондови за пољопривреду и развој.

"Стварање јачих подстицаја за спречавање и исправљање прекомјерних дефицита је у самом центру наших напора да се уведе фискално и економско управљање у ЕУ", истиче Шојбле.