Ни Гебелс боље не би направио

Пише: Горан Драговић Недавно сам у кућној варијанти одгледао "пиратску верзију" америчког акционог филма који "обрађује" краткотрајни руско-грузијски рат из августа 2008. Као што се у наслову може прочитати, назив му је "Пет дана рата" ("5 Days of War") и први пут је приказан 6. јуна ове године у Тбилисију, док га америчка премијера очекује […]

субота, август 13, 2011 / 10:40

Пише: Горан Драговић

Недавно сам у кућној варијанти одгледао "пиратску верзију" америчког акционог филма који "обрађује" краткотрајни руско-грузијски рат из августа 2008. Као што се у наслову може прочитати, назив му је "Пет дана рата" ("5 Days of War") и први пут је приказан 6. јуна ове године у Тбилисију, док га америчка премијера очекује 19. августа. Овај пројекат је грузијске и америчке финансијере коштао око 20 милиона долара, а снимање је кренуло у октобру 2009. и обављено је углавном на локацијама у Грузији.

И Раде глуми (а ко би други Русе…)

Иако је свакоме, ко се макар и површно разумије у политичка и геополитичка дешавања у свијету, сасвим јасно о чему је овдје ријеч, није згорег осврнути се на радњу филма и анализирати сценарио и тематику којом се филм бави. Очигледно је да ционистичко-англо-саксонска пропаганда и у постхладноратовском периоду наставља да дјелује несмањеном жестином, по већ опробаној матрици, тј. црно бијелој поларизацији свијета на добре и лоше, зле и праведне.

Филм потписују фински режисер Рени Харлин (познат по блокбастерима "Умри мушки 2" и "Алпиниста"), сценаристи Мико Алане и Дејвид Бетл, док главне улоге тумаче Руперт Френд, Енди Гарсија, Емануеле Крики и Вал Килмер. Битну споредну улогу игра и "наш" Раде Шербеџија који глуми разулареног и немилосрдног руског пуковника Демидова.

Заплет почиње у Ираку

Радња почиње кратком сценом у Ираку, гдје припадници грузијског контигента коалиционих снага спашавају живот америчком новинару Томасу Андерсу (Руперт Френд). Том приликом му гине колегиница, а Андерс се враћа у Лос Анђелес, али ускоро одлази у Грузију на позив пријатеља који је у Тбилисију и сумња да се спрема велики сукоб.

Са својим камерманом Себастијаном Ганцом (Ричард Којл) присуствује грузијском вјенчању које прекида руски ваздушни напад у којем гину многи присутни. Том приликом упознаје локалну дјевојку Татју (Емануеле Крики). Уз помоћ ње и грузијског војника који га је спасио у Ираку, његова мисија постаје слање извјештаја ван Грузије да би се подигла свијест о насиљу којем свједоче и биљеже га камером.

"Пет дана пропаганде"

Када се све сабере и одузме "Пет дана рата" је акција препуна специјалних ефеката и 20 милиона долара вриједне анти-руске пропаганде.У овом случају, Грузијци су добар, честит, поштен и неискварен народ слободарског менталитета, за разлику од Руса који су ружни, прљави, зли пљачкаши и убице које пљачкају и уништавају све што им се нађе на путу. Такође "сазнајемо" да су управо Руси ти који су први почели рат, а слободни и надасве правдољубиви Грузијци су се нашли "у небраном грожђу" и били приморани да воде искључиво одбрамбени рат.

Љигавог и стерилног грузијског прозападног диктатора Михаила Сакашвилија глуми ултраодвратни Енди Гарсија, па се режисеру и продуцентима мора одати призање на избору глумца за ову улогу. У потпуности су погодили. И у овом случају аутори су дали себи превише "умјетничке слободе" па су Сакашвилија (Гарсију) представили као изузетно храброг и одлучног лидера, малтене као реинкарнацију Томаса Џеферсона или Џона Кенедија.

Ово генијално "остварење" кога се не би постидјели ни Гебелс ни Вељко Булајић, очигледно има двоструку мисију. С једне стране, финансирајући овај филм грузијски диктаторско-марионетски режим жели направити сопствену рекламу и у свијет послати поруку о праведности сопствене борбе и слободе, насупрот руске "империјалистичке" политике, која жели да им одузме право на слободу и самосталност.

С друге стране, Американци су на овај начин жељели показати сву оправданост свог присуства у Грузији, јер како би друкчије било него да су Амери увијек на страни правде.

Игнорисање стварних чињеница

У филму је намјерно заобиђена чињеница да су управо ти "храбри и мирољубиви" Грузијци први напали заштићене зоне Јужне Осетије и Абхазије и руске мировњаке, који су се ту налазили.

Том приликом, главни град Осетије Шинвали "сравњен је са земљом", а укупно је погинуло 2000 осетијских цивила, наспрам 150 грузијских. Патње и страдања грузијских цивила представљени су веома увјерљиво, док се у потпуности игноришу такви акти које је починила грузијска страна, што уништава било какву потенцијалну вриједност коју је филм могао имати.

Доста пажње посвећено је и дехуманизацији руског војног особља, што је одлично радио и већ поменути Шербеџија. Али то није једино што се не поклапа са стварним чињеницама. Борбе у Горију које су приказане на крају филма у стварности се нису десиле, већ су га руске снаге безбједности освојиле без икаквих борби. Такође, до покретања "Црноморске флоте" је дошло тек након што је почео рат, а никако прије (као што се у филму тврди).

На почетку филма пише: "Истина је прва жртва рата". Сложио бих се, само што бих мало преформулисао ову реченицу и рекао: "Истина је прва жртва "Пет дана рата"".



0 КОМЕНТАРА

  1. Пропагандна машина ради пуном паром.
    Наставља се по истом рецепту који који је кориштен у БиХ и ово задње „остварење“ са Косова, гдје су Срби опет лоши момци који тргују органима. Тужно и јадно!

  2. америчке ратнопропагандне бљувотине, ако је ико докториро на ратној пропаганди приказаној на филмским платнима то су ови доктори из холивуда.
    Па они су сваки филм о домородцима (индијанцима, апачима, чејенима, сијуксима,..) увијек представљали тако што би ти индијанци јашући на коњима у крду при пуном галопу нападали „недужне“ фармере и њихове ранчеве и све тако из напада у напад док се нису самоуништили!?
    Никад нема сцене гдје геноцидна америчка војска напада њихова села и њихове породице!
    Тако се прикрива прави геноцид над 50 милиона правих американаца!

  3. Шербеџија је најљигавији представник касте глумаца бивше државе. Од глумаца се додуше и не може очекивати богзнакаква морална чврстина, али овај „свачији и ничији“ хедон, је краљ опортунизма титине ере!

    Њега наравно боли курац како ће га историја памтити, њему је до масти и сласти док је жив, образа ионако нема, јер да има не би живио и кућу градио у усташкој сатрапији из које су га ишутали ногом у гузицу све уз „веселу усташку поскочицу“ популарну тијех дана на ХРТ-у: „Раде гаде…“
    Фуј!:P

  4. rammstein, 18.08.2011. 09:32:55

    „Не греши душу капларица…“
    Има, само додуше понеки али зато велики филм! Имаш „у главу“ приказане покоље индијанаца у: „Велики мали човјек“ са Дастином Хофманом или у „Плави војник“ мислим да је Анџин ћале био у главној улози, сви из седамдесетих година… Има нешто слично и у Костнеровом „Плесу с вуковима“… То су све „А продукција“ Холивуда, али је све то и у тако промилском броју приказано на нивоу инцидента, никад као државна политика! БАш као што слушамо ове наше балије кад се ето, „смилују“ да признају и понеки „инцидент“
    славне „армије бих“!!!B-)

  5. Све ми је добро и текст и коментари људи, осим ове беспотребне изјаве у којо се огледа мржња према човјеку који само ради за паре, а то је Енди Гарсија. Питајте жене и дјевојке да ли је одвратан? Човјек ради за паре и то је то, не видим чему оваква квалификација аутора, једино, ако се Гарсија негдје није истакао дајући изјаве против нас. Што се тиче Шербеџије, свачији човјек је ничији човјек..

  6. Божо Чукеранац, 18.08.2011. 11:23:00

    Могу да прођу, али то су само филмови о „индијанцима“, тематика је замршена и више у смислу, одавања помена оној цивилизацији која је некако „исчезла“ а била је тако занимљива и природњачка, нарочито у „Плесу с вуковима“, гдје бјелац отргнут из своје заједнице, силом прилика суочен са другачијим свијетом спознаје себе и метафорично проналзи ону бјелу скво (опет несретно бијело дијете, којем су неки „други“ рђави индијанци побили све живо), и сви су филмови те врсте, прављени у неко скорије вријеме, кад то није више било проблематично за домаћу употребу!
    Можда понеки раније, као „Велики поглавица“, а „Винету“ је тек тако да нит смрди нит мирише, док су већина других намјењена искључиво тој пропаганди, „неваљали“ прљави индијанци и добри каубоји!

    Ево апсурдног примјера, сад није више проблематичан лик „Лудог коња“ и њему подижу споменике по УСА, праве му лик стијени у Великим брдима, али никако признање, покајање, тражење опроста,..не, јок, јок,..то нећеш добити од америчког ционистичког хи-мена!

  7. pink panter, 18.08.2011. 11:29:31

    Па знаш шта, и онај турски доктор-месар што је оперисао по жутој кући, изјавио је да је велика потражња на тржишту и да он тио ради само за паре!
    Тачи, Харадинај…ваљају тоне хероина за паре! „Ругер и Фин“ који су нас Србе облатили у незапамћеној кампањи сатанизације једног народа у цјелокупној историји, рекли су да су они професионалци, да не провјеравају чињенице него пласирају наручене „вијести“ и брину да их чује и види што више што моћнијих људи… Опет и само за паре..И тако, ГАрсији не смета што велича једног психопату који за рачун Америке подводи сопствени народ под онакву силу на својим границама као миша под парни ваљак. Чуј, Сакашвили као Кенеди…Јебеш паре!

  8. Божидар: „И тако, ГАрсији не смета што велича једног психопату који за рачун Америке подводи сопствени народ под онакву силу на својим границама као миша под парни ваљак.“

    Има тих психопата и народа, Божидаре, који и у овом модерном добу воле ићи као миш под парни ваљак. Јако, јако мало, али има.

Оставите одговор