Народ послушао Додика и почео брати јабуке
Сјећате ли се култног наступа предсједника СНСД (наводно и предсједника Српске, мада је ово двојство противуставно) овјековјеченог на јутјубу под насловом Народ неће да ради? Током гостовања Додик запрепашћује и водитељку РТРС констатацијом да народ неће да ради, те да посла има барем у сезонском брању воћа. Радници из Србије долазе да беру грожђе у […]
Сјећате ли се култног наступа предсједника СНСД (наводно и предсједника Српске, мада је ово двојство противуставно) овјековјеченог на јутјубу под насловом Народ неће да ради?
Током гостовања Додик запрепашћује и водитељку РТРС констатацијом да народ неће да ради, те да посла има барем у сезонском брању воћа. Радници из Србије долазе да беру грожђе у Требињу или јабуке у Поткозарју, а домаћи сједе и чекају да им неко ријеши проблеме, констатује Додик.
Агрокоп: Радници се враћају на винограде
Фиксацију сезонским брањем воћа предсједник СНСД поновио је у Бијељини на отварању сајма пољопривреде, указавши да многи пољопривредни предузетници имају проблема да током сезоне нађу радну снагу. Врло луцидно, РТРС је јуче објавио причу о производњи јабука у Поткозарју, по коме све више сезонаца долази са истока Српске. Домаћи се премишљају.
Иначе, породица Додик је један од произвођача јабука, а њихов посао је погурала и ИРБ.
NIje stvar narod, problem je u nama mladima koji uglavnom čekamo da nam neko drugi nešto stvori.
Evo gledam i za popisivače odustaju da rade.
http://kuruzovina.blogspot.com/2013/09/blog-post_24.html
http://www.youtube.com/watch?v=B_i-geqfsB0
Наравно, има оних кои сједе и чекају, али на сваког таквог могу наћи барем једног ко са факултетским образовањем бере воће, конобарише у црној гори, на јахорини, ради у продавници, на грађевини. Ни једно ни друго није неки аргумент за било шта. Свеукупна слика није добра и немојмо се вадити на воћке. Зна се ко је за то одговоран, Минимум јер је дао лош примјер: Види како су њих позапошљавали у општини/водоводу/електродистрибуцији/…
Onaj ko misli da je za takvo stanje kriva bilo koja vlast on je po meni glup. Pogledajmo oko sebe od profesora koji bi trebali nešto da nas nauče do prosjaka, svi gledaju samo da što manje urade i što više zarade.
Kvalitet svega nam je opao. Studenti priučeni na nebitnim fakultetima bi trebalo da vode ovu državu?
Svako kada bi krenuo čistiti ispred svoje kuće tada bi bilo bolje.
Naravno da mladi ne treba da čekaju da im neko drugi nešto stvri. Mladi nameju gdje tražiti posao u ovakvoj državi i privredi sa ovakvom mafijaškom vlašću. Zato mladi treba da se orgrnizuju i pokrenu proteste, demontracije stotine hiljada da izađu na ulice i blokiraju Banjaluku. Da se promijeni vlast i natjera država da se okrene privredi i razvoju, izgradnji privrednog sistema industrijalizacijom.
A ne da vlast 20 godina obmanjuje narod pričajući šuplje priče o stranim investitorima i rasprodaje prirodne resurse.
Okriviti vlast jedne države u globalnoj ekonomskoj krizi da je kriva zato što nema radnih mjesta može samo neznalica ili zlonamjrna osoba. U tolikim državama smanjuje se broj radnika, preduzeca i banke dozivljavaju bankrot i neko ocekuje da ce jedna mala privreda da se izbori sa ovim problemima. Evo u Srbiji se poromjenila vlast, pa ne vidim da im teče med i mlijeko sad!
Sigurno da ima propusta i u Republici Srpskoj, svaka vlast ima propuste, ali takođe mislim da ima i dosta pozitivnih stvari, kao što je izgradnja putne infrastrukture, ulaganja u energetski sektor, izgradnja bolnica, aktivnosti koje se rade preko Investiciono Razvojne banke. Samo neke od aktivnosti Investiciono Razvojne banke su:
1. Plasirana su sredstva u ukupnom iznosu od oko 1,3 milijarde KM, od čega putem kreditnih linija 1,1 milijardu KM, te kupovine hartija od vrijednosti 213 miliona KM.
2. U prethodnom periodu, od ukupnog iznosa plasiranih kredita, domaći privredni subjekti podržani su sa gotovo 765 miliona KM. Za finansiranje realizacije infrastrukturtnih projekata odobreno je oko 40 miliona KM, dok je preostali iznos kreditnih plasmana realizovan putem stambenih kredita.
3. Za realizaciju projekta zapošljavanja demobilisanih boraca Vojske RS do sada su odobrena sredstva u iznosu od preko 5 miliona KM, čime su podržani projekti samozapošljavanja oko 300 bivših boraca.
4. Kreditnim plasmanima Banke omogućeno je:
– očuvanje 39.534 postojećih radnih mjesta,
– otvaranje 3.214 novih radnih mjesta,
– stambeno zbrinjavanje 3.836 korisnika stambenih kredita i članova njihovih porodica pod izuzetno povoljnim uslovima.
5. Učešće kreditnih plasmana IRBRS domaćoj privredi u ukupnoj kreditnoj podršci bankarskog sektora, povećano je sa 5,0% na kraju 2008., na 20,6% na kraju trećeg kvartala 2012. godine.
6. Udio stambenih kredita IRBRS u ukupnim stambenim kreditima bankarskog sistema Republike Srpske povećao se sa 10,3% na kraju 2008., na 30,4% na kraju trećeg kvartala 2012.
7. Kreditnim plasmanima IRBRS podržana je realizacija gotovo 700 projekata u ukupnom iznosu od 103 miliona KM na području nerazvijenih i izrazito nerazvijenih opština Republike Srpske.
8. U cilju uravnoteženja regionalnog razvoja RS, do sada su u istočni dio Republike odobrena kreditna sredstva u iznosu od preko 220 miliona KM.
keyser soze, 24.09.2013. 22:42:59
Jel ti praviš razliku između normlanih država sa privrednim sistemim i skoru punom zaposlnošću i BiH državom u kojoj narod živi u rpaznom prostoru, gde je sve srušeno u privatizaciji, koja je nametnuta od strane Zapada.
Znajući da ce privatizacija 1996. doneti razvoj i napredak Republike Srpske, zapadne zemlje su nastojale da to po svaku cenu spreče, taj zadatak je očito bio poveren engleskoj ambasadi. Zbog nemogućnosti da se koncept privatizacije promeni putem pružanja stručnih i konsultantskih usluga krenulo se drugim putem, oprobanim metodom koji je na toliko mesta u svetu dao poželjan rezultat, pa zasto ne bi i ovde. Tražen je i pronađen oslonac na domaće snage. Po već oprobanom metodu snaga je u gorem, u onom koji je politički slabiji, koji ima manji izgleda za političku pobedu. Što su izgledi za pobedu manji a, ukoliko se ipak dovede na vlast, zahvalnost je potpunija. To stranci dobro znaju. Odatle i tolika upornost da se koalicija “Sloga” sastavljena od stranaka beznačajne snage (krajnje prolaznosti) dovede na vlast. U okviru koalicije ponovo se puno težiste stavlja na politički najslabijeg. I ponovo, po ko zna koji put, potvrda istine da onaj ko je najslabiji zeli gore ne pitajući za cenu zahvaljivanja. Predstavnik stranke sa najmanjom sa najmanjom političkom snagom (dva poslanika) na nekoliko mesecina, uporno ponavlja kako ce prvi zakon koji će ukinuti kada postane predsednik vlade biti Zakon o privatizaciji. I zaista, po poznatom komunističkom, “ko je nista biće sve”, samo kada dođe na vlast. Od tada počinju patnje ovoga naroda. Ruši se i uništava privreda, koju su tolike generacije 50 godina mukotrpno stvarale, raste nezaposlenost, siromastvo, dugovi, rasprodaje. I u tome se uporno istrajava. Iako se golim okom vidi da je privatizacija 1997 samo pogrešan naziv za projekat uništenja vlastite privrede, na tome se uporno istrajava. Privatizacija se mora provesti do kraja ne pitajući za cenu. Zahvalnost mora biti potpuna. Kada je krenuo proces akcionarske privatizacije 1996-1997 morao je da se nađe covek koji će sve to da sruši, i nađen je, pristao da da zarad svoje politčke ambicije uništi privredu a na taj način i narod. Retko je kome pošlo za rukom da toliko ovlada globalizmom, da toliko duboko pronikne u duh globalističkog vladanja vlastitim narodom kao prvacima koalicije “Sloga”. Verovatno je tu tajna, od tada tako briljantne političke karijere naših ambicioznih političara, onih najambicioznijih. Niko kao “on” nema petlju da tako “odbrusi” strancima, a oni ni reči, čuje se u narodu. A stranci verovatno znaju zasto. Nije važno sta se priča važno je sta se radi. Mereno patnjama koje je ovaj narod pretrpeo zbog ove privatizacije, ona je zlo koje skoro da stoji uz rame prethodnom ratu. U delu uništenja privrede pokazala se uspešnijom od rata. Umesto naprasnog ratnog ubijanja i zlostavljanja, ovde se ostvaruje masovno ubijanje širenjem i produljivanjem siromaštva. Na desetine hiljada ljudi je pre vremena umrlo zbog gubitka preduzeća, zaposlenja, zbog siromaštva. Zbog toga onaj koji je doneo i koji provodi ovu privatizaciju na ovom prostorima predstavlja najmasovnijeg ubicu. Suština ove privatizacije je u potpunom privrednosistemskom poremećaju koji nužno i završava u potpunom uništenju privrede. potpuno i bez ostatka i bez ikakvih izgleda da ce privreda oživeti pre nego sto dode do poništenja ove privatizacije. Mi smo proizvođači vlastite krize. Nametnutim nam slobodnim tržištem i privatizacijom uništili smo vlastitu privredu bez ikave ideje kako da napravimo novu. Pa sta bi ti političari radili ako ne bi stalno horski ponavljali strane investicije, uspešno zaduživanje. Ovakvo se najbolje uništava vlastiti narod. Dovede se na vlast slaba vlada i ona uništava svoj narod, stranci su samo podrška, sve ostale prljave poslove rade domaće snage. Država se potpuno povlači iz privrede i sve sve prepušta snagama otvorenog slobodnog trzišta. Ovu su činjenice, ovo su rezultati rada ove vlade koji se prikrivaju i trenutno dobro ne vide posto se maskiraju pojačanim zaduživanjem bezvrednim novcem iz inostranstva koji ce se sa kamatama morati vraćati vrednim robama. Sva zaduženja idu na infrastrukturu, (putevi, zgrade i slicno) 47% a u budžetske plate 49%, u privredu 4%, otuda indirektno i za panzije, a time i u PDV ponovo u budžet. Kreditno zaduženje je 4,8 milijardi KM a bruto društvni proizvod 1,7 milijardi sa tendencijom daljeg pada, radnici i dalje masovno ostaju bez posla preduzeća se zatvaraju, privatizovani veliki privredni giganti ne plaćaju poreze državi (Rafinerija Brod, Birac Zvornik) država im reprogramira dugove i daje nove kredite IRB samo da zadrže radnike, ti krediti nikada i nece biti vraćeni. Naše rudnike poklanjamo stanim investitorima da na njima oni sebi prave termoelektrane, da se bogate na našim resursima, a mi za to vreme da ubrzano izumiremo u kolonijalnom ropstvu. Mi smo prezaduženi, nemamo privrede koja može da vraća ovoliko kreditno zaduženje. Prava država i prava vlada ne prepišta strancu svoje prirodne resurse, prava država sama gradi termoelektreane za svoj narod. Umesto što se uzimaju krediti za autoputeve koji će nas odvestu u kolonijalno ropstvo da se digne kredit za gradnju termolektrana i hidroelektrana, takve investicije se otpate za 40 godina 1500%. Ali mi nemamo pameti, što resurse prepuštamo strancima. Veoma je ugodno danas biti u vlasti. Ne moras snositi odgovornost za razvoj privrede, sve se prepušta stranom investitoru. Nasuprot teškoćama i gorčini napretka stoji sva lakoća i slast propadanja. To globalisti odlično znaju i težište stavljaju na tu stranu. Veoma je privlačno i slatko živeti iznad mogućnosti, trošiti više nego što se zarađuje. Svima je ugodno i ljudima i politici. Samo trebami misliti na danas a ne na sutra. To što iza prolazne sadašnje slasti stoji sva dugoročna surova gorčina u budućnosti, na to uglavnom niko ne misli. Veoma je ugodno trošiti više nego što se zarađuje, posebno kao što je to tako obilno kao što je to slučaj kod nas. Umesto inostrane, bilo je potrebno uspostaviti unutrašnju okupacionu vlast. Potrebno je pritiskom na domaće političare raznim ucenama, pretnjama i prevarama doći do okupacije naroda i teritorije. Svi krediti i zaduzenja ne mogu prikriti ne rad domaće privrede.
Када је власт уз народ, народ је непобједив. Независно колика га сила притиска.
Проблем је када се власт окрене против народа, кад му стане на супрот. Почна да га уништава. Да народу прави штету а себи корист. Када власт крене на пут издаје. Угорженост народа је тада изузетна.
Од свих власти најопасниај је домаћа издајничка. Посебно када су снажни инострани утицају њеног одржавањаи деловања.
Од свих колонизатора, показало се најопаснији је домаћи. Домаћа колонизаторска власт. Ни један народ није доспио у колонијално ропство да га у том правцу није одвела и одгурнула домаћа власт.
Одржавање такве власти веома је жилаво. Често веома дуго траје скоро до потпуног унишетења народа или до неког општег ослободилачког устанка. Толико је сведочења да се на пут развоја кренуло тек онда када је замењена домаћа издајничка, домаћом народном влашћу. Углавном то иде веома тешко и уз велике напоре и губитке. Савршенство изборних подвала и превара данас је изузетно.
Од свих издаја најгоре су економске. Због масовности и подмуклости убијања. Ширење и продубљивање сиромаштва најраширенији је и најефикаснији начин уништавања народа.
У замену за своје економске неуспехе влада распаљује ватре национализма и патриотизма призивајући претње са стране. Или су економски притисци са страна (светска криза) такви да не погодују и не дају се савладати.
То је и кривица народа, који је неспообан да изобри конкурентску равнопрвност и преданост. Власт је добра али неваља народ.
Путеви издаје су широки. Углавном извиру из иностране помоћи.
Суштина издаје, велеиздаје је у злоупотреби службеног положаја и овлаштења.
Уместо да за сваку значајнију инвестицију или свако значајније задуживање прави и разматра студију економске оправданости односно улагања, као основе остваривања најрационалнијих избора, на шта је обавезна, влас у околностима економске издаје, креће на сасвим други пут. Носиоци највећих инвестиција су наквеће политичке личности. О рационалности економског избора ни речи. Довољно је да потекне из уста најодговорнијег о изузетним користима које су на помолу и све одјекује, заори се. Разлеже се говор добробити ма колико то иззавало страхове и језу економског пропадања.
Економска издаја је сама суштина наше власти, начина владања. Све што је радила ова влас радила је на штету народа. Радила је на његовом економском уништењу, у чему је увелико успела. О величини те економске издаје тек ће се судити и просуђивати.
Приватизација 1998. године је сигурно највећа економска издаја. Нису у питању само материјална разарања, иако су и она огромна. Њено пуно знањење је у спречавању успостављања савременог привредног система као основе успешног развоја. Разорна ситносопственичка својина не само да је уништила привреду. Она је онемогућила успостављање масовне корпоративне својине грађана и радника као првог услова изградње модерног приведног система и економксог напретка на тој основи.
Гоњен силном политичком амбицијом одлучио се на једну од највећих политичких идаја. Стижући са далеке политике прериферије (са само два посланика) само у току једне ноћи (17-ти на 18-ти јануар 1998. године) уз одлучујући утицај странаца, успео се, на њему до тада незамисливо и недостижно место председника Владе. Са јасним задатком уништења домаће привреде и народа. Да поништи дотадашњу скоро спроведену приватизацију поделе и оствари нову приватизацију продаје. Да поништи масовну корпоративну својину радниак и грађанаи уведе погубну ситносопственичку својину чији терет привреда није могла да издржи. Уништена је и самлевена у ситни прах. Враћени смо у деветнаести век у којем таворимо, трунемо и пропадамо. Све док не поништимо постојећу и не оствримо нову приватизацију. Започету и неостврену приватизацију поделе.
По свом резултату Приватизација 1998. година је навећа економска издаја и највећи економкси злочин почињен над овим народом.
Због силног сиромаштва и толикиј превремених умирања, до којих је довелам јунак Приватизације 1998. године сигурно је да представља најмасовнијег мирнодобског убицу.
Посебна тешкоћа је у истрајавању. Да би испунио преузету обавезу, оправдао поверење, јунак ове приватизације је решио да је спроведе до краја. До потпуног уништења привреде и народа. Већ пуних петнаест година. Са изузетним резултатом. Привреда је уништена. Оно што је остало носи сва обележја колонијализма. Привреду за самостална конкурентска надметања ми немамо. Пројекат издаје је успео.
Са нејвећих политичких висина сада се предао извршењу последњег задатка. Да нам распрода наша природна богатства на чему тако предано ради. Сва искуства говоре да је то последњи корак пропадања народа у колонијлно ропство. Сви народи су пропали у колонијално ропство онда када им је домаћа власт распродала њихова природна бигатства.
Изгледа да се на путу издаје неможе остати, зауставити се. Мора се, не питајући за цену, ићи до краја.
Од када је формирана (1998.) ова власт и не ради ништа друго него наноси штету народу. Уништава, распродаје, задужује. Прекомерно троши, а незна да производи. Прерасподељује, отима од народа у властиту корист.
Дуга је листа штета. Економских издаја: Продаје Телекома, Глиице – Бирач Зворник, Рафинерија Брод и Модрича, Творница алата Требиње, Рудник жељезне руде Приједор, Рудник угља Станари, ТЕ у Угљевику. Да се помену само највећи.
Ту је свакако и погубно прекомерно задуживање, нерационално улагање у инфраструктуру санацију банака, докапитализације, продаје обвезница које се неће наплатити и много тога. Оволика природно пољопривредно богатство а без производње хране? Шуме у губитку а наме дрвне индустрије ?
Огроман платни дефицит и оволики дефицити и оволики дефицити републичког и општинских буџета.
Оволики губици у фондовима? Огроман незапосленост која је у порасту?
Све су то за постојећу власт њени изузетни „успеси“.
Потрошили су за пет година (2007-2012) око пет милијарди КМ за умањење материјалне вредности у привреди за пола милијарде КМ за ову власт то није штета, није економска издаја.
Решења за све ове и оволике проблеме ни на видику. Влада и даље троши, распродаје, уништава, задужује. На питајући се аз резултат за последице.
Оволико осиромашити и задужити народ а онда продајући му природна богатства, онемогућити га да врати дугове. Је ли то економска издаја? Је ли то гурање народа у колонијалну провалију ?
https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc3/1175256_445731268874514_1537664096_n.jpg B-)
Ostao bez fabrike, 24.09.2013. 23:13:01
Prvo, ja o tome i govorim, da su puno jače privrede posrnule, a što se tiče naše privrede, mislim da praviš zamjenu teza. Nije privatizacija uništila privredu nego rat! U mjestu gdje ja živim, bilo je 5-6 velikih fabrika i poslije rata nijedna nije vraćena u funkciju. po 4-5 godina proizvodnja je bila u zastoju i neke od tih fabrika nikad se više nisu ni bavile privrednim aktivnostima koje su im bile u opisu djelatnosti. Privatizacija je bila nužno zlo koje je nametnuto globalnim privrednim kretanjima, a ne od strane pojedinca ili određene politike. Liberalni kapitalizam je odnio pobjedu nad komunizmom još 80-ih godina i bilo je ilozorno očekivati da ostanemo u tom sistemu kada se sve oko nas promjenilo. Vjerujem da bi drugačija situacija bila oko privatizacije da nismo imali ratna dešavanja! Imaš li kakve dokaze za ovaj prvi dio teksta što pišeš kako je „Sloga“ postavljena da bi sprovela privatizaciju po nečijem diktatu ili su to samo puka nagađanja?
keyser soze, 25.09.2013. 11:39:12
А гдје логика да комунисти уводе либерални капитализам?
И зашто након приватизације држава купује приватна предузећа? Да би поново провела пљачкашку приватизацију и спасила рође, земе, кумове и јаране?
http://www.capital.ba/vlada-kupila-drvnu-industriju-%E2%80%9Cborja%E2%80%9D/
http://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2013&mm=04&dd=09&nav_id=703336
http://www.capital.ba/irb-kupila-cijelu-emisiju-bobar-banke/
http://www.6yka.com/novost/15073/vlada-natjerala-irb-da-kupuje-rizicne-akcije
„Nije privatizacija uništila privredu nego rat!“
Бога ми, Мљекара и Фруктона у рату радиле доста добро.
drazen78bl, 25.09.2013. 12:01:33
Pa nisu ga uveli, zato je i promjenjeno društveno političko uređenje devedesetih, da bi liberalni kapitalizam mogao da dođe kod nas! Sa druge strane kao i svaki sistem i kapitalizam ima svojih mana i menoguće je da se samoreguliše kao što se to očekivalo, pa se u krznim vremenima i država mora umješati da ne bi došlo do kolapsa. Imaš najbolji primjer u Americi da je država morala da spašava Siti banku da ne bi finansijski sistem doživio fijasko! Da me ne bi pogrešno shvatio, nisam ja za kapitalizam, ali je to sistem koji je nametnut i bojim se da tu nema puno izbora. A što se tiče tvojih tvrdnji, naveo si dvije fabrike koje su funkcionisale u ratu, a ja ti opet kažem da je bila velika većina njih koje su uništene u ratnim razaranjima!
keyser soze, 25.09.2013. 12:49:05
Tи очигледно не разумијеш да су комунисти и данас на власти. Знаш ли ти из које партије су се у СНСД утопили Радојичић, Радмановић, Жељко Ковачевић, Тегелтија? Знаш ли ти да је Додик прије приче са реформистима био млади комуниста, па се онда мало СДБ поиграла и убацила га код Кецмановића? Човјек је школован у том времену и наставио је по тој комунистичкој матрици. По чему се данас његова партија разликује од СКЈ? Ако ниси члан, немаш шансу. Прави се култ личности. Медији су под контролом.
„pa se u krznim vremenima i država mora umješati da ne bi došlo do kolapsa“
Каквог колапса? Спашавање приватне банке са преко 70 милиона КМ (званично 30 милиона КМ)? Зашто се држава није умјешала да спријечи криминал у фабрици „Бирач“ и у БИБ? Зашто се сада не умјеша да се спријечи исти сценарио у Рафинерији Брод? Зашто се не умјеша да наплати порезе? Зашто се не умјеша да уведе фискалне касе у здравству и плати доприносе здравственим радницима?
И зашто су послије рата уништене Мљекара и Фруктона? Управо за вријеме власти СНСД-а.
А дегутантно је од Милорада Додика, који је од своје дужности направио бизнис, да позива високообразоване младе људе да беру јабуке и раде физичке послове.
Pa po toj logici, svi su prije rata bili komunisti, samo što su neki odmah preko noći postali nacionalisti, a neki su nastavili u blažoj ideološkoj varijanti!
„Ако ниси члан, немаш шансу.“ Pa u svakom političkom sistemu od 1945. godine naovamo je bila takva priča, nezavisno koja je partija u datom momentu bila na vlasti i kad se neko rodi i funkcioniše u takvom sistemu, to postaje normalno. Sad se ljudi bore za posao, a u ratu su se borili za život! U mojoj opštini nacionalisti su pravili spiskove Srba koji su komunisti da bi se našli na spisku za odstrel!
Što se tiče Bobar banke ne znam šta je sporno. Što je IRB kupila emisiju akcija banke? Ja u tome ne vidim ništa nelegalno! U BIB je izvšena dokapitalizacija i BIB nastavlja sa radom. Što se tiče Birča, kako se nije država umješala da spriječi kriminal, pa jesu li podnesene krivične prijave?! A kad već pominješ Rafineriju Brod, što ne spomeneš i Dragana Čavića. On je povećao dugovanja Rafinerije Brod prema Vitolu, upropastio Rafineriju, komunikacija sa Vitolom išla preko njegovog kabineta kad je bio predsjednik, umjesto preko Rafinerije ili Ministarstva industrije.
Hahahha , dok je firči prodavao paprike, skupljao šljive i brao jabuke čekao je da mu se osuše farmerke da bi ih obukao i otišao na pijacu. A , na pijaci je čekao da proda koju kilu paprika da bi kupio burek za doručak. I, vidio da od toga nema fajde. Fatio se nato tenkova, helikoptera i Franje Majdančića i tako dodje đe je sada, kako njegova djeca ne bi morala da beru jabuke, i prodaju paprike i paradajz.
Ali, zato smo mi s njim obrali zelen bostan, da bi zaštitio svoju djecu da ne beru jabuke, uradio je ono što ni jedan zavojevač nije uradio njegovom narodu: uništio ga je zanavijek, i narod, i zemlju na kojemživi . Ali, i otvorio sebi vrata na Devetog Kruga, stavio ljagu i sramotu na svoje ime , a rodu svom ostavio takvu ljagu da će dok postoji svijet i vijek da se stide njega.
За наше привредно-економско посртање и срозавање крива је искључиво ова тренутна олигархијска власт. Имали су шансу и прилику и довољно новаца на располагању да нас још тамо некад 2008-ме или 2009-те, уведу у друштво средње развијених земаља, негдје нивоа Аустрије, Чешке, Словачке, Мађарске, Словеније,…нико није очекивао да ми постанемо Емирати, већ тако сходно бројности становника и ресурсима којима располажемо уз та средства од Телекома, уз пар добрих инвестиција са стране, могли смо себи приуштити живот достојан човјека. Овако срозала нас је бахата додикова власт испод нивоа Албаније, паре је потрошио бахато износећи преко криминалаца у гепеку из државе, иза њих је остала само пустиња и нико нормалан више не види овдје своју перспективу!
keyser soze, 25.09.2013. 13:41:34
„Pa u svakom političkom sistemu od 1945. godine naovamo je bila takva priča, nezavisno koja je partija u datom momentu bila na vlasti i kad se neko rodi i funkcioniše u takvom sistemu, to postaje normalno.“
То и јесте највећи проблем овог друштва, што је то нормално. Послушност и подобност, а не знање и способност. А чињеница да се то наставља и послије пада комунизма/социјализма управо потврђује моју тезу да су на власти и даље комунисти. Они настављају тамо гдје је друг Стари стао. Милорад Додик је лоша копија тог друга Старог, а ви сте лоша копија СКОЈ-еваца.
Што се тиче Бобар банке, све је спорно. Зашто би се давао жив новац за такве глупости умјесто да се уложи тамо гдје се брзо обрће? Даје се новац који ће се хипотетички вратити за 20 година, ако банка буде постојала тада, без адекватне процјене ризика. Истовремено се издају трезорски записи, узимају кредити да би се исплатиле плате и пензије.
Који је интерес грађанина РС из Невесиња или Братунца да се његовим новцем докапитализује пропала и опљачкана приватна банка?
Могао бих се кладити да ће ИРБ банка ускоро доживјети судбину Кристал банке.
У Фабрици Бирач држава се НИЈЕ ПОТРУДИЛА ДА СПРИЈЕЧИ КРИМИНАЛ, но се појављује кад су криминалне радње окончане. Превенција и каузална терапија (терапија узрока) су ефикасне мјере, а лијечење посљедице је само гашење пожара када је све већ изгорјело.
Вама је тај Чавић постао опсесија!
Имали сте девет година да га ухапсите за причу око Витола и Рафинерије.
nijedna vlast nije bila bajna ali niko nije ovoliko para potrosio a da nije nista uradio. Stara tj prethodna vlast nije puno uradila ali su dugovi bili manji 3 puta.sada je rata tri puta veca…a tad su EPRS i Telekom bili u drz,vlasnistvu..a standard? Isti ako ne i gori…ljudi rasprodaju sume, zlato, njive samo da prezive kreditna zagusenja..i privatna i drzavna. Otkud rupa u zdravstvu? Po lokalnim jedinicama elektra je rasulo…
Ma nije tako crno kao što kažete. Eto , kojisere, hercika … trude se da nam razjasne i objasne , ali ne ide, pa ne ide. Svi smo nabili crne očale pa ne vidimo da je lijepo i sunačano, da nismo u S Koreji, ili na Golom Otoku. Mi smo tu gdje jesmo, u živom blatu, i nekako bi i izašao neko od nas, ali nas ekrem gura nadole. Mora da ispuni normu, da nas ostane toliko koliko može da nas stane ispod tri žljive, ili jabuke.
Zasto Mesar svog sina i kcerku ne posalje da ber jabuke?
Па, његова дјеца са мамом кувају пекмез да тати засладе мукотрпан рад!