Најпреча посла: Беспослен САНУ и дискурсе крсти
Док српско писмо у потпуности изумире осим као административно-обредно, Истраживачки тим Института за српски језик Српске академије наука и уметности /САНУ/ покреће велико истраживање о употреби српској језика у јавној ријечи у медијима, политици и на друштвеним мрежама.
(Фото: посвета предсједника САНУ, Владимира Костића, написана латиницом на књизи која је штампана српском азбуком. Даљи коментар стога заиста није потребан. Прим. Фронтал.РС)
Из Пројектног тима кажу да се овај пројекат бави истраживањем медијског, политичког и језика друштвених мрежа да би се показало куда српски језик иде, шта је у њему ново и креативно, али и које ријечи и фразе могу бити употријебљене за исказивање и /зло/употребу моћи, увјеравање, преговарање, убјеђивање, манипулисање, па и лагање.
Нека од питања на која ће Пројектни тим покушати да одговори су – колика је моћ јавне ријечи, гдје се крије манипулативни и убјеђивачки потенцијал језика, зашто је важно ко шта изговара или пише у јавном простору, која позната личност има развијену језичку културу, шта је норма српског језика, одакле долазе нове ријечи и шта значе, има ли говора мржње у медијима, како унаприједити културу говора?
Већ крајем године очекује се појављивање прве књиге рјечника нових ријечи, јединственог приручника на овим просторима, који ће сваке године од А до Ш побројати ријечи које су се појавиле крајем прошлог или почетком овог вијека у српском језику.
Ту ће уз обавезне аглицизме, попут бодишејмовања, грумера или пренка, наћи своје мјесто и ријечи домаћег поријекла попут наногица, небески тркач, равноземљаш или узбињивач, које су се појавиле у медијима у посљедњих 20 година.
Многима занимљив и користан биће и приручник Језичка култура у јавном дискурсу Србије, гдје ће бити ријешене различите дилеме око тога да ли су неке ријечи правилне или не и да ли их треба и на који начин користити у јавности.
Псовке остају забрањене у јавној комуникацији, а за увреде и клевете се може одговарати и на суду.
Како се обраћати некоме, какав је језички бонтон у одређеним приликама и како никако није пристојно комуницирати са другима су нека од питања на које ће одговор дати овај приручник.
Знатну корист од овог пројекта, осим научника, могу имати и они који најактивније учествују у јавном дискурсу, као што су новинари, медијски радници и јавне личности, као и наставници, професори, студенти и ученици.
Пројекти тим чине 10 чланова стручњака у различитим областима лингвистике, а руководилац пројекта је доктор Весна Ђорђевић из Института за српски језик САНУ.
Ријеч дискурс обухвата и онога ко говори и шта говори и све што се говори и пише о некој теми.