Мутабџија: Кочићеве путоказе треба слиједити

Министар просвјете и културе Републике Српске Горан Мутабџија рекао је синоћ у Бањој Луци да би писац и народни трибун Петар Кочић од данашњих Срба тражио да буду јединствени, да воде бригу о српском језику, чувају слободу и изграђују Српску. "Имамо шта од нашег Змијањца да учимо. Он нам служи као инспирација и надахнуће за […]

недеља, август 25, 2013 / 09:46

Министар просвјете и културе Републике Српске Горан Мутабџија рекао је синоћ у Бањој Луци да би писац и народни трибун Петар Кочић од данашњих Срба тражио да буду јединствени, да воде бригу о српском језику, чувају слободу и изграђују Српску.

"Имамо шта од нашег Змијањца да учимо. Он нам служи као инспирација и надахнуће за нова стварања, али и даје вољу и наду да истрајемо у времену у којем живимо, да његово дјело поштујемо и да му се враћамо, али и да га надограђујемо гледајући у будућност", рекао је Мутабџија на свечаној академији "Кочићево вече" у Бањој Луци.

Мутабџија је истакао да је Кочић био на изворишту европске књижевности и знања, али да је стваралаштво и живот посветио своме народу и завичају – отаџбини.

Он је рекао да је кочићевски дух био проницљив, његов стил спонтан и савршен, а његова иронија неодољива и изнад свега, племенита.

Мутабџија је нагласио да је Кочић оставио путоказе које треба слиједити, а у чијој су подлози радиност, култура и стваралаштво.

"Танка је линија између критичара и критизера, а дјело које смо створили на кочићевским темељима, патриотизма, правичности и социјалне осјетљивости је грандиозно и подразумијева да треба да га увијек будемо свјесни. То дјело се зове Република Српска", поручио је Мутабџија.

Он је рекао да треба слиједити кочићевске путоказе и бити на висини његових идеала и дјела.

Пригодну бесједу одржао је академик Витомир Поповић, који је нагласио да Петар Кочић спада у ред великана српске књижевности и историје, те да је живио у врло тешким временима када је на овим просторима газдовао Беч.

"Његова визија слободарске идеје, борбе за право и правду сврставају га у највеће књижевне висине, а његове приповијетке и његови говори на сједницама ондашњег парламента БиХ ући ће у анале, како се представник српског народа треба борити за његове интересе", поручио је Поповић.

Свечаној академији присуствовали су предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић, министри у Влади Српске, предсједник Академије науке и умјетности Републике Српске Рајко Кузмановић, градоначелник Бање Луке Слободан Гаврановић, те бројне званице из јавног, културног и политичког живота Републике Српске.

Овогодишње свечаности посвећене српском писцу и народном трибуну Петру Кочићу биће завршене сутра, када ће у Стричићима код Бање Луке бити одржана централна свечаност 48. "Кочићевог збора".

Овогодишњи "Кочићев збор" биће затворен представом "Са планине и испод планине", која ће сутра бити изведена у Народном позоришту Републике Српске са почетком у 20.00 часова.



0 КОМЕНТАРА

  1. Kakva drskost! Ma, ko to o Kočiću i to još s ovim riječima.? Oni koji njegov narod, ne da dovedoše na rub ponora ispunjenog beznadjem i očajem, bijedom i mukom teškom, nego ga gurnuše u njega , i pitanje je koliko njih će da uspije izaći odatle, onako ranjeni, goli i bosi, bez igdje ičega.
    Zločin je to što su uradili, golemi zločin, pregolemi, ali i drskost i nasladjivanje mukom našom, svakodnevno grohotno smijanje vrhovnog komandanta i poglavnika ove oluje , boli više , i mrtve, i žive, i one još nerodjene jače nego zavlačenje pogano masnošarene ruke u naše džepove dok nije izvukao i poslednji dinar ne ostavljajući našoj djeci ni za hljeb.
    Drzniče, čuješ li ti sebe? Čuješ li šta si rekao, nije li grijeh da to govoriš i ubijaš Petra ponovo, da ga ubijaš svojom drskošću ? Zar se na njega bacaš , a njegova krivica jedina je bila što je volio svoj narod , ovaj narod kojega vi sada tiranišete i tamanite.

  2. Кочић се преврће у гробу, он је свој живот губио борећи се пером и ријечима против сваке неправде над овим истим његовим народом, а ови сад ту исту неправду поново заводе, а стављају његов лик на свој срамни чин. Кочић је говорио, земља ова, земља моја, није ни царска ни ћесарска ни беговска нити ће бити, али се сад накотило бегова на ту земљу и то толико да су је угушили, згазили, изуринирали по њој, па више не може да нам земља буде мајка.

  3. Пригодну бесједу одржао је академик Витомир Поповић, који је нагласио да Петар Кочић спада у ред великана српске књижевности и историје, те да је живио у врло тешким временима када је на овим просторима газдовао Беч.
    —————
    Још је „понешто“ бесједио Витомир Поповић!
    Помињао је и неке владе и рудоње…случајно сам погледао, али само задњих који минут његове бесједе. Морам потражити снимак целе говоранције!
    —————-
    Свечаној академији присуствовали су предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић, министри у Влади Српске, предсједник Академије науке и умјетности Републике Српске Рајко Кузмановић, градоначелник Бање Луке Слободан Гаврановић, те бројне званице из јавног, културног и политичког живота Републике Српске.

    Опаска новинару!
    Помињати ове ликове, а не поменути онакве госте лијепе ријечи из Бугарске,Македоније, Србије, па чак и један словенц, је заиста неумјесно. Можда сам пропустио, да ли је био и неко из Загреба.
    ———————–
    Иначе,могло се чути ових дана од мјештана горе,да је за кошење траве на зборишту у Стричићима потрошено око 30.000км.
    Распитаћу се, да није „пао“ и који кружни ток, с обзиром на саобраћајну гужву и метеж горе.

    Али ево, ипак то неко посматра „одозго“(невријеме).

  4. Bojane, Ante je posebno poglavlje firčijevog odnosa prema Srpskoj , vjeovatno, proisteklo iz ugovora vlasnika tenkova koji su ga dovezli. Ante je radio i odradio svoj zadatak onako kako su mu zapovijedali geni i srce. MutaVdžija , bolje da nije ni prismrdio, nego toliko zasmrdio svojom drskošću, ironijom , licemjestvom, lupao je kao da se najeo gljiva ludara., uostalom pripadniku klana kojem je zadatak da uništi zemlju i narod Kočićev i nije bilo mjesto tamo.

  5. milenkojaric, 25.08.2013. 12:26:05

    Самостални смо? али у држави коју не волимо превише, а коју никако да превазиђемо на писмен начин.
    Слободни? Слободни нисмо, јер нам је власт режимско-диктаторска, ту је слобода давно рекла збогом.
    Развијамо се? Не развијамо се, управо супротно путујемо ка дну Европе, сад за сад смо заузели последње мјесто у развоју и то у мртвој трци са Албанијом, и њих смо претекли по неразвијености.

    Боримо се? Непријатеља се увећало, а пријатеље су давно протјерали одавде режимски пацови и партијско-кафанске шићарђије.

  6. Како можемо да надограђујемо Кочићево дјело?
    Кочић је био на изворишту европске књижевности, то је ваљда Грчка, откуд Кочић у Грчкој?
    Кочићевски дух, ваљда Кочићев дух, кад га неко други посједује постаје кочићевски.
    Племенита иронија је оксиморон чак и за министра.
    Свака ли му је златна!B-)

Оставите одговор