Улогуј се! Региструј се! Изгубљена лозинка?
Фронтал.рс Фронтал.рс Фронтал.рс Фронтал.рс

Економија

19:47 Најмлађи логораш у височком логору: Свједочење након 32 године од преживљених тортура18:13 Хрватска никад јача - у позадини српска застава17:46 Амбасада Русије у Сарајеву: Конаковић нека поштује ставове Предсједништва БиХ и пита своје менторе ко је минирао Сјеверни ток17:41 Вишковић, Вучевић и Цвијановићка у специјалном и паралелном сусрету17:37 Вучић се не извињава словеначким политичарима - само народу17:33 АТВ против Зукана: Лаже у координацији са Западом, јер има план за ескалацију сукоба у БиХ17:19 Симић: Нова фаза рата - САД први пут рекле Кијеву да им је дужан 10 милијарди16:51 Ко ће платити осигурање за Сјеверни ток и пошто?15:08 Шта се дешава са аутокефалношћу Македонске православне цркве?13:57 Хрвати у Сплиту пронашли четврту кованицу српског краља, а ниједну свог

Мрсно: Српска се задужује за 560 милиона КМ

За финансирање буџетских расхода у наредној години, Република Српска задужиће се 560 милиона марака. У одлуци која ће се наћи пред посланицима, Влада наводи широк спектар могућих кредитора, а на првом мјесту поново је Међународни монетарни фонд. Што се тиче ММФ-а Влада не мора да жури, јер је већ обезбијеђено 490 милиона из кредита Америчког […]

субота, децембар 19, 2015 / 21:15

За финансирање буџетских расхода у наредној години, Република Српска задужиће се 560 милиона марака. У одлуци која ће се наћи пред посланицима, Влада наводи широк спектар могућих кредитора, а на првом мјесту поново је Међународни монетарни фонд.

Што се тиче ММФ-а Влада не мора да жури, јер је већ обезбијеђено 490 милиона из кредита Америчког инвестиционог фонда које Српска треба да повуче наредне године. До краја ове Влада повлачи само прву траншу од 50 милиона, јер се од јануара пензије исплаћују из буџета.

“Хтјели смо да се осигурамо како би преласком на нови систем омогућили нашим пензионерима да у што краћем року дођу до својих пензија, а након тога и сви буџетски корисници да се исплате по устаљеној процедури”, рекла је Жељка Цвијановић, предсједник Владе РС.

То што је обезбиједила стабилност буџета за ову, али и наредну годину у Центру цивилних иницијатива сматрају највећим успјехом власти. Ипак то не значи да Влада води одговорну политику према будућим генерацијама.

“Лоша страна те приче о социјалном миру и подмиривању социјалних категорија је та што имамо недостатак здравог новца. Влада РС, свједоци сте, читаву 2015. годину нарочито задње 3-4 мјесеца интензивно ради на томе да пронађе кредитна средства како би одржала социјални мир што генерално није добро”, рекао је Жељко Нинковић, ЦЦИ.

Из Владе ипак поручују да је дуг под контролом и да сваке године више враћају него што позајмљују. Да се власти ипак играју бројкама, сматрају економсти јер је дуг Српске константно у порасту, а само ове године повећао се за 300 милиона марака.

“Дефицит прошле године званично је био 120 милиона.Ревизијом је утврђено да је скоро двјесто.А када су упоредили приходе и расходе у прошлој години, то је било триста.Званична статистика је евидентирала да је задуженост РС са пет милијарди и педесет милиона отишла на пет милијарди и 350 милиона. Према томе ти се подаци потпуно слажу”, каже Зоран Павловић, економски аналитичар.

А дуг Републике Српске достигао је законски праг задужености од 60 одсто БДП-а. Уколико наредне године не дође до озбиљнијег економског раста власт ће бити принуђена да мијења Закон о дугу и гаранцијама усвојен 2012. године.

0 КОМЕНТАРА

  2. zabraniti da se bezvrednim stranim i uvoznim papirom ovde kupiju realne materijalne vrednisti i time pljačka narod.
    u tome je sva suština prevare i pljaške. sprečiti ulazak bezvrednog papira u naš monetarni sistem. to je okupacioni lažni novac. šta sada treba neko sa stotinama hiljada i milonima zarađenim u švajcarskoj da uđe u našu državu i počne da izrabljuje i ubija ovaj siromašni narod da mu crnči po 12 sati za 30 KM, za koje ona tako ne bi radio ni pola sata. Oni su naše najveće ubice.

  5. . Данас у већини земаља света већ постоје централне банке. Главнина тих институција појавила се тек у XX веку, иако су у индустријски развијеним земљама оне биле основане раније – углавном у XIX веку.
    1900. године у свету је било 18 централних банака. Почетком XX века централне банке осим Европе биле су само у Јапану и Индонезији. До 1959. године било је 59 тих банака, а 1990. године – 161. Почетком XXI века у свету је бројано око 200 централних банака.
    Међу централним банкама појединих земаља постоје видљиве и невидљиве везе, које образују међународну мрежу централних банака. Али то није „равна“, или „хоризонтална“ мрежа. Односи између централних банака такође имају „вертикалну“ димензију. Данас је у свету настала својеврсна хијерархија централних банака.
    На највишем нивоу ове хијерархијске пирамиде налази се СФР САД.
    Централне банке развијених земаља са слободно конвертибилним валутама налазе се ниже, образујући други ниво пирамиде. Највеће централне банке другог нивоа су Европска централна банка (ЕЦБ), која се, као што је познато, бави емисијом валуте под називом „евро“. Централне банке појединих земаља, у саставу Европске уније (Бундесбанка, Банка Француске и друге), фактички су пренела своја овлашћења ЕЦБ. Европска централна банка је у значајној мери независна – како од националних централних банака, тако и од влада одговарајућих европских земаља.
    Професор Престоничког универзитета у Лондону Џ. Грал у утицајном праском часопису „Монд дипломатик“ у чланку „Апсурдни статус Европске централне банке“ врши упоредну анализу ЕЦБ и СФР САД. Он истиче, да су Федералне резерве макар формално под контролом америчког Конгреса. ЕЦБ је уопште ван било какве политичке контроле. На тим основама он проглашава ЕЦБ крајње антидемократском институцијом. Ако се у закону о СФР барем декларише, да је циљ Федералних резерви подршка економском расту и запослености, онда за ЕЦБ коначан оријентир представљају новчани агрегати и темпа инфлације. Тј. ЕЦБ чак ни формално не сноси одговорност за социјалне резултате своје делатности, често новчано-кредитна политика ЕЦБ само отежава социјално-економску ситуацију у земљама ЕУ. Слепо придржавање ЕЦБ као оријентира у виду новчаних агрегата аутор чланка назива „макроекономским мазохизмом“. Он при том наглашава, да пренос многих надлежности земаља-чланица ЕУ у области новчано-кредитне политике у наднационалну институцију под називом ЕЦБ лишава их могућности да се супротставе кризним појавама у оквиру својих националних граница.
    Уз такав статус ЕЦБ власници СФР САД много је лакше сарађивати са новчаним властима Европске уније. Централне банке појединих земаља-чланица ЕЦБ погоршале су свој статус, у суштини, претвориле су их у провинцијски статус надлештва ЕЦБ. Зато некада моћне централне банке – Банка Француске и Бундесбанка – данас формално остају на другом нивоу, а фактички се налазе ниже.
    На другом нивоу такође се налазе Европски систем централних банака (ЕСЦБ), који обухвата, централне банке земаља евро зоне, као и централне банке оних земаља Европске уније, које нису ушле у евро зону (укупно – централне банке 27 земаља). Највеће из друге групе су Банка Енглеске (Велика Британија није прихватила евро као званично платежно средство).
    ЕСЦБ има органе управе, највиши од њих је Управни одбор. Архитектура ЕЦБ и ЕСЦБ подсећа на Систем федералних резерви, који се састоји од федералних резервних банака, које врше конкретну делатност (емисија новца, контрола делатности комерцијалних банака, обрачуне итс.) у унутрашњости. Управни одбор ЕСЦБ слично Управном одбору СФР САД игра улогу „диригента“, који координира делатност банака које улазе у систем банака.
    Трећи ниво – централне банке земаља у развоју и земаља са прелазном економијом (овде се налази и наша Банка Русије). Ове банке формирају своје активе у првом реду на рачун америчког долара, и његових издатих „националних“ новчаних знакова – то су они исти долари, само префарбани другом бојом. Ове централне банке се хвале својом „независношћу“. Они су заиста под контролом националних власти, али јако су зависни од СФР САД. Те такозване „националне“ централне банке фактички су постале филијале Федералних резерви. Они се баве тиме, што у својим међународним резервама скупљају „зелене папириће“, префарбавају у друге боје и пуштају у оптицај под називом „национални новац“.
    Постоји још четврти ниво. У неким земљама размена акумулиране стране валуте тачно је равна обиму под њом издатих националних новчаних јединица и при том се међу валутом и националним јединицама одржава фиксни курс. У том случају се надлештва, која издају националне новчане знаке, не називају чак ни централном банком, него „валутним одбором“ (други називи су „валутна управа“, „валутни савет“, „валутни комитет“, „валутна комора“). То је нешто попут валутне „мењачнице“. „Валутни одбор“ (ВО) значи практични губитак финансијског суверенитета оне земље где се уводи ова институција.
    У економској историји ВО је био на снази у 70 земаља. На врхунцу популарности 1940-их година (уочи краја епохе колонијализма) ВО био на снази истовремено у 50 земаља, укључујући и Нови Зеланд, Сингапур, Малезију, Израел, Индију, Филипине, Бурму, Јордан, Египат и друге. Класичан пример „валутног одбора“ у протеклој деценији је Аргентина, што се, као што је познато, за земљу завршило потпуном сломом. У протеклој деценији било је покушаја од стране ММФ-а да се ВО наметне и Руској Федерацији, ипак криза у Аргентини је потпуно разјаснила, какве последице повлачи за собом увођење ВО. Средином ове деценије ВО постоји у следећим земљама: Босна и Херцеговина, Бугарска, Хонгконг, Џибути, Естонија, Литванија.
    Дакле, имамо тачно одређену вертикалу „новчане цивилизације“ у светским размерама.
    Посебно тесни и поверљиви односи развијају се између СФР САД, централних банака другог нивоа – ЕЦБ, Банке Енглеске, Банке Јапана и неких других. У оквиру „седморке“ (G7) редовно се одржавају саветовања руководилаца министарства финансија и централних банака земаља-чланица групе. Између централних банака „седморке“, као и централних банака неких других економски развијених земаља, као и ЕЦБ могу се склапати различити двоструки и многоструки споразуми по различитим питањима.
    На пример, СФР САД има споразум о валутним своповима са централним банкама Велике Британије, Јапана, Швајцарске, низа скандинавских земаља, ЕЦБ. За време кризе СФР је у оквиру ових споразума пребацио око 500 милијарди долара ликвидности, да би помогао централним банкама других земаља да обезбеде потребу за доларском ликвидношћу. Фактички СФР је помогао у првом реду америчким инвеститорима у другим земљама: ови инвеститори су извлачили свој капитал из тих земаља, за шта им је било потребно да мењају националну валуту за америчке доларе.
    Најшире су захваћени контакти између централних банака различитих земаља у оквиру Банке за међународна поравнања (БМП), коју често називају „клубом централних банака“.

  7. Из Владе ипак поручују да је дуг под контролом и да сваке године више враћају него што позајмљују.

    Наравно да је тако. Враћају главницу и камату, а узимају нову главницу као да је без камате. Таква математика обезбјеђује да вјерујеш у смањење дуга, а он се некако увећава мимо здравог разума.:D:D:D

  9. И тако већ десет година, а буџет уредно враћа. Највећи примјери инфраструктуре су задужења код ММФ. Камиони, авиони, електране, аутопутеви, пет милијарди инвестиција, највеће градилиште у Европи, а овамо за пемзије кратко, за плате кратко, за борце скрађено и тако даље……;)

  11. Када се рачуна да ли се дуг смањује или повећава треба узети у обзир:
    – са једне стране ново задужење плус камата,
    – са друге стране враћени дуг плус вриједност инфраструктуре која је изграђена од новца који је претходно задужен.

    То се стави на папир и види се на коју страну тас претеже.

  15. Чешњак,

    Лако је направити аутопут који са 7О км повеже 2.000.000 становника.
    У овом другом случају мора се направити 600 км да би се повезало 1.300.000 становника.

    Ту је економија. Што мање територије са што више становника.

  16. A коју вриједност, друже Рајко, имаш од инфраструктуре, ако не доноси приходе знатно веће од расхода? Изградиш базен за 18 умјесто реалних 5 милиона и онда умјесто прихода имаш 800 хиљада додатних трошкова. И непаметним је јасно да се ни 50% цијене аутопутева неће вратити кроз путарину.

  18. Циљ изградње аутопутева није прифитабилност кроз наплату путарина.
    Корист од њих се мјери другим аршинима.

    Ја сам о томе раније писао, па ти нађи моје коментаре о томе.

    Мрзи ме опет да ти цртам.

  20. Најбоље би било да се задужења праве на нивоу БиХ, да се аутопутеви праве на фртаљу ђе има 2.000.000, а да кредит враћа 4.000.000 становника БиХ. То би било врло економично.

    Ми у РС смо свјесни да аутопут код нас не може бити исплатив колико у сарајевско-зеничкој котлини, али то није разлог да их не правио.

    Он ће донијети много мање путарине, али рекох већ, има и других аршина.

    Врло брзо ћемо имати могућност да видимо босански патриотизам који ће се огледати у томе да ли ће на путу из Загреба са хрватског аутопута скретати у Градишци или Свилају.

  25. Баш јесте натрљан…

    Телалук и балилук, свако из свога интереса је свршавао кад је Вучић и представљао да је само питање дана када ће Вучић ухапсити Додика.

    Кад се то изјаловило кренуло се са спином да је само питање дана када ће СИПА ухапсити Додика.

    Сада када је јасно да је и СИПА инструментализована и да је тај покушај пропао, поново ће се спин вратити на Вучића док се не дође на неку нову идеју.

    Јассе, не иде ти нешто …

  31. Све ће то да пождере булумента буџетских паразита,доминантно попуњена страначким,полупсменим леватима троглаве аждаје. А за узврат они ће и даље гласати за ту лоповију цијенећи што им је иста омогућила да живе много боље него што заслужују. Имам ријеч од три слова. Фуј!

  33. Dodik je kao primjer naveo auto-put od Banjaluke preko Doboja i Bijeljine do Srbije i najavio da će narednih mjeseci biti definisana dodirna tačka sa Srbijom da bi se moglo ući u projektovanje dionice puta od granice sa Srbijom prema unutrašnjosti Republike Srpske. On je dodao da su tu i drugi putni pravci, kao što su Užice – Višegrad

    „Spajaćemo naše magistralne i regionalne pravce sa Republikom Srpskom“, rekao je Vučić, te kao primjer naveo pravac Užice – Višegrad i Kuzmin – Rača, na čemu će se raditi od naredne godine.

  39. Obilježavanje 9. januara 2016. godine je neupitno i nije nikakvo posebno kurčenje jer je Ustavni dao rok od 6 mjeseci za provođenje odluke.
    Vidjećemo šta će biti 2017.
    Do tada ukidamo krsne slave MUPA RS, PIO RS…
    ——————————————————————

    „Dodik je kao primjer naveo auto-put od Banjaluke preko Doboja i Bijeljine do Srbije i najavio da će narednih mjeseci biti definisana dodirna tačka sa Srbijom“

    Nakon deset godina vlasti kaže da će „u narednim mjesecima definisati dodirne tačke“.

    I to je vijest.

Оставите одговор