Вријеме Деда Мраза и извоза млијека у ЕУ

Дуго је требало да се у медијима појаве вијести o извозу млијека. Може се закључити да не иде све баш како се претпостављало да ће ићи, а изгледа да се у тај посао ишло као "грлом у јагоде". Пише: Витомир Марковић, инжињер пољопривреде Када се сакупе информације из више извора информисања тек тада се може […]

субота, децембар 19, 2015 / 14:48

Дуго је требало да се у медијима појаве вијести o извозу млијека. Може се закључити да не иде све баш како се претпостављало да ће ићи, а изгледа да се у тај посао ишло као "грлом у јагоде".

Пише: Витомир Марковић, инжињер пољопривреде

Када се сакупе информације из више извора информисања тек тада се може склопити одређена слика.

Из текста у „Гласу Српске“ од 14. децембра сазнајемо да се од добијања дозволе извоза у ЕУ, то јесте од 9. септембра, из БиХ извезло млијека и млијечних производа у вриједности 14,6 милиона марака. Од тог износа на извоз у ЕУ односило се тек 364.067 КМ. Толико је извезено у Хрватску и то је сав извоз у ЕУ. Те податке је дала Управа за индиректно опорезивање. Мљекаре које су извозиле су „Мљекара Ливно“ и „Млијекопродукт“ К. Дубица. Ово је тотални подбачај. Друге двије мљекаре које су добиле дозволу извоза у ЕУ, „Милкос“ и „Мегле“ , нису ни извозиле у ЕУ, тј. Хрватску, а већина извоза је ишла у земље ЦЕФТА (Србија, Црна Гора и Македонија).

У Спољнотрговинској комори су скептици, али надају се да ће бити боље. Указују на чињеницу да се није лако вратити на тржиште гдје није било извоза двије и по године. Но, важно је да је Владимир Усорац оптимиста и који каже: „Мислим да се доста брзо враћамо и да су задовољавајући подаци о извозу у ту земљу“ (мисли на Хрватску). На крају текста се наводи и постојање могућности губљења дозволе извоза у ЕУ ако се до доласка инспекције из Даблина не ријеши „питање командног ланца“, а тај долазак треба бити у јануару или фебруару.

Из текста у сарајевском „Ослобођењу“ од једанаестог децембра сазнајемо да је дан раније у Сарајеву одржана конференција „Talk in Business“ гдје су разматрани проблеми компанија из мљекарске индустрије у БиХ. Ту можемо сазнати на шта се односи „питање командног ланца“. То се односи на то да се морају усвојити одређени закони (али се не каже који су то закони). Такође се указује на пријетњу одузимања дозволе извоза ако се ти закони не усвоје. Наводе се и конкретни проблеми око извоза. Прво, нема довољно сировог млијека које задовољава квалитете ЕУ. Затим, мора се извршити комплетан редизајн на свим паковањима, а што захтијева велике трошкове. Такође се на крају текста каже „да су веома мале количине млијека и млијечних производа до сада извезене у ЕУ, а један од разлога је и цијена која је у ЕУ много нижа, тако да произвођачи из БиХ нису конкуретни у односу на већ постојећу понуду“. Због тога су сви, кажу, у некаквом раскораку и фокусирани су на земље ЦЕФТА.

Шта рећи на претходно? Знају ли они шта је анализа тржишта? Да су отишли у ЕУ и обишли продајна мјеста знали би да не могу бити конкуретни. У једном од претходних текстова ја сам навео да сам за вријеме кратког боравка у Њемачкој обилазио продајна мјеста гдје сам видио да има млијека и јефтинијег од пола евра за литар, конкретно – 49 евроценти. А наш фармер хоће пола евра за литар сировог млијека.

Такође сазнајемо да су на конференцији били присутни и представници компаније Каприна, која фирме има у Русији, Канади и Хрватској, а која је заинтересована и за инвестирање у БиХ. Изгледа да ће послије бјелосвјетских хохштаплера, који су мљекарски сектор преузели од домаћих хохштаплера, да се нађу и неки нови хохштаплери.

Што се тиче пољопривредних емисија СНОП (РТРС) и СЕЛО (ТВБН) ту опет траје један дуг период ћутања, а какви су се раније, што се тиче мљекарства, често дешавали. Небо гори, земља гори, проблеми у мљекарству – а они ни ријечи.

Ипак, на БН телевизији у емисији СЕЛО 7. децембра била је кратка вијест у вези извоза млијека гдје се каже да до доласка представника Европске комисије за храну и ветеринарство, а што ће бити на прољеће идуће године, треба усвојити три закона: Закон о храни, Закон о пољопривреди и Закон о ветеринарству. Каже се и то да још двије мљекаре треба да добију дозволу извоза. Не кажу које мљекаре. У прилогу говори и министар трговине у Савјету министара БиХ, Мирко Шаровић који каже да му није јасно зашто се у Републици Српској не ради на усвајању поменутих закона када су већ били дали сагласност. У питању је „пренос надлежности“, каже се на крају вијести. Како прокоментарисати ову вијест осим примједбом да, пошто се зна која телевизија подржава коју политичку опцију, та вијест као таква никад не би била објављена на РТРС.

Бићу слободан па ћу рећи да се најквалитетније вијести из области пољопривреде могу чути у емисији „Добро село“ БХ радија, а која се емитује недјељом ујутру. Слушајући емисију од 29. новембра, сазнајем нешто за мене веома интересантно, а то је да дугогодишњи упосленик Министарства пољопривреде задужен за питања премије за млијеко, Ранко Грубешић, више не ради на тим пословима. Ено га, сада је управник ергеле коња липицанаца у Прњавору. Помињао сам га у мом тексту Анализа емисије „У фокусу“, која је била као прилог тексту „Једна прича о томе како је уништено домаће мљекарство (2)“. Пошто су га смијенили могло би се закључити да више неће ни бити обрачуна нити исплате премије за млијеко. Сматрам да је он човјек који „превише зна“ о махинацијама везаним за обрачун и исплату поменуте премије.

У емисији „Добро село“ од 8. новембра био је заиста добар прилог у вези извоза млијека. Наводе се подаци УИО да је у јуну вриједност извоза била 5 милиона КМ и постепено се смањивала да би у септембру била 4,1 милион КМ. У октобру, мјесец дана пошто је добијена дозвола извоза, долази до смањења за читавих 1,7 милиона КМ. Извоз у октобру, био је у виједности од само 2,4 милиона КМ.

Док је била забрана извоза у ЕУ вриједност извоза је била много већа, а када је је дата дозвола онда се нагло смањује. Ово је апсурд. Ово је заиста интересантно и од некога одговорног би требало тражити да објасни зашто је то тако.

У прилогу говори и особа из УИО која каже да то не треба гледати тако црно јер још двије мљекаре требају добити дозволу извоза, па ако оне добију ту дозволу ситуација се до краја године може поправити. Из прилога се може сазнати да су то мљекаре „Пађени“ из Билеће и „Еко-Пуђа“ из Ливна. (Ма ‘ајте, молим Вас! Сад ће Пађени и Еко-Пуђа, и то ако добију дозволу, до краја године значајно поправити слику везану за извоз млијека? Да није тужно било би смијешно. Или обрнуто.).

У прилогу говори и фармер Остоја Николић из Бијељине. Он каже да су фармери преварени јер је њима речено да ће имати већу откупну цијену млијека када крене извоз млијека у ЕУ. Такође каже да је основна цијена млијека од 47 фенинга минимум минимума. ( То да он помиње основну цијену млијека (оцм) за мене је било невјероватно изненађујуће. Ја се жив сатра’ убјеђујући многобројне предсједнике удружења пољопривредника, од Усорца па на даље, поред других ствари, шта је и оцм! И нико није ништа хтио да прихвати него су "фурали свој фазон". Покушавао сам им објаснити и то, с обзиром на њихов приступ послу којим се баве, да када се уђе у ЕУ, неће имати премију, а остаће са ниском откупном цијеном млијека. А до тога је дошло, а да нисмо ни близу ЕУ. Све сам ја то написао и објаснио у текстовима „Једна прича о томе како је уништено домаће мљекарство“. И сада на крају приче, фармер Остоја Николић ноншалантно каже: „оцм“. Питам се како то успједе научити).

У прилогу сазнајемо које производе су поменуте двије мљекаре пријавиле за извоз. Мљекара „Еко-Пуђа“ је пријавила козје сиреве, а мљекара „Пађени“ је пријавила павлаку и јогурт.

Што се тиче мљекаре „Пађени“ заиста ми није јасно да они извоз базирају на тим производима, а не на традиционалном производу „кајмак“ са којим су били препознатљиви у почетку свога рада. Да су они прешли на индустријализацију уочљиво је по томе што у палети производа имају дијеталне јогурте и павлаку. Сматрам да сам компетентан рећи да су погријешили што нису радили по питању производње кајмака за извоз. Наиме, моја маленкост је у току свога рада креирала производ кајмак – тип ужички (хајде де, добио сам за њега на крају и велику златну медаљу за квалитет Новосадског сајма). Имао сам и срећу да са тим мојим кајмаком будем укључен у пројекат утврђивања географског поријекла. У склопу пројекта ишло се и у Италију, а завршна сесија је одржана на Технолошком факултету у Бањалуци у септембру 2006. године. Пошто су се на тој сесији испричали сви који су мислили нешто рећи посљедњи је говорио господин Ене, директор Института Лазаро Спаланзани из Милана. У принципу, он је хтио рећи да њих у Италији наши сиреви не интересују. Говорио је о њиховим, многобројним врстама сирева, и о томе како имају проблема са Кином гдје копирају њихов сир „Моцарелу“. Задња реченица коју је рекао била је: „Али, ми немамо кајмака“. Тиме је све рекао. За мене је то била велика побједа. А што то нико од учесника пројекта није разумио или није желио разумјети па да дође до реализације у пракси – то је други пар опанака.

И у овом прилогу говори Мирко Шаровић, а симпатична је његова реченица гдје мало резигнирано каже да „треба да се зна да се за један килограм ливањског сира потроши дванаест литара млијека“. Зашто је он то и тако рекао може се закључити на основу тога што се у прилогу каже да мљекара „Мегле“ и „Мљекара Ливно“ веома успјешно послују. У мљекари „Мегле“ су ранијих година много улагали у развој сарадње са кооперантима па сада беру резултате свога рада, а у „Мљекари Ливно“ требају све више свјежег млијека за производњу њиховог ливањског сира. А мљекара „Млијеко-продукт“ производни концепт заснива на безличној, једноставној палети свјежих млијечних производа (млијеко тетрапак, јогурт, павлака, свјежи сир). Кад погледамо податке о смањеном извозу млијечних производа, затим задовољство двију поменутих мљекара, а ни „Милкос“ на домаћем тржишту не стоји лоше, ја се стварно питам: „ А гдје је ту Млијекопродукт“. Није ваљда да ће концепт „Једна Република Српска јесте једнако једна мљекара-мљекара Млијекопродукт“ доживјети крах? Неће доживјети, јер ако не буде могло ићи са „Млијекопродуктом“ доћи ће напријед поменута фирма „Каприна“. Или неко други. Зато је Усорац оптимиста. Он је успио себи обезбиједити модерну фарму, а шта је било са многобројним произвођачима млијека – није важно.



Оставите одговор