Мали поучак о гљивама Сутјеске и могућем екоциду

Као и у случају саопштења из области популарне културе, која обилују непотребним англицизмима, пресловљавањем ћемо частити и овај научно-популарни текст о гљивама.

Исто као што имена и презимена страних личности и њихових умјетничких радова домаћи сачинитељи саопштења не преводе по принципу "пиши као што говориш", а да за то нема ама баш никаквог разлога осим незнања (и/или љености); још и више на тај начин треба посматрати науку.

Свака од гљива наведених у овом тексту мора имати и своје име на српском језику (иначе тек онда домаћи научници не ваљају), тако да нема никаквог разлога да се користе искључиво латинска имена у саопштењу. И то оном које има за циљ приближити грађанима опасности што се надвијају над ендемски живи свијет и сензбилирати их да устану у његову зашиту. (?!) О именима научника страног поријекла да се не троше ријечи, јер, рекосмо, разлог може само бити у незнању или несигурности.

Такође смо узели себи за слободу да, будући да је Национални парк Сутјеска територија Републике Српске, замијенимо непрестано позивање на тзв. Босну и Херцеговину, што се у овом тексту чини као да је на ствари политичко, а не еколошко и научно питање. Поставља се питање зашто све одреда наше невладине организације, ем су финансиране из страних извора, ем упорно навијају за унитаризам по сарајевском аршину, чак и када им је сједиште на територији Српске? И то као по некој наученој матрици, БиХ ово, БиХ оно. Као да је ФТВ или БХТ у питању. Одговор на то сви знамо, и једино изворно помињање Српске у овом тексту смо појачали масним словима. Некако је свечаније.

Саопштење:

Национални парк Сутјеска чува најстарију прашуму овог дијела Европе, Перућицу, те представља станиште многим врстама од међународног значаја (као што су балканска дивокоза, медвјед, сури орао и хиљаде других) и врстама које су присутне само ту и нигдје другдје на свијету, као што је биљка звончац Сутјеске.

Поред тога, истраживања која је Центар за животну средину организовао показују да је Сутјеска и врло важно мјесто за гљиве и станиште неких врста које су на глобалном нивоу јако ријетке и угрожене.

Важност разноврсности врста биљака, животиња и гљива проистиче из важности постојања заштићених или још увијек ненарушених подручја која се настоје очувати и задржати у што изворнијем, природнијем стању. Биолошка разноликост организама омогућава функционисање система и уз присуство ријетких врста знак је природности, очуваности и здравља таквих станишта. Разноврсност живог свијета у Српској је посебно богатство и наша је одговорност да га сачувамо. Једно такво подручје је и Национални парк Сутјеска, центар разноврсости наше природе.

Само током истраживања кањона Сутјеске и Хрчавке 2015. године је забиљежено 66 врста гљива, али због специфичности животног циклуса гљива ови резултати су само један сажети пресјек укупне разноликости ове групе организама, према којем се, међутим, са сигурношћу може пројектовати њихово много веће присуство на овим стаништима. Досадашњи резултати истраживања гљива у Националном парку Сутјеска су обећавајући и са овим што смо забиљежили тек је наговијештено стварно стање царства гљива на Сутјесци, али су резултати свеједно значајан допринос запостављеној микологији у Српској.

У оквиру истраживања гљива током 2014. и 2015. године на територији Националног парка Сутјеска забиљежено је укупно 30 врста из реда Пезизалес од којих неке представљају изузетно вриједне налазе. Ове врсте углавном насељавају пјешчано-муљевита станишта, а највећи број врста је пронађен баш уз обале ријека на којима се планирају изградити мале хидроцентрале. Иронија је већа ако се спомене да највећи дио ових врста за свој развој, плодоношење и у крајњем случају опстанак, захтјева услове ненарушеног водног режима, те сталног присуства влаге и повременог влажења обале.

Преглед свих врста реда Пезизалес регистрованих уз ријечне токове Сутјеске, Хрчавке и Јабушнице, као и најзначајније информације у вези са истим: Аделпхелла бабингтонии, Асцоболус стерцорариус, Цхеилyмениа стерцореа, Цопротус леуцопоциллум (први регистровани налаз за Републику Српску), Геопyxис фоетида, Хумариа хемиспхаерица, Леуцосцyпха семи-иммерса, Марцеллеина бревицостатиспора (ријетка врста чији је холотип пронађен у околини Сарајева), Марцеллеина персоонии, Миладина лецитхина, Оцтоспора хyгрохyпнопхила (први регистровани налаз за Републику Српску, изузетно ријетка у свијету), Парасцутеллиниа виолацеа (други и трећи локалитет у Републици Српској/ФБиХ), Пезиза полариспиноса (први регистровани налаз за Републику Српску), Пезиза герардии (трећи локалитет у Српској), Пезиза лимнаеа, Пезиза монтиривицола (трећи регистровани локалитет у свијету, врста је описана као нова за науку крајем 2015. године) Пезиза субисабеллина, Псилопезиа нуммулариа, Пулвинула цонвеxелла, Сцутеллиниа цруципила, Сцутеллиниа нигрохиртула, Сцутеллиниа сетоса, Сцутеллиниа трецхиспора, Сцутеллиниа умброрум, Тарзетта цатинус, Тарзетта цупуларис, Тарзетта велата, Трицхарина оцхролеуца, Трицхарина праецоx и Трицхопхаеа wоолхопеиа.

Поред поменутих налаза из реда Пезизалес, забиљежен је још пар изузетно вриједних налаза. Патинелла хyалопхаеа Сацц. регистрована је раније само још у Италији (холотип) прије 140 година, те у Канади (2012. година), те представља један од најважнијих забиљежених налаза на територији Националног парка Сутјеска. Уз ову врсту пронађена је и Вибриссеа филиспориа ф. Боудиери А. Сáнцхез & Корф и то по први пут за Републику Српску. Интересантан је податак да се ниједна од горе наведених врста не налази у оквиру постојеће Уредбе о Црвеној листи заштићених врста флоре и фауне Републике Српске, те оскудне и у одређеној мјери научно неутемељене Црвене листе гљива ФБиХ.

Сасвим је извјесно да Национални парк Сутјеска крије још читав низ раритета и јединствености када су у питању гљиве Балкана и Европе, те је нужно проводити континуирана и систематска миколошка истраживања на овом подручју. Изградња малих хидроелектрана на ријекама Сутјесци и Хрчавки водила би ка губитку цјеловитости овог природног блага, али би уједно представљала и огроман корак уназад за биодиверзитет у глобалним размјерама.

Након проведених истраживања и неопходних анализа прикупљеног материјала аргументовано можемо констатовати да је Национални парк Сутјеска једно од миколошко најразноврснијих и највриједнијих подручја у Републици Српској, али и шире.

Истраживање гљива су провели Недим Јукић и Нихад Омеровић из Аматерског миколошког друштва из Сарајева у склопу научног истраживања које је организовао Центар за животну средину, а финансијски подржали швајцарска организација Про Натура (Фриендс оф тхе Еартх Сwитзерланд) и ЕТНАР пројекат финансиран од стране Европске уније.