Koнтрола интернета: Дисциплина самоконтроле (4)

Контролисано друштво се одржава захвааљујући малосвести припадника "Масе" Комлетан концепт информатичког надзора је у бити заснован на слободној вољи појединца да врши самоконтролу. Дисциплина самоконтроле је психолошка дисциплина над групом док се информационо технологијом подстиче и одржава рачунајући при том на самосвест појединца. Веома битна карика у ланцу техника манипулације је одржавање „масовне среће“ која […]

четвртак, 9 фебруара, 2012 / 07:05

Контролисано друштво се одржава захвааљујући малосвести припадника "Масе"

Комлетан концепт информатичког надзора је у бити заснован на слободној вољи појединца да врши самоконтролу. Дисциплина самоконтроле је психолошка дисциплина над групом док се информационо технологијом подстиче и одржава рачунајући при том на самосвест појединца. Веома битна карика у ланцу техника манипулације је одржавање „масовне среће“ која се углавном своди на банална инстиктивна задовољства. У збиру утицаја са мас-медијима, унапред припремљено друштво се самовољно одриче себе и прихвата предложене (не наметнуте већ предложене), начине размишљања.

Битно је истаћи реч ПРЕДЛОЖЕНЕ јер се информационо контролисано друштво својевољно поставља у дискриминисану позицију које је свесно али је истовремено (парадоксално) и жели. Ово је основна разлика између савремених и ранијих, историјски познатих примера масовне контроле друштва која су била функционална искључиво чврстим и ултимативним методама заснованим на страху (ултимативни комунизам и друге репресивне власти, нацизам… итд.).

Модеран начин контроле друштва је заснован на задовољењу ситних жеља „Масе“ (читај – немислећих људи), чиме се појединац само декларативно ставља у положај добитника. Значи да данас у савременој друштвеној филозофији имамо спрегу технологије и суптилне психологије која генерише задовољство и испуњеност, а истовремено одржава надзор и контролу. Задовољство и испуњеност је само фикција и виртуелна стварност припадника „Масе“.

Суштински, човек као биће жели да припада неком уређењу. Та потреба је у модерним системима власти над „масом“ искоришћена како би се „оробила“ воља, а поменути осећај се у информационо контролисаном друштву одржава лажима и привидним квалитетом живота и слободе. Додатно, припадник „Масе“ је жељан и вољен уколико испуњава потребне критеријуме и стандарде понашања па чак и размишљања. Периодично се критеријуми и опис „пожељног“ померају и од појединца се очекује стално подешавање и усмерена активност која га неминовно преокупира и одвлачи му пажњу.

У супротном, постаје нижи члан заједнице (својом кривицом), а могуће је да губи и материјалну врсту сигурности чиме је угрожен и физички што повлачи и породичну егзистенцију додајући импулс страха од одбачености. Овакав принцип контроле је апсолутан и не оставља места за друге животне активности јер намеће сталну потребу за усаглашавањем и самоконтролом. При том, наметнутим системом вредности кроз мас-медије, појединац има осећај неограниченог успеха уколико их испуњава.

Одрживост

Принцип који је описан се не може поредити ни са једном методом у историји јер нису постојале потребне технологије масовног информисања и надзора, а за један владајући апарат битне су само неке чињенице:

Да је припадник „масе“ зависан од система (чиме му се укида алтернатива),

Да је друштво самоконтролисано (при чему се искључују компликоване и тешко одрживе технике надзора),

Да је друштво задовољно (при чему нема страха од побуне против режима),

Да је начин наметања критеријума једноставан (и има утицај на масовном нивоу).

Временом се свест појединца апсорбује у масовну свест и добија се немислеће и лако управљиво друштво – „Маса“.

Наравно, све поменуто је само исконструисана истина коју припадник Масе утопијски прихвата као једини могући образац. У тренутку освешћивања, целокупан систем контроле може бити деградиран од стране сада мислећег појединца али се такви помаци у стварности ретко дешавају захваљујући поменутим стратегијама за одржање информационо контролисаног друштва који допиру чак до нивоа комплетних нација.

Промена вредности у друштву креће од појединца и преноси се на породицу, а затим даље на комплетно друштво

kontrola interneta tehnoloski nadzor ugrozavanje privatnosti