Кирил: Не католичком рачунању Васкрса

Патријарх Московски и цијеле Руси Кирил позвао је поглаваре помјесних православних цркава да припреме за Свеправославни сабор учине "максимално отвореним” и да се објаве сви документи који се припремају за тај велики скуп источног хришћанства. Руски патријарх лично предводи делегацију РПЦ у Шамбезију, гдје су се окупили првојерарси 15 православних цркава, а отвореност и објављивање […]

понедељак, јануар 25, 2016 / 10:54

Патријарх Московски и цијеле Руси Кирил позвао је поглаваре помјесних православних цркава да припреме за Свеправославни сабор учине "максимално отвореним” и да се објаве сви документи који се припремају за тај велики скуп источног хришћанства.

Руски патријарх лично предводи делегацију РПЦ у Шамбезију, гдје су се окупили првојерарси 15 православних цркава, а отвореност и објављивање припремљених докумената је затражио да – како је нагласио – “код вјерника не би било никаквих подозрења”.

Припреме за Свеправославни сабор започеле су још далеке 1961. године, а Кирил је своју иницијативу додатно образложио ријечима да "припреме морамо водити као отворену дискусију и тако омогућити сваком заинтересованом члану Цркве да искаже своју позицију”.

Патријарх Кирил је изразио увјерење да је неопходно преиспитати пројекат документа “Питање календара”, указавши да тема “тачнијег опредјељивања датума Ускрса” уопште није актуелна за Православну цркву, а може само унијети смутњу међу вјернике.

Кирил је ништа мању забринутост исказао поводом пројекта документа “О сметњама за брак” који, по његовој процјени, садржи сувопарно набрајање канонских препрека, а не одражава савремену позицију Цркве о институцији породице у савременом свијету.

Фронтализовање

Интересантно је да се проблем одређивања Васкрса веже за календар, премда то није. Католички и православни Васкрс се не мимоилазе због различитог календара, као што је случај код Божића (и размак је годинама константан – 13 дана) већ због другачијег одређивања датума. То одређивање има "мали милион" детаља, али најзначајнији је онај да по православном правилу, Васкрс не може пасти прије јеврејског празника Песаха, илити оног празника који је обиљежио Христос са ученицима, а који је у новом завјету познат као тајна вечера.



Оставите одговор