Кад их већ користе: Масаjи ће покушати заштити сeбе као “бренд“

Док разне свјетске компаније користе слике типичног представника народа Масаји у рекламама за своје производе, старјешине племена Масаји покушавају да заштите свој „бренд“. Са надалеко чувеним перлама и одјећом јарких боја, припадници народа Масаји из Кеније и сјеверне Танзаније једна су од најпрепознатљивијих етничких група у Африци. Њихов полуномадски стил живота и снажан културни идентитет […]

субота, август 17, 2013 / 15:12

Док разне свјетске компаније користе слике типичног представника народа Масаји у рекламама за своје производе, старјешине племена Масаји покушавају да заштите свој „бренд“.

Са надалеко чувеним перлама и одјећом јарких боја, припадници народа Масаји из Кеније и сјеверне Танзаније једна су од најпрепознатљивијих етничких група у Африци.
Њихов полуномадски стил живота и снажан културни идентитет није промакао свјетским комерцијалним брендовима које користе име Масаји како би продали свашта – од аутомобила, до тркачких патика и одјеће.

Међутим, припадици племена желе да стану на пут злоупотреби свог имена, наводи АФП.

"Ако постоји начин да ми као наод Масаји имамо корист од своје културе, то би било одлично. Зато што, рецимо, имамо дјецу школског узраста, а немамо новца да их школујемо", каже Ерик Оле Ресон из Иницијативе за заштиту интелектуалне својине народа Масаи.

Да би обезбиједили новац, припадници Масајиа морају да продају оно што имају, а то су краве.

"Наше жене немају никакав извор прихода, наши мушкарци немају други начин да зараде новац него да продају краве. А с друге стране, видимо да многи људи зарађују на нашој култури", каже он.

Иницијативу за заштиту интелектуалне својине народа Масаји основао је Исак оле Тиалоло прије двије године, који од тада води борбу да заштити име Масаји као "бренд".
Масаји би онда могли да траже финансијску надокнаду за коришћење њиховог имена и слике, новац који им је неопходан с обзиром да више од 70 одсто припадника племена Масаи живи испод границе сиромаштва.

Предстоји им, међутим, дуг пут до регистровања имена. Најприје је потребно да читава заједница подржи ту идеју – а то није мала ствар имајући у виду да су Масаји расути у двије земље.

"Око три милиона Масаија, у Кенији и Танзанији, требало би да стане иза ове иницијативе за заштиту интелектуалне својине и тако одбрани своју културу", каже Исак и додаје да је до сад успио да стигне до скоро половине заједнице Масаи.

Ако цијели народ подржи тај план, мораће да се формира генерална скупштина у којој ће бити племенске старјешине које треба да се упознају са питањима шта значи интелектуална својина и које правне кораке треба предузети, као и како дистрибуисати евентуалне будуће приходе.

Ово је велика прекретница за народ Масаји који почиње да размишља о својој традицији као трговинској марки. Стиче се утисак да ће већина подржати промјену коју би она могла да донесе.

Насуџу Мурасими, једна од Масаји жена, каже да је традицију низања перли научила од своје мајке и да она то сад преноси својим кћеркама и унукама.

"Ми то нисмо радиле за продају, већ за своју л,епоту и културу. Али ако постоји начин да се такве ствари продају и зараде на томе, ја то подржавам", каже она.
Масаји нису први народ који жели да заштити своје име. Аустралијски Абориџини и амерички Индијанци Навахо боре се за контролу над тиме како се они и њихова култура представљају.

Интелектуална својина је све већа област у политици развоја – али док је могуће заштити производ, поријекло или име, питање како заштитити културни идентитет је много теже дефинисати.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *