Јевреји захтијевају одшету од пар милијарди евра

Група Јевреја из Израела који су преживјели холокауст планира да тужи Аустрију – они захтијевају одштету у износу од неколико милијарди евра за имовину коју су им отели нацисти током Другог свјетског рата.

Ноћна мора за 200 000 бечких Јевреја започела је у марту 1938. године када је војска Адолфа Хитлера заузела Беч, што су са одушевљењем дочекали многи Аустријанци. Прије него што су депортовани и убијени у концентрационим логорима, бечки Јевреји претходно су протјерани из својих домова, а сва имовина им је конфискована.

Преживјеле жртве холокауста и њихови потомци већ неколико деценија траже накнаду штете од Аустрија која је додуше потписала "Вашингтонски споразум" са САД, којим је жртвама одобрена одштета у укупном износу од 146 милиона евра (око 210 милиона америчких долара).

Међутим, аустријска влада је 2001. године признала да поменути износ одштете није довољан.

"То је само дјелић првобитне јеврејске имовине", оцјењује Марта Равив, портпарол јеврејске групе преживјелих жртава холокауста. Мартин отац убијен је у логору Бухенвалд, а Марта је имала седам година када је са мајком депортована у концентрациони логор Берген-Белсен.

Преживјела је страхоте логора и 1948. године одлази у Израел. Марта Равив је адвокат и до данас се заузима за права аустријских Јевреја. Сматра да је Аустрија много профитирала од украдене јеврејске имовине – преноси "Дојче веле".

"Већина чланова владе потпуно је свјесна да је сума коју су нам одобрили – смијешна. Аустрија је данас економски стабилна земља. Временом је постајала све богатија и богатија, захваљујући управо јеврејској имовини из периода холокауста", каже Марта Равив.

Неки историчари процјењују вриједност конфисковане имовине на више од десет милијарди долара. Међутим,јеврејске групе – већином из САД и Аустрије – пре десет година су се договориле са аустријском владом о формирању националног фонда у укупном износу од 146 милиона евра. Услов за потписивање овог споразума био је тај да амерички судови обуставе подизање тужби против Аустрије.

Адвокат Марта Равив нада се да ће израелска влада извршити притисак на Аустрију. Излазак на суд био би за преживјеле жртве холокауста једина алтернатива, што, са друге стране, изискује високе трошкове, признаје Марта Равив.

Професор међународног права на Универзитету у Бечу Урсула Крибаум, која је радила на поменутом споразуму, не вјерује да постоји адекватна одштета: "Веома је тешко да успоставите правду након 50 година. Сви актери су се потрудили да нађу најбољу могућу мјеру правде", коментарише Урсула Крибаум.

Аустријска влада се до сада није изјашњавала о новим захтјевима за накнаду штете. Само је предсједавајући аустријске странке "Зелених" написао писмо преживјелим жртвама Холокауста у којем каже да до сада исплаћене суме не могу да надокнаде њихове имовинске губитке.