Громижељ, гдје живи мргуда
Има код нас још увијек много неоткривених тајни природе, и то је богатство које изискује бригу и пажњу, више него новац. На територији општине Бијељина, сјевероисточно од града, у Велином Селу налази се Громижељ. Ова мочвара и подручје које јој припада, на површини од 831,33 хектара заштићени су као Посебан резерват природе у Републици Српској. […]
Има код нас још увијек много неоткривених тајни природе, и то је богатство које изискује бригу и пажњу, више него новац.
На територији општине Бијељина, сјевероисточно од града, у Велином Селу налази се Громижељ.
Ова мочвара и подручје које јој припада, на површини од 831,33 хектара заштићени су као Посебан резерват природе у Републици Српској.
Поред чињенице да је природа у свом изворном мочварном облику овдје добро очувана, подручје је заштићено и због једног смркнутог-мргудног становника.
Наиме, на простору Громижеља у новембру 2008. године евидентирана је и од стране стручњака детерминисана риба Umbra krameri, у нарoду позната као мргуда.
Мргудна мргуда данас је врло ријетка и угрожена врста рибе, у цијелој Европи има статус угрожене врсте и под најстрожијим је режимом заштите (ЕN). Ова ријетка врста насељава слив Дунава и Дњепра, забиљежена је у Мађарској, Чешкој и Словачкој, а једина налазишта у окружењу су на Мури у Хрватској и Засавици у Србији. Засавица је 1997. годинe проглашена за Специјални резерват природе као добро од изузетног значаја за Републику Србију. На подручју Србије мргуда је заштићена као природна ријеткост, а и тамо настањује мочварне и забарене, вегетацијом богате дијелове вода замуљеног дна, каква је поменута Засавица, и какав је и наш Громижељ.
На листи је заштићених врста Бернске конвенције Аpendix I – Аnnеx I.
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске је почео мултидисциплинарна истраживања мочваре Громижељ у децембру 2008. године.
Усамљена мoчварна жара
-Теренским истраживањима закључили смо да је ово једно од ријетко сачуваних низијских тресетишта који се одликује значајним флористичким биодиверзитетом. На основу теренских истраживања у децембру 2008. год те мају, јуну, августу и октобру 2009. године забиљежено је око 400 биљних врста папрати и голосјемењача. Значајно је напоменути да међу овим врстама има врста од међународног значаја, ендемичних и реликтних. На Прелиминарној листи васкуларних биљака за Црвену књигу БиХ (Шилић, 1992-96) налазе се врсте Hottonia palustris L. – ребратица, Telypteris palustris Schott. – мочварна папрат, Nuphar luteum Sm. – жути локвањ са статусом (VU). Од реликтних врста треба споменути мочварну жару (Urticu kioviensis) која је иначе на простору Босне и Херцеговине први пут регистрована истраживањем научног тима Завода. Мочварна жара се налази на Црвеној листи Европе као ријетка и угрожена врста у категорији рањиве врсте (V) према IUCN. Рјешењем о претходној заштити Посебног резервата природе „Громижељ“ (Службени гласник Републике Српске бр. 81/11) од 12. августа 2011. године подручје је заштићено у двостепеном режиму, укупне површине 831,33 хектара.
Ако сте љубитељ природе, а сваки здрав и нормалан човјек јесте, нека вас пут нанесе некада у Громижељ, ведре и жељне сазнања и одмора. Мргуда је ипак доле у мочвари, неће се мргодити.