Генерали: Радивоје Милетић

Генерал који је цијелим својим бићем, професионалним и људским допринео да Република Српска данас постоји

недеља, фебруар 10, 2013 / 07:17

Пише: Никола Савић

Генерал Радивоје Милетић, рођен је 6. децембра 1947. године у селу Штовић, општина Фоча, Босна и Херцеговина, од оца Митра и мајке Јоке. Ожењен је и у браку са супругом Вицом, по занимању трговац, има двоје деце. Син Зоран (рођен 1972.), машински инжињер, ожењен Даницом, по занимању стоматолог. Син Зоран и снаја Даница Милетић имају двоје деце, сина Марка (рођ.2005) и кћерку Марију (рођ.2007). Кћерка Маја (рођена 1977.), стоматолог, удата за Спироски Дејана, специјалиста интерне медицине, имају кћерке Ирину (рођ.2007) и Елену (рођ.2009).

Генерал Радивоје Милетић има два брата и сестру.

Завршио је основну школу 1963. године, средњу техничку школу 1967. године и Војну академију смер противваздушна одбрана 1971. године у својој 23 години живота.

Произведен је у чин потпоручника 22. јула 1971. године. Као потпоручник учествовао је на маневру „СЛОБОДА 71“. Обављао је дужност командира вода у Школском центру продивваздушне одбране у Задару (1971 – 1973). Дужност командира питомачке батерије је обављао у период од 1973. до 1975. године у Задру. У Београду је завршио тромесечни курс руског језика у ШСЈ 1973. године. У Кијеву је завршиочетворомесечну специјализацију на ракетном систему „S-2М” 1973/74. године. У чин поручника унапређен је 1974. године у својој 26 години живота. Одликован је Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима 1974. године.

Дужност командира ракетне батерије је обављао од 1975. до 1977. године у Задру. У бившем Лењинграду је завршио шестомесечну специјализацију на ракетном систему „KUB-М3” 1975. године. Учествовао је на војној паради 9.маја 1975. године у Београду. Ванредно је унапређен у чин капетана 1976. године у својој 28 години живота.

Наставник на Катедри противваздушне одбране у Школском центру противваздушне одбране у Задру је био од 1977. до 1982. године. Завршио је једногодишњи курс арапског језика у ШСЈ- Београд, 26.класа у школској 1977/78. године. Завршио је шестомесечни курс- специјализација арапског језика у Каиру у школској 1978/79. години. У чин капетана I класе унапређен је 1979. године у својој 31 години живота. Одликован је Орденом народне армије са сребрном звездом 1979. године.

Командно-штабну академију Копнене војске завршио је 1982. године. Дипломски рад у Командно-штабној академији КоВ: „Дивизија Копнене војске у нападу са насилним прелском реке.“

Начелник класе Војне академије у Школском центру противваздушне одбране у Задру био је од 1982. до 1985. године. У чин мајора унапређен је 1983. године у својој 35 години живота. Одликован је Орденом за војне заслуге са златним мачевима 1984. године.

Командант Средње војне школе ПВО у Школском центру ПВО у Задру био је од 1985. до 1986. године.

Дужност начелника штаба ракетног пука противваздушне одбране у Задру обављао је од 1986. до 1988 године.

У чин потпуковника унапређен је 1987. године, у својој 39 години живота. Одликован је Орденом рада са златним венцем 1987. године.

Командант ракетног пука противваздушне одбране је био у периоду од 1988. до 1991. године у Задру.

Добитник је Сребрне плакете поводом дана РВ и ПВО 21. маја 1990. године.

Ратну школу је завршио 1991. године. Дипломски рад у Ратној школи: „Улога и ангажовање Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране у сукобу ниског интезитета на Југословенском ратишту.“

За време службовања у Задру, превео је и написао више скрипти из области тактике ПВО и борбене употребе и техничког одржавања средстава ракетне технике, ракетних система ПВО „KUB-М“ и „S-2М“.

Наставник на Катедри стратегије у Ратној школи у Београду је био од 1991. до 1992. године.

У чин пуковника унапређен је 1992. године, у својој 44 години живота.

Учесник је одбрамбеног рата од 9. новембра 1991. године до 14. децембра 1995. године.

У јулу месецу 1992. године се прикључује Главном штабу Војске Републике Српске у Црној Ријеци. Именован је за начелника одељења за артиљеријско-ракетне јединице противваздушне одбране у Управи за ваздухопловство и противваздушну одбрану Главног штаба ВРС. У том својству помогао је оснивање артиљеријско-ракетног батаљона ПВО 65. Заштитног пука. Одмах је показао склоност ка оперативном раду и често је помагао начелнику Главног штаба ВРС генералу Манојлу Миловановићу. Убрзо се показао као добар официр, врло узоран радник и добар оперативац и као такав је издвојен и премештен у Управу за оперативно-наставне послове Главног штаба ВРС. У јулу месецу 1993. године постављен је за начелника Управе за оперативно-наставне послове Главног штаба ВРС и ту дужност је обављао све до краја 1996. године. Управа за оперативно-наставне послове Главног штаба ВРС се састојала из три организационе јединице: Одељење за оперативне послове, Одељење за наставне послове и Оперативног центра. Дужност оперативца у свакој команди је немерљива. За оперативца кажу да је душа команде, односно душа јединице у којој је оперативац, а у овом случају генерал Радивоје Милетић је био душа Војске Републике Српске, човек који је у стању свакоме да да савет, да да податак, информацију. У одсуству генерала Миловановића он је обављао по овлашћењу послове начелника Главног штаба ВРС као најстарији официр у штабном сектору.

У чин генерал-мајора унапређен је 16. јуна 1995. године у својој 47 години живота.

Као припадник Војске Југославије учествовао је у одбрани земље за време НАТО агресије на СРЈ од 24. марта до 26. јуна 1999. године.

Пензионисан је 31. јануара 2000. године у својој 52 години живота.

Аутор је превода: Борбена правила за употребу и техничко одржавање тренажера 9Ф616 М-1 и 9Ф622.

Аутор је студије: Преформирање Војске Републике Српске са ратне на мирнодопску формацију, студија за потребе Генералштаба Војске Републике Српске.

Оптужен је од стране тзв. Хашког трибунала и од фебруара месеца 2004. године се налази у притвору ad hoc Кривичног трибунала за бившу Југославију. Пред претресним већем Хашког трибунала је осуђен за злочине против човечности и осуђен на казну затвора у трајању од 19 година. Осуђен је за „предвидљиво ситуационо убијање“ након ослобођења Сребренице и Жепе. Сама пресуда обилује нелогичностима и контрадикторностима тако да следи правна борба пред Жалбеним већем Хашког трибунала.

И на крају, као порука свима, посебно онима који могу и требају да помогну, написаћу речи кћерке генерала Радивоја Милетића: „Господо за вас је рат давно завршен, а за мог оца и нас још увек траје…“



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *