Гавран: Увозимо струју а производимо више него што нам је потребно

БиХ увози веома много електричне енергије, иако је њена производња струје далеко већа него што јој је потребно, изјавио је Срни Игор Гавран, пројект менаџер Сектора за макроекономију Спољнотрговинске коморе БиХ.

Према његовим ријечима, БиХ је у првих пет мјесеци ове године увезли електричну енергију вриједну 48.644.479 КМ, а извезла у вриједности од 220.345.222 КМ, док је у истом периоду лани вриједност увоза електричне енергије била 67.985.252 КМ, а извоза 255.194.835 КМ.

"Позитивно је што је извоз повећан, а увоз смањен, али итекако има простора за даље смањивање", истакао је Гавран и додао да је за првих пет мјесеци суфицит веома висок, али да није никаква утјеха, јер БиХ, практично, увози властиту струју.

Он је навео да је БиХ за првих пет мјесеци остварила извоз у вриједности од 3.438.482.863 КМ, што је за 593.120.405 КМ, односно 20,85 одсто, више у односу на исти период претходне године, док је увоз износио 5.810.238.369 КМ, што је за 867.922.563 КМ, односно 17,56 одсто, више у односу на исти период претходне године, те да су остварени резултати довели до повећања нивоа покривености увоза извозом за 2,79 одсто, која је у овом периоду износила 59,18 одсто.

Према ријечима Гаврана, укупан спољнотрговински дефицит је у првих пет мјесеци знатно повећан и износио је 2.371.755.506 КМ, што је за 274.802.158 КМ, односно 13,1 одсто, више у односу на исти период лани.

"У структури спољнотрговинске размјене БиХ остварене у првих пет мјесеци ове године, анализираној према секторима привреде, уочљиво је повећање и извоза и увоза у већини сектора. Извоз је највише повећан у секторима `руде, метали и производи` од 28,28 одсто, у хемијским и фармацеутским производима, ђубривима, пластици, гуми од 26,59 одсто", истакао је Гавран.

Он је навео да је остварен значајан извоз дрвета, папира и намјештаја од 25,27 одсто, коже, крзна, текстила и њихових производа од 24,35 одсто, док је незнатно смањен у сектору "камен, креч, цемент, бетон, керамика и производи" од 1,88 одсто, а истовремено је увоз највише повећан у секторима "минерална горива" од 28,13 одсто, "кожа, крзно, текстил и њихови производи" од 21,16 одсто, и "руде, метали и производи" од 19,36 одсто.

Гавран је истакао да је посебан проблем то што је позитиван ниво покривености увоза извозом остварен само у секторима "дрво, папир и намјештај" 216,81 одсто и "руде, метали и производи" 154,61 одсто, док је у осталим секторима био негативан и кретао се од 71,02 одсто у сектору "кожа, крзно, текстил и производи", до минималних 21,01 одсто у агроиндустријском сектору.

"Најзначајнији спољнотрговински партнери БиХ у првих пет мјесеци остале су поједине чланице ЦЕФТА 2006, прије свега, сусједне земље, и ЕУ. Према групама земаља, наш најзначајнији спољнотрговински партнер је константно ЕУ – 55,4 одсто извоза и 49,2 одсто увоза", рекао је Гавран.

Према његовим ријечима, појединачно се издвајају Хрватска са 15 одсто извоза и 18,2 одсто увоза, Њемачка са 15,41 одсто извоза и 8,87 одсто увоза, Србија са 12,27 одсто извоза и 10,87 одсто увоза, Италија са 11,49 одсто извоза и 8,08 одсто увоза и Словенија 8,52 одсто извоза и 8,87 одсто увоза.

Гавран је истакао да је највеће повећање извоза у истом периоду остварено на тржиштима Литваније 393,86 одсто, Грчке 168,95 одсто, Словачке 149,73 одсто, Албаније 139,57 одсто, Македоније 103,32 одсто, и Холандије 89,28 одсто.

Он је рекао да је смањење остварено у трговини с Белгијом 54,57 одсто, Француском 45,3 одсто, и Великом Британијом 44,96 одсто, док је увоз највише повећан из САД 65,7 одсто, Румуније 60,74 одсто и Русије 50,67 одсто, а смањен из УНМИК/Косова 79,23 одсто, Чешке 41,53 одсто и Црне Горе 13,64 одсто.

"Покривеност увоза извозом у спољнотрговинској размјени с најзначајнијим партнерима је повећана – достигла је 69,1 одсто с ЦЕФТА 2006 и 66,6 одсто с ЕУ, а остварен је суфицит с Њемачком 102,8 одсто, Црном Гором 669,9 одсто, УНМИК/Косовом 10 941,7 одсто и Шведском 111,8 одсто, као и неким мање значајним партнерима – Албанија, Литванија, Молдавија, Португал, Индија, Сингапур и друге", навео је Гавран.

Према његовим ријечима, респектабилан ниво покривености остварен је с Македонијом 99,5 одсто, Словачком 95,8 одсто, Шпанијом 84,7 одсто и Италијом 84,1 одсто, а значајан још са Холандијом, Србијом, Аустријом и Чешком, док је однос с осталим значајним партнерима много неповољнији.

Гавран је истакао да је подручје одвијања доминантног дијела спољнотрговинске размјене БиХ већ дуги низ година ограничено на релативно мали број земаља, без већих промјена и освајања нових тржишта, па тако и кориштења њихових потенцијала за побољшање спољнотрговинског положаја БиХ.

"Примјетно је тек незнатно повећање учешћа осталих земаља у односу на доминантне групације ЦЕФТА 2006 и ЕУ, посебно узимајући у обзир поријекло производа. Ни проблем посредног увоза робе није ријешен, те се и даље значајан дио нашег увоза обавља преко посредника у `трећим` земљама", нагласио је Гавран.

Према његовим ријечима, тако "стварна" покривеност извозом увоза робе поријеклом с појединих тржишта углавном је знатно већа од оне остварене у трговини, што указује на недостатак јаких домаћих увозника, као и посљедичне губитке које оваква "заобилазна" трговина подразумијева.