Фото викенд у Љубљани

Главни град Словеније био је парче средње Европе свим сазивима бивших Југославија.

У Љубљану смо стигли након самог почетка 2012. године, па смо присуствовали повратку младих Словенаца са прославе у Београду. Били смо смјештени “код наших”, па смо се увјерили да и овако мала и уређена земља може имати проблеме. Тензије између старосједилаца и усељеника би могле постати европски тренд будућности, с тим да у Словенији дођоши имају и исту боју коже и говоре сличан језик.

Но, мимо политике и друштва, подијелићу нека искуства из Љубљане. Град је како приличи Европи уређен, чист, а и становници воле бицикле, које возе и зими. Премда доста хладно, доста људи сједи у баштама. Да ли је то до забрана пушења или шта већ, сто испод гријалице, дјевојке добију декицу да прекрију ноге, и друштвени живот се развија.

Тај препознатљиви дио Љубљане, старе Љубљане како је зову локалци, згодан је и може се лако обићи у шетњи. Пружа се са обе обале Љубљанице, а улице су уске (или су зграде превисоке у односу на ширину улице) па никако не можете ухватити добар кадар да снимите неку фасаду од крова до тротоара.

За туристе све почиње на Прешерновом тргу. Ту је споменик словеначком пјеснику, катедрала, улице које зракасто воде узбрдо, и Тромостовје. Тромостовје је згодан начин да направите препознатљивост у граду: Три мостића преко малене рјечице, један до другог, умјесто једног већег. Свака част ономе ко је смислио будући заштитни знак Љубљане.

Заштитни знак су и Змајчеки, они на мосту. Змајев мост, или тако некако, са 4 скулптуре змаја који стражаре на оба прилаза мосту. У близини је и пијаца, мора ли се рећи, јако уредна.

До старог града и тврђаве са ког се пружа панорамски поглед се може стићи жичаром за шта треба дати 6 евра, а може се прошетати 6 минута и стићи пјешке. Изузетно уређена градина би сигурно фрапирала све пуританце и потписнике петиције за спасавање Кастела.

Добар дио детаља је из 20-ог вијека, кафански дио је застакљен, постављени су сунцобрани, ограда је од оних сајли, у ниво испод се силази лифтом, а у унутрашњим просторијама има интервенција гдје се држало до безбједности или чега већ.

Дио садржаја је бесплатан, док се у дијелове у којима су изложбе улази по куповини улазнице. Један од подрума је угостио умјетничку инсталацију од отесаног дрвећа, са уграђеним механизмом који свјетли.

Љубљана има десетине гимназија, позоришта, музеја. А има и мноштво библиотека и антикварница, од којих су неке прејефтине. Новогодишњи хит је нова књига Горана Војновића, Чефура из Високог, Југославија, моја дежела.

Млади редитељ и писац се прославио првом књигом Чефури раус, што можда говори у ком правцу иде јавно мнијење. Иначе, хрватско издање прве књиге је 10 евра јефтиније него словеначко (12-22) а цијене су у односу на наше отприлике оно што је код нас марка, тамо је евро.

Градски превоз је организован тако да на мјестима у центру имате семафоре који најављују аутобусе који долазе, и колико времена треба да наиђе аутобус ког броја. Систем који се уводи у Београду функционише без претјеране мудрости: На киоску уплатите допуну, картицу можете дати било коме а можете платити за више људи. Контролору ако наиђе пружите картицу, он је провуче кроз машину, и утврди да ли сте платили.

Једном плаћена карта важи сат времена, па за неки краћи посао по цијени једне карте можете и отићи и вратити се.