ЕУ позива Рим да убрза економске реформе

Лидери ЕУ позвали су данас Италију, на кључном самиту сазваном за спас еврозоне од све дубље дужничке кризе, да убрза економске реформе и избјегне сценариј сличан Грчкој.

Циљ је да се до сриједе усагласе ставови о смањењу грчког дуга, о јачању европских банака, побољшању економског управљања у еврозони и максимизирању могућности Европског механизма за стабилност финансија /ЕФСФ/ како би се спријечило "излијевање" кризе на друге земље.

Дипломате кажу да желе да повећају притисак на Рим да примјени структурално тржиште рада и проведе пензионе реформе у циљу јачања економског раста Италије и враћања повјерења инвеститора у вези са великим дугом земље, по висини одмах након Грчке.

Прије почетка разговора 27 лидера блока о сузбијању кризе њемачки канцелар Ангела Меркел и француски предсједник Николас Саркози одржали су приватни састанак са италијанским премијером Силвиом Берлусконијем, рекли су званичници.

Извор у њемачкој влади рекао је да су Меркелова и Саркози нагласили "хитну неопходност вјеродостојних и конкретних реформи у земљама еврозоне", без којих би било које колективне мјере ЕУ биле недовољне.

Меркелова је упозорила јуче да ако дуг Италије остане на нивоу од 120 одсто од друштвеног бруто производа онда неће бити важно колико је заштитни зид јер то неће помоћи да се поврати повјерење тржишта.

По доласку на данашње сједнице ЕУ и земаља еврозоне Меркелова је одбацила могућност значајнијег помака, рекавши новинарима да ће одлучујуће одлуке бити донијете у сриједу.

Прије тога Меркелова мора осигурати парламентарну подршку њене исцјепкане коалиције десног центра у Берлину за непопуларне кораке за спашавање еврозоне.

Саркози, који се није слагао са Меркеловом прошле седмице у вези са стратегијом, рекао је да се средином наредне седмице нада коначном помаку.

"Рјешење се мора пронаћи између сада и сриједе, структурално, амбициозно и коначно рјешење. Другог избора нема", рекао је Саркози.

Предсједник Европског савјета Херман ван Ропмеј, који предсједава самитом, изнио је на почетку суморну слику економских изазова са којима се суочава Европа, наводећи "све слабији раст, раст стопе незапослености, притисак на банке и ризике за суверене обвезнице".

"Наши данашњи и састанци и у сриједу су важни кораци, можда најважнији у низу за превладавање финансијске кризе", рекао је он.

Основа питања су како учинити грчки дуг рјешивим и повећати фонд помоћи како би се заштитиле Италија и Шпанија од поремећаја на тржишту обвезница која су присилила грчку, Ирску и Португал да затраже помоћ од ЕУ и ММФ.

Тржишта су забринута да би грчки дуг, за који се предвиђа да ће достићи 160 одсто друштвеног бруто производа, морати бити реструктуиран, али инвеститори не знају какву ће штети претрпјети од Грчке.