ЕУ чешља по поглављима земље западног Балкана

За разлику до претходних проширења ЕУ, одсад ће преговори са будућим чланицама почињати са поглављима у којима има највише проблема

Хрватска је прва земља западног Балкана која улази у Европску унију, а њено искуство у преговорима биће својеврсна нова матрица за преговоре са осталим земљама кандидатима за чланство у ЕУ, чиме Брисел жели да избјегне претходне грешке са Румунијом и Бугарском. На Братиславском форуму о глобалној безбједности GLOBSEC 2012. европски комесар за проширење Штефан Филе истакао је да не жели да на крају преговарачког процеса са земљама кандидатима било ко постави питање да ли су те земље заиста спремне за чланство у Унији.

„Хрватска предводи нови талас проширења, а Црна Гора биће следећа чланица која ће проћи ново искуство у процесу европских интеграција, почињањем преговора поглављима 23 и 24”, рекао је Филе. „Када завршите домаћи задатак, то ће бити нова степеница на путу ка ЕУ. Погледајте Хрватску прије десет година. Процес демократизације не би био успјешан да није било Европске комисије”.

Поглавље 23 (правосуђе и основна права) и поглавље 24 (правда, слобода и сигурност) биће прва на листи у преговорима ЕУ и са Црном Гором и са Србијом, а како додаје Филе, она ће бити затворена „међу последњима”. Ова поглавља обухватају питања на којим без премца има доста да се ради да би се постигли европски стандарди. То су питања функционисања правне државе, заштите људских и мањинских права, права азила, легалне и илегалне миграције, правосудне сарадње у грађанским, трговинским и кривичним предметима, сарадње полицијских и царинских служби у борби против организованог криминала, потом питања борбе против трговине људима и дрогом, економског и високотехнолошког криминала, прања новца, тероризма, европског налога за хапшење, екстрадиције…

„Ријеч је о кредибилитету (политике) проширења, који је по мени најважнија ствар. Препустићу вама да се сагласите, или не, да ли је служио на част кредибилитету проширења случај Бугарске и Румуније, када смо имали мониторниг мисију када су те двије државе већ биле чланице ЕУ”, рекао је Филе, додајући да је већ Хрватска имала „знатно стриктније линије” процеса проширења.

Европски комесар је објаснио да су у току преговора са Загребом успостављени јасно прецизирани услови за отварање и затварање поглавља, што ће важити и за све остале државе западног Балкана.

„Прије те одлуке преговори у 35 поглавља били су као штриклирање у квадратићима одговора да или не. Ми никада прије тога нисмо имали објективну процјену ствари да ли се нека легислатива стварно примјењује. То се промјенило. Фокус је сада на праћењу процеса”, рекао је Филе, додајући да Брисел у југоисточној Европи има посла са државама које су у транзицији, код којих успех и ефикасност процеса трансформације могу да буду одређени успјехом у ријешавању важних питања као што су организовани криминал и корупција, владавина права, основна људска права, слобода изражавања.

Иако је признао да у ЕУ тренутно „није добра клима за проширење”, Филе проширење не види као дио проблема, већ као дио ријешења, додајући да је оптимиста по питању одлуке Европског савјета да у јуну отвори преговоре са Црном Гором.

Лукшић: Једва чекамо нову фазу интеграција

Црногорски премијер Игор Лукшић, који је учествовао на конференцији у Братислави, рекао је да Црна Гора „једва чека нову фазу интеграција” и да мисли да су „показали посвећеност и дали све од себе на европском путу”.

„Имали смо бројна питања са којима смо морали да се суочимо: од реформе судства, јачања административних капацитета, до слободе изражавања. Желимо да одржимо опипљиву европску перспективу, јер је Црна Гора, послије Хрватске, прва наредна чланица ЕУ”, рекао је Лукшић, оценивши да су пут у НАТО и ЕУ компатибилни процеси који подразумјевају оснаживање владавина права, демократизацију, борбу против организованог криминала и корупције.

Говорећи о улози Сјеверноатлантског савеза, Лукшић је рекао да је НАТО гарант мира и стабилности на Балкану, те да алијансина политика „отворених врата” мора остати доминантна. На питање шта Црна Гора очекује од предстојећег самита НАТО-а у Чикагу, Лукшић је рекао да се зна да то неће бити самит проширења, али да очекује потврду да су врата тог савеза отворена за Црну Гору.

Експерти: Проширење ЕУ више није број један

На неколико панела Братиславског форума о глобалној безбједности помињане су земље западног Балкана, при чему је општи утисак европских званичника и експерата да „процес проширења више није тема број један у ЕУ, али да је ЕУ и даље томе посвећена”. Премда су поједини утицајни експерти у дискусијама истицали да би за западни Балкан било охрабрујуће да све земље региона у 2014. години, на стогодишњицу почетка Првог свијетског рата, буду кандидати који преговарају о чланству у ЕУ, европски министри нису били тако оптимистични да ће се то догодити.

Засад се зна да БиХ ове године највјероватније неће добити статус кандидата за чланство у ЕУ, Македонија је због конфликта са Грчком око имена и даље практично блокирана у европским интеграцијама, пут Албаније ка кандидатури заустављен је због унутарполитичких сукоба, а неизвјесно је да ли ће „двадесетседморица” желити да, послије студије о изводљивости, са Косовом уђу и у уговорни однос потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању. Без обзира на појединачне проблеме, порука европских званичника земљама западног Балкана је да „могу да забораве европске интеграције, ако не постигну добру регионалну сарадњу”.

О звјездици послије избора

Европски комесар Штефан Филе је на брифингу за новинаре у Братислави истакао да није прецизирано да ли звјездица о регионалном представљању Косова подразумјева да она мора бити истакнута на табли испред делегације Приштине или у званичним документима одређеног скупа.

„Сада током изборне кампање у Србији, можда није најбољи тренутак да се то прецизира, али ћу одмах послије избора подсјетити обје стране шта су се тачно договориле, а не да свака од њих тумачи тај споразум на свој начин”, нагласио је Филе, додајући да даља нормализација односа Београда и Приштине остаје политички услов за наставак европских интеграција Србије.