Енергија из отпада може уштедити трошкове за нафту
У Србији се годишње произведе око 2,5 милиона тона комуналног отпада, који би могао да замијени пар стотина хиљада тона еквалентне наФте и да омогући значајну уштеду енергије, указали су данас учесници панела о комуналном отпаду. Једна од највећих енергана у којима би се из отпада добијала енергија, могла би бити изграђена у Београду, с […]
У Србији се годишње произведе око 2,5 милиона тона комуналног отпада, који би могао да замијени пар стотина хиљада тона еквалентне наФте и да омогући значајну уштеду енергије, указали су данас учесници панела о комуналном отпаду.
Једна од највећих енергана у којима би се из отпада добијала енергија, могла би бити изграђена у Београду, с обзиром на то да се у главном граду Србије произведе око 1.080 тона отпада дневно или 1,14 килограма по становнику, навео је начелник одјељења за енергетску ефикасност града Београда Срећко Шевић.
Најбоље би било да то постројење буде изграђено у близини велике депоније у Винчи, рекао је Шевић и навео да град Београд има локални план управљања отпадом и да су за те пројекте у Београду потребна улагања од 130 до 160 милиона евра, зависно до ког нивоа ће се обрађивати отпад.
Представник енглеске компаније "Глобал интерконтинентал јутилитис" Ненад Дограјић казао је да је та компанија заинтересована да гради постројења за третман термичког отпада у Србији, истакавши да се већ разговара са неколико локалних самоуправа и градова о томе, као што су Ниш, Сремска Митровица, Шабац, Крагујевац и Врање.
Он је изразио очекивање да ће прва од тих енергана бити изграђена у овој години у Србији, с обзиром да су корисна за све и не шкоде животној средини.
Из отпада који настане у Београду годишње би могло да се произведе око 150.000 тона горива, казао је професор Машинског факултета у Београду Александар Јововић и додао да данашња модерна постројења за термички третман отпада имају врло ниске емисије штетних гасова (диоксина и фурана), чак 10 пута ниже од законом прописаних.
"Tермички третман отпада данас не представља већи извор емисија, мого већи извори су метална индустрија и прерада секундарсних сировина и слично", рекао је Јововић и навео да се најпознатије постројење за третман отпада налази у Бечу, а међу познатијим је и оно у Паризу које се налази у ширем центру града.
Професор је навео да се у свету углавном не користи сав комунални отпад за термички третман, већ се прво врши сепарација, а потом се од остатка производи гориво из отпада. Коришћење отпада, на тај начин, дефинисано је техничким стандардима, који су усвојени у нашој земљи и не представља еколошки проблем, истакао је он и додао да би, међутим, сагоријевање комуналног отпада, без појединачне сепарације, негативно утицало на животну средину.
Tрошкови изградње тих постројења су високи и за изградњу једне топлане или термоелектране на комунални отпад, термичке снаге око 100 мегавата, требало би уложити најмање око 100 милиона евра, рекао је Јововић и навео да је потребно око четири до пет година за реализацију једног таквог пројекта.
Предсједник Управног одбора ЦЕДЕФ-а Јованка Арсић-Каришић истакла је да је циљ дискусије унапређење информисаности јавности, привреде и индустрије о значају комуналног отпада као значајног енергетског ресурса.
Комунални отпад као енергент, како је истакла, смањује зависност од фосилних горива, као и неопходне капацитете депонија за више од 95 процената и омогућава приходе од продате енергије произведене на овај начин.
Њемачка, на пример, има 6.000 постројења за добијање топлотне и електричне енергије из комуналног отпада, док је у Србији изграђено само неколико објеката који имају ту намену, због чега је овај вид добијања енергије тек у повоју, казала је Арсић-Каришић.