Двадесет година од страдања на Миљевачком платоу

Парастосом пострадалим у близини мјеста Дриновци код Дрниша у Далмацији, сутра ће у Цркви светог Марка у Београду бити обиљежено 20 година од тог злочина у којем је убијено 40 Срба.

Миљевачки плато је слабо насељено подручје између Книна и Дрниша, које је у вријеме оружаних сукоба бивше Републике Српске Крајине и Хрватске било једна од неколико "ружичастих зона" под контролом међународних снага УНПРОФОР-а.

У злочину је убијено најмање 40 Срба, припадника Територијалне одбране бивше РСК, међу њима је 23 потпуно измасакрирано.

Сви су се претходно предали Хрватској војсци.

Тијела 28 убијених сахрањена су тек два мјесеца касније у појединачне гробнице, док је 12 сахрањено у заједничку гробницу на гробљу у Книну. Тих 12 тијела ни 20 година касније, није идентификовано, саопштио је Документационо-информациони центар "Веритас" из Београда.

Након тортуре у затворима "Кулине" у Шибенику, "Лора" у Сплиту и "Керестинац" у Загребу, 17 преживјелих заробљеника је размењено у Неметину близу Осијека, Република Хрватска, 14. августа 1992. године.

Према изворима Хрватског хелсиншког одбора, у акцији је било и више од 40 жртава, јер је страдао "и одређени број цивила, којих је заједно с војницима било најмање 50".
По подацима појединих невладиних и организација цивилног сектора у Хрватској, објављеним још прије десетак година, код Дриноваца је "убијено 29 заробљених ‘непријатељских војника’ ".

"Дио њих запаљен је и бачен у Бачића јаму на Миљевцима, а неке епизоде њихових посљедњих заробљеничких дана забиљежио је и службени сниматељ 113. бригаде", навеле су те организације, оцјењујући још тада да за тај ратни злочин нико није био процесуиран. На податак о некажњавању тог злочинана годинама упозорава и ДИЦ "Веритас".

Савјет безбједности УН је 30. јуна 1992. године донио Резолуцију 762 према којој су хрватске снаге требало да се повуку с Миљеваца "на положаје од прије 21. јуна", што се није десило. Истом том резолуцијом се "од јединица ЈНА заосталих у Хрватској, као и српских територијалаца и паравојних формација" тражило да се "придржавају мировног плана".

"Миљевачки плато" је била прва оружана акција хрватске војске и полиције након што је фебруара 1992. године Резолуцијом 743 Савјета безбједности УН подручје бивше РСК стављено под заштиту УН, односно снага припадника УНПРОФОР-а.

Том резолуцијом Савјета безбједности УН је било одређено успостављање услова потребних за спровођење преговора којим би се ријешила криза у бившој Југославији, као и да се три "заштићене зоне" у Хрватској, демилитаризују.

Нешто касније одговорности УНПРОФОР-а су биле проширене и на све "ружичасте зоне" и контролу споразума о прекиду ратних дејстава, сатим тим и на подручје Миљевачког платоа.

Послије Миљеваца услиједиле су акције хрватске војске и полиције "Масленица" на Равне Котаре 22. јануара 1993. и "Медачки џеп" у јесен 1993. године.

У прољеће и љето 1995, у хрватским војно-полицијским акцијама, "Бљесак" и "Олуја" протјерани су Срби из западне Славоније и из јужног дјела бивше РСК.