Дуге цијеви и морске корњаче

Једна фото-разгледница са Филипина.

Макати је дистрикт главног града Филипина, Маниле.

Ако сте странац у Макатију, у Манилу се ријетко иде или не иде, осим ако немате неког пријатеља тамо. Или бар водича.

Уосталом, у Макатију постоји све што вам је потребно: пословне зграде, банке, хотели, коцкарнице, јавне куће и клубови.

Полицајци са дугим цијевима дежурају испред хотела, а детекторима за бомбе дочекују сваки аутомобил.На улазу у тржне центре скенирају торбе, а полицијски пси њуше тражећи експлозив.

У Манили, која је огромна (подручје које гравитира граду – metropolitan area – има око 10 милиона становника) дешава се да тип наиђе на мотоциклу, упуца неког и само нестане. Полиција ријетко ријешава такве случајеве – упозоравају ријечи домаћина из хотела у Макатију

Много људи из Азије ради ту, највише из Вијетнама, земље чија су искуства са Американцима велика као Филипинска, али потпуно другачија.

У саобраћају влада правило луђег. Нико не кочи, ријетко ко се зауставља.

130 километара јужно од Маниле на острву Миндоро налази се Прото Галера, одмаралиште као са слика гдје палме праве хлад бијелом пјеску испред тиркизног мора.

Тамо се стиже бродом из луке Батангас. У Макатију изнајмите услуге возача који има комби јер није препоручљиво да се возите сами. Брижни хотелијер од возача узме све податке и добро га провјери како би био сигуран да ће вас вратити. Дешава се: наивне туристе возач одведе странпутицом и опљачка. Од 300 евра овде се може живјети пар мјесеци.

Око аутопута живи филипнска сиротиња. У Порто Галери ријетко ко има да врати кусур када плаћате са 1000 пезоса (око 20 евра).

Бродићем вас воде у обилазак плажа и малих острва, на отвореном спремају туну на роштиљу, а свјеж манго доносе умјесто дезерта. Чамцем ће вас одвести тамо гдје су корали – није потребно да сте мајстор роњења, довољна је само маска да видите како испод пливају рибе и морске корњаче.

Море је топло и чисто, туристи су Кинези, Јужни Корејци и Јапанци – то су за Филипинце Западњаци.