Друже Кирби, јел\’ тако да смо издали Америку?

Увод је гласио овако: Умјесто спуштене рампе на аеродрому коју су многи очекивали, бјелоруски предсjедник Александар Лукашенко дочекан је у Београду уз највише почаст​

Пише Жељко Свитлица

Текст Блица стар три дана покушао је на све начине да ;читаоцима згади посјету бјелоруског предсједника и покаже како је на Аеродром Никола Тесла слетио црни ђаво, а не предсједник једне, Србији пријатељске државе.

На таласу повремене кампање против Томислава Николића, сабране са власничком структуром која управља овим дневним новинама, жестоко се осула паљба по Лукашенковој посјети.

Међутим, ваљда би и пристрасни или навијачки текстови требали бити писани са одређеним достојанством, чињеницама, а не са пјеном око уста, својственом бијесним псима пуштеним са ланца.

У дирљивој манифестацији колонизоване свијести и снисходљивости, новинари зову америчког амбасадора да га питају шта мисли о посјети предсједника Бјелорусије Србији.

Да комедија буде потпуна, Мајкл Кирби, амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији, даје одговор у којем се максимално поштује српску државу, ни у једној реченици не одриче јој се право да доноси одлуке у свом интересу

Дакле, позвали су га, а амбасадор Кирби изјавио је да свака земља има сопствену спољну политику и интересе и да он није у позицији да одлучује о томе колико би пријатеља Србија требало да има. Највиши дипломатски представник најмоћније свјетске државе додао је још да свака земља треба да се труди да заштити своје интересе и да има што је могуће више пријатеља.

"Кадар невера"

У невиђеном извртању наглавачке амерички амбасадор испада већи заштитник интереса земље од новинара, њених грађана, иако га они зову звог нечег другог.

Зову, а као да преклињу да их нахрани, да им баци оно чиме се годинама фикса у вену изопачена свијест и дезорјентисаност која се претвара, ако не у мржњу, а онда у самопорицање.

Кроз црну ноћ су дотрчали пред америчку амбасаду са пјеном на устима шкевћући да углас залају: друже кирби, они примају Лукашенка, он је диктатор са истока; друже Кирби, јел тако да нормалан свијет то не прихвата? друже Кирби ево ми смо одмах јавили чим смо чули..

Раширених губица чекају кост којом би написали отприлике овакав наслов: Амерички амбасадор каже да посјета Лукашенка Србију води назад у деведесете.

Али амерички амбасадор и овде тријумфује, успут и понижава црве који га моле да шутну Србију, њихову Србију, још једном, да је набије ђоном по ребрима, најјачом ногом која ју је икада шутнула, а да они узвикну у болном ужитку мазохиста и слуга.

Ако постоји историјски случај који на ово подсјећа то је онда она прича да Гестапо није стигао да саслуша све цинкаре, издајнике и потказиваче у Београду током окупације у Другом свјетском рату.

Такви ратове преживљавају, такви се најбоље прилагођавају.