Династија Ротшилд збија редове

Реформе глобалног банкарства подстакла моћни клан да обједини француско и британско крило финансијске империје

Глобална финансијска криза приморала је најмоћнију банкарску династију света да најави реорганизацију свог рада.

„Фамилија Ротшилд планира да споји своје француске и британске банке у једну компанију, што ће нам омогућити да одговоримо захтевима глобализованог света и конкуренције, али и да обезбедимо контролу породице над пословном групом”, стоји у саопштењу које је потписао Давид Рене де Ротшилд, 69, чукунунук Мејера Амшела Ротшилда (1743–1812) оснивача легендарне банкарске империје.

Од трговине ретким новчићима са европским крунисаним главама 19. века, преко веште куповине британских деоница након битке код Ватерлоа до финансирања америчких челичана, нафташких компанија и железница, Ротшилдови су данас крајње дискретно уплетени у разноврсне послове широм света.

Иза званичног саопштења Давида де Ротшилда стоје најмање два директна повода. Жеља да се прилагоди реформи глобалног банкарског бизниса, и да се пронађе неприкосновени наследник новчаног царства које се мери стотинама милијарди долара.

Тешко опечен последицама кризе која је експлодирала 2007, банкарски сектор невољно је 2010. пристао на радикалну реформу пословања која треба да ступи на снагу за седам година.

Банке ће бити обавезне да обезбеде далеко здравију базу свог основног капитала и истовремено оставе на страну солидне резерве новца за случај евентуалних будућих финансијских шокова, попут катастрофалних ломова које су донела залетања на америчком тржишту хипотекарних кредита 2007.

Ова реформа, познатија као „Базел III”, подразумева да ће банке морати да изнађу огромне количине новца да би надаље биле поуздани играчи на светском финансијском тржишту.

Потрага за тим зацртаним новцем теку углавном траљаво. Банкари се увелико жале да су и свеж новац али и кредити све скупља роба на међународном финансијском тржишту.

„Пословање транснационалних финансијских институција још измиче контроли. Такве банке оперишу на глобално, док је регулатива национална ствар“, процењује Мајкл Корс, члан Комитета финансијске политике Банке Енглеске.

Озбиљни банкари са оне стране Ла Манша одавно знају да је лондонски Сити, центар лавовског дела финансијских трансакција у Европи, под озбиљним спољним притисцима да укроти пословање моћних финансијера.

Ротшилдови у Ситију послују у истој згради од 1802. године.

У новој пословној географији Ротшилдових, њихове француске и британске банке биће груписане у компанију „Париз Орлеан”, која ће бити пријављена на берзи престонице на Сени.

Кормило ново уједињене империје Ротшилд, која планира да хитро исплати мале акционаре, чврсто ће за држати Давид де Ротшилд: „Планирам да се повучем када будем имао између 72 и 76 година”, изјавио је недавно.

У међувремену, његов син Александар, 32, убрзано учи посао. „Мој син би са 37 година могао бити квалификован за исту улогу: ствар је да ли ће у томе уживати и имати одговарајуће квалитете”, најавио је Давид де Ротшилд.

У најави следећег челника империје Давид се држи стриктних одредби тестамента Мејера Амшела Ротшилда. Друга међу одредбама тог завета тражи да се тачно богатство фамилије и размере послова никада не смеју саопштити јавно.

„Базел III” тек чекају озбиљни испити.